Žika Pesnik: POPRE BEŠE POUBAVO

            Ovi dani, kada su svi u euforiji oko "nove" godine, oko boljih dana koji, navodno, nailaze – dok su svi obuzeti idolatrijom budućnosti u koju neumoljivo srljamo – upravo ovo je vreme da se prisetimo toga da je cela ta halabuka, zapravo, isprazna, neutemeljena i krajnje sumnjiva (osim kao svake-godine-sve-tanji alibi za orgijanje – onima kojima alibi za takvo što uopšte treba).

            Ukratko rečeno, ovo je pravi trenutak da uživamo u novoj dozi poezije najvećeg doktora među pesnicima i najvećeg pesnika među doktorima – Živomira Žike Nikolića, doktora biotehničkih nauka (agronomske nauke) iz jednog sela blizu Aleksinca. Oni koji su se kasnije uključili u Ghoul-program, remek-dela ovog barda srpskog pesništva i ekskluzivnog otkrovenja ovog bloga mogu pronaći pod tagom Žika pesnik.

            Pesnik Žika se u ovoj zbirci pesama hrve sa nekim od temeljnih problema ljudske egzistencije, kao što su, recimo, entropija, smrtnost, prolaznost i karanje, a ponajviše sa činjenicom da sve što je lepo kratko traje, i obično se nalazi daleko u prošlosti (detinjstvo), za razliku od novih dana (tzv. "zrelo doba", starost i sl.) koji samo vode u dublje i beznadežnije crnilo i besmisao. Da, zaista, RANIJE JE BILO LEPŠE, odnosno, na južnjačkom dijalektu kojim su pisane sve ove pesme, POPRE BEŠE POUBAVO.

            Evo kako i zašto... (Klikni na sliku da je vidiš čitko)