Hoće me ove magle i gotski krajolici, pa to ti je!
Iako sam na ovo putešestvije (održano leta Đavoljeg 2007) krenuo sa družinom po izrazito sparnom letnjem danu, nismo stigli ni do Bojaninih voda, a već krenuše munje i gromovi. Kad se kiša istutnjala, nastavili smo kroz šumu ka vrhu Suve planine gde smo naumili da prenoćimo.
Ta ambicija, da tamo i zanoćimo, kriva je za skoro neizdržljiv napor koji tada osetih kao retko kad u životu, jer je uz gnusnu strminu trebalo pešice, po klizavoj travi, izneti pozamašan teret od šatora, vreća za spavanje, vode, skare za roštilj i drugih neizostavnih elemenata neophodnih za preživljavanje u divljini kilometrima daleko od prve naseobine.
Ipak, izdržalo se, i vredelo je truda – naročito idućeg dana, kada me je obradovala gusta magla koja je ujutro ovenčala vrh. Ostali članovi expedicije nisu bili presrećni zbog toga – jer su sa Trema želeli da pucaju pogledom do Niša s jedne i Bugarske s druge strane – ali meni je to savršeno odgovaralo. Atmosfera je bila još malo pa kao u Lavkraftovoj priči ČUDNA VISOKA KUĆA U IZMAGLICI.
Uostalom, čemu priča? Slike govore više od reči. ALBUM sa 20-ak krupnih i detaljnih (mada gotski maglovitih) fotki nalazi se OVDE, pa bacite pogled.
Sve fotke usnimio profesionalac, D.M. CAR, osim onih na kojima se on vidi (to je onaj čika sa bradom).
