***
3
Počeću ovaj rivju sa nekoliko
tvrdnji koje su za mene truizmi, ali za mnoge hororfile, nažalost, i dalje
nisu.
1) Što se mene tiče, THE SHINING je daleko najbolji
film „inspirisan“ Kingom: od vrlo dobrog žanrovskog romana
blago pokvarenog slabim krajem (ali i još nekim stvarima – vidi moju analizu u
knjizi POETIKA HORORA) Kjubrik je napravio VANŽANROVSKO remek delo, u
smislu da je Kingov roman odličan horor ali tek osrednja književnost, dok je
Kjubrikov film odličan i kao horor ali i prosto kao PERFEKTNO NAPRAVLJEN FILM.
2) THE SHINING je remek delo, ZBOG Kjubrika, a UPRKOS
kretenu Kingu. Ako sam film već nije dovoljan dokaz toga, vidi svaku Kingovu
izjavu povodom tog filma, kao i tu nesrećnu TV adaptaciju njegovog kućnog reditelja,
jadnog Mika Gerisa.
 |
| Predsednik odbora SNS-a u Donje Dudulajce |
Svaka izmena koju je Kjubrik
uneo u radnju je NABOLJE, film je režiran BEZ GREŠKE, a ritam je onakav kakav
toj priči i onome što je Kjubrik njome hteo NAJBOLJE ODGOVARA. To što nema malo
više jurnjave noževima pre završnice, što nema više konvencionalnih horor scena
i debilne pirotehnike na kraju – eh, pa ovo i nije horor za decu i tinejdžere,
nego za odrasle.
3)
King je budala po pitanju skoro svega vezanog za Kjubrikovo ISIJAVANJE, pa je
tako isprva hteo da zabrani da se ova filmska adaptacija njegovog romana DOKTOR
ZZZ vizuelno i narativno nadovezuje na Kjubrikov film. Elem, King je svoj hotel
u ISIJAVANJU na kraju spalio; kod Kjubrika on ostaje čitav na kraju.
U Kingovom
nastavku, kulminacija se dešava na zgarištu, u ruševinama. Flanagan je hteo, i
na kraju dobio, da se njegov klimax dešava u netaknutom, čitavom hotelu koji
znamo i volimo već skoro 4 decenije: dakle, nastavlja se na film a ignoriše
roman.
Što se tiče ove filmske verzije, u
režiji Majka Flanagana, moram reći da sam prijatno iznenađen: radi se o
natprosečnom, vrlo dobrom horor filmu, prijatnom za gledanje, sa sasvim
respektabilnim kvalitetima. Da bi se u njemu uživalo kako treba, ipak treba
dodati još jedan truizam:
4)
Flanagan nije Kjubrik; a za pohvalu je što to i ne pokušava da bude. DOKTOR ZZZ
je svoja zverka, donekle uozbiljena verzija Kinga, ali ne do nivoa artizma i
remek-dela, nego samo do nivoa jednog dobrog, poštenog horora, čiji su stil i
vizuelnost konvencionalni ali pristojni. Dakle, u samom startu treba odbaciti
nerealna i glupa očekivanja da se pravi dabl-bil sa Kjubrikovim ISIJAVANJEM, i
da neko očekuje da se DOKTOR ZZZ prirodno „nalepi“ na prethodni, kao more of the same.
Ovaj film NIJE nigde
blizu ni stila, ali ni teme, prethodnog romana i filma, i samo budala će uopšte
upoređivati babe i žabe. Znači, s druge strane, ko ovome priđe sa svešću da ne treba
da očekuje vaskrslog Kjubrika – i sa svešću da je zaplet radikalno drugačiji,
sasvim različit od onoga u ISIJAVANJU – taj će moći da uživa u onome šta ovaj
film JESTE, umesto da sve vreme gunđa, zakera i zamera šta on NIJE.
DOKTOR ZZZ donosi jednu novu
mitologiju, o grupici energetskih vampira koji se hrane isisavanjem dece koja
imaju dar „isijavanja“, a putuju diljem Amerike u kamionu-prikolici, pri čemu
su mnogi od njih stari vekovima, a neki, navodno, i milenijumima. Tipično za
Kinga, on je ovde zapravo pokrao predložak za film NEAR DARK, samo što je u
prikolicu umesto „običnih“ vampira (koji piju krv i beže od sunčevog svetla)
metnuo nešto specifičniju sortu, kojoj sunce ne smeta a umesto krvi, kako već
rekoh, „piju“ detinje isijavanje.
Zahvaljujući dobrom kastu, a
naročito glavnoj „vampirici“ (odlična, jeziva Rebeka Ferguson), ova sličnost
nije previše očigledna, odnosno ovo uspeva da zaživi nekom svojom pričom bez
prenaglašenog osećaja derivativnosti.
Ako tome dodamo Juena MekGregora, koji je
prosto rođen da igra everymana – tačnije, da udahne dušu u jedan otrcani
kingovski kliše još jednog lečenog alkosa i načini ga iole živim i dopadljivim
likom – plus dve odlične, talentovane curice, crnu malenu i plavu tinejdžerku,
može se reći da ovaj film ima čvrsto uporište u likovima i drami – a sa takvim
korenom i horor, kad dođe, biva efektniji. Flanagan je dokazan na tom polju, i
ni ovog puta ne izneverava u svom trejd-mark spoju drame i horora, humanosti i
strave.
Ideja je gadna u osnovi, i pruža
Kingu još jednu priliku za rabljenje jednog od njegovih najjeftinijih trikova –
„kids in peril“. Dakle, imamo ovde gledati ove sado-vamp-pedofile kako
spopadaju neku đecu po putevima i zabitima Amerike, uvlače ih u svoje vozilo, a
onda – u jednoj zamalo pa preterano dugačkoj i neprijatnoj sceni, imamo videti
i krvavu pogibiju jednog dečaka (onaj isti iz PREDATORA i još 200 novijih
filmova) koga ova rulja, da prostite, isisa.
Mučna scena, koja je čak i nekim
ogrezlim horordžijama (npr. ex-urednik Fangorije!)
bila previše, ali koja, mnijem, jeste bila potrebna kako se ne bi „zasladilo“
ili pod tepih gurnulo Zlo koje je u centru ove storije. Bez ovoga ne bi bilo ni
katarze kad kasnije (spojler?) ovi vampiri krenu da ginu jedan po jedan, a neki
i u masi.
Dakle, ideja je intrigantna,
tretirana je sa dovoljnom dozom ozbiljnosti i veštine, dobri glumci je adekvatno
nose, a pripovedanje je odlično odmereno i uprkos isprva-zabrinjavajućem
trajanju od 2,5 sata mora se reći da je to prikladna dužina za ovu priču,
odnosno da film ima sjajan ritam, lišen nebitnosti i digresija i razvlačenja. Naprotiv,
daje sasvim dovoljno vremena da se saživimo s likovima i zainteresujemo za
priču, i ima prikladnu dinamiku koja nije po-mozak-uvredljivo protrčavanje,
nego je baš kako treba.
Prijatno je gledati visokobudžetni
horor film koji je, zapravo, dobar – i koji razvija neku svoju neomitologiju.
Retko imamo priliku pogledati horor epik
a da nije nabudžen bilo SF-om bilo akcijom, nego je čist horor, ali sa velikom
temom i velikim opsegom lokacija i likova – a da, istovremeno, NIJE detinjarija
a la TO.
DOKTOR ZZZ, uprkos svom naslovu, neće vas baciti u san, nego će vas razbuditi,
rasaniti i zainteresovati.
Budući da bezrezervno obožavam
Kjubrikov SHINING kao besprekorni masterpis, pribojavao sam se da li će i
koliko da ga oskrnave ovde, u toj završnici, kad se Den vrati u Hotel Vidikovac
– ali i na tom polju moram da čestitam Flanaganu na tome što je uspeo da
„ispoštuje“ Kjubrika, a da ne ispadne jadan i glup hteo-nehteo ulazeći,
povremeno, i u njegove cipele.
Povratak u Vidikovac sa sobom nosi
grdnu dozu nostalgije i užitka skoro iracionalne prirode svakome ko, kao ja,
obožava taj film, ali nevezano za priliku za još jednu šetnju dobro poznatim hodnicima
(zbog koje sam razmatrao da bacim pogled čak i na onu Spilburgerovu bljuzgu
READY PLAYER ONE, ali nisam se još na to naterao!) – postoji tu jedna
izvanredna scena koja, javlja mi se, nije u romanu (koji nisam čitao), nego je
Flanaganova dorada i dodatak, koja osmišljava ceo ovaj Povratak, tj. izdiže ga
iznad memberberry retro-exploatacije nostalgije.
Da, mislim na scenu u kojoj odrasli
Deni, tj. sada je Den, dođe u Zlatnu salu Vidikovca i tamo susretne novog
barmena... svog tatka! Šteta je, samo, što za taj lik nisu iskeširali jedno
milionče, da im Džek dođe na 2 minuta, eventualno da ga kompjuterski podmlade,
ili sasvim da ga rekreiraju u kompjuteru, jer ma koliko se dati glumac tu
trudio, Džek je, jbg, nezamenjiv!
Javlja mi se da je upravo ova
(dodata) scena bila prelomna u ubeđivanju Kinga da dopusti Flanaganu da se
osloni na Kjubrika. Ako je tako, a kladim se u svoje brkove i ne zvao se Lorimer
da je baš tako, onda je tom prilikom King ispoljio nešto malo naknadne pameti,
i priliku da, svesno ili nesvesno, prizna da je Kjubrik sve vreme bio u pravu,
i da je njegova verzija potentnija od njegovog treš romana ne samo po sebi,
nego i kao podloga za nastavak. Divna je to i suštinski dirljiva scena, jer u
njoj se Den rve sa glavnim problemom svog (i svačijeg) života – sa opasnošću da
postane isti kao svoj Tatko...
Dobro, budući da se ovde ipak radi o
Kingovom romanu, naravno da imamo
melodramu i patetiku u vezi sa time kako je tretirana Smrt i zagrobni život,
pre svega u scenama u kojima naš Den zaradi svoj nadimak, DOKTOR ZZZ – odnosno,
kada otpravlja na onu stranu starce u staračkom domu, koji svi odreda umiru
mirno, tiho, samo se ugase:
niko u ropcu, u agoniji, groznici, beslovesti, niko
u krvi il' govnima, nego svi dostojanstveno, smireno, plemenito, dok kraj sebe
svide svoje pokojne žene i muževe kojima idu da se pridruže u, valjda,
vječnosti... kao da samo mirno zaspu, i to je sve. ZZZZZ...
Sve u svemu, kako sam se
nadao/bojao, super sam se udao. Flanagan ume i od bisera (Ukleta kuća na brdu) da
napravi govno (TV serija), tako da je valjalo biti oprezan... Ali, u ovom
slučaju je od (verovatno) osrednjeg romana napravio vrlo dobar horor.
Sam-samcit kraj, zadnjih 5 minuta, je slabašno,
njanjavo, ali ono pre toga je prilično dobro i respektabilno, i kako stvari
stoje, DOKTOR ZZZ će mi sigurno biti u top-10, a možda čak i top-5 horora ove
godine. Sasvim prijatno bioskopsko iskustvo koje preporučujem onima koji su u
mogućnosti. Činjenica da nije razvalio bioskopske blagajne - kao, recimo, infantilni TO - samo je pokazatelj da se radi o nešto boljem, zrelijem filmu.
