MARSHLAND (La isla mínima, 2014)

 

*** 

3+

Otkako je TRUE DETECTIVE odjeknuo kao malo šta kulturno u poslednje vreme, internet je postao preplavljen kojekakvim listama i preporukama u stilu "ako ste voleli TRUE DETECTIVE, pročitajte ovo!", "ako ste voleli TRUE DETECTIVE, poslušajte ovo!", "ako ste voleli TRUE DETECTIVE, pogledajte ovo!", "ako ste voleli TRUE DETECTIVE, pojedite ovo!"

Uglavnom se radi o poludupastim hajpovanjima koja bi da se ogrebu za nešto malo klikova i popularnosti kod rulje nauštrb slave ove (uglavnom s razlogom, do poslednje epizode) hvaljene serije. I uglavnom stvari navedene na tim listama nemaju mnogo veze sa serijom, odnosno teško da će neko zaista u njima osetiti taj vibe, taj mood, taj osobeni creepy chill – i to počev od nesrećnog Čejmbersa, čiji će KRALJ U ŽUTOM svakako smoriti legije TV-konzumenata svojim sa-Picolatovom-serijom niđe-veze pričama, pa preko jadnog Ligotija... 

...(koji će ipak, na konto slave TRUE DETECTIVE da se poslednji smeje i čak, posle dugo vremena, da dobije mastan ček, ovog puta od Pingvina, koji uskoro izdaje njegove dve zadugo nenabavljive zbirke u jednoj knjizi) pa preko brda preporučenih krimića i triler-horora o manje-više okultnim manje-više ruralnim manje-više serijskim ubicama. Malo šta će u tim filmovima i knjigama bilo koga da zaista podseti na osobeni ugođaj ove TV serije.

Jedan film koji se nije našao na tim listama, jer je svež, novoprocureo, pa još španski, dakle – izvan amerocentričnih radara – a ipak, za moj groš, izgleda i deluje kao savršeni parnjak ovoj seriji, jeste predmet ovog rivjua: MARSHLAND. 

Što je najlepše, ne radi se o exploataciji američke TV serije: ovo nije klon, niti može biti, jer je nastajao u isto vreme kad i ona, ako ne i ranije, i uostalom, ima previše autentičnog, svog da bi ga iko pomešao sa derivatom, oponašanjem, klonom ili tako nekim šićardžijskim "ako ste voleli... onda..." produktom.

Šta imamo ovde? Dvojica duboko grešnih detektiva, mlađi ambiciozan, stariji sa gadnim demonima iz prošlosti, istražuju slučaj ubistva dve devojke u nekoj španskoj vukojebačkoj močvari, 

a vremenom se ispostavi da ove dve pripadaju nizu dotad nepovezanih a sličnih ubistava (sa sakaćenjem) u tom kraju. Tu su mrljavi snimci maloletnica u SM seks orgijama. 

Tu su seljani koji nešto kriju. Tu je beznađe i želja da se pobegne iz te nedođije. Tu je smucanje po ruševinama i napuštenim kućama. 

Tu je šira priča, da ne kažem urota, koja ukazuje da su ovi zločini deo nečeg većeg. Naravno, lokalni moćnici nisu sasvim čisti. Svi tragovi vode ka kući za lovce. Načičkanoj jelenskim rogovima, jer bez tih rogova u poslednje vreme ne može da se napravi film ili tv serija o serijskim ubicama.

Kad se zaplet sasvim ogoli, on se ne razlikuje mnogo od relativno konvencionalnih krimi-horor-trilera kakve smo videli milion puta. Isto, pomalo, važi i za lokacije, situacije, likove... Ali, to isto se može reći i za TRUE DETECTIVE. Pa ŠTA? Ovde, kao i tamo, nije toliko bitno ŠTA, nego KAKO.

Ono što najviše pleni u ovom filmu jeste – atmosfera. A ona je građena višestruko. Pre svega, njoj doprinosi sam ambijent te močvarne provincije, osećaj pustoši koja nije samo geografska nego i duševna. Zatim, izuzetna fotografija sa preovlađujućim smeđe-žućkastim (zemnim) tonovima. 

Onda, vanredno dobra muzika – ali, smesta naglašavam, muzički skor u ovom filmu je pritajeno-elegičan. Nema tu ništa bombastično, ništa hitično, kao u TRUE DETECTIVE, ništa da se pevuši i spotovi prave od toga. A opet, muzika je toliko integralan deo ovog filma (duša!) da se to retko viđa.

Atmosferi doprinose i dvojica glavnih likova, čije face i pogledi govore mnogo više od reči. Film nam ne otkriva previše o njima, ali nas bez greške vezuje za njih. Ovo je tim veće postignuće što se ne radi o harizmatičnim Holivuđanima tipa Vudi & Mekonahi – ne, nisu ovi poster-za-na-zid materijal, ali jesu odlični glumci, obojica, i rade vrhunske stvari sa relativno malo toga što im je dato. 

Jer, ne, nije ovde bilo Ligotija za nekreditovane filozofske tirade; nema ovde bogzna kako kvotabilnog dijaloga ili monologa. A opet, toliko je mnogo neizrečenog, nagoveštenog, sugerisanog, nekazanog ali pokazanog...

Istina, ovde nema poigravanja sa okultnim. Šteta, donekle, ali odnekle i nije, jer priči to i ne treba zaista. Bolje da ta čudesa i ne upliću bez potrebe, nego da ubacuju pozerski nekakve Žute kraljeve koji se na kraju otkriju kao gola šminka, pozeraj i besmislena crvena haringa. 

Ono što je važno jeste da film uspeva da stvori opipljiv, gust osećaj MISTERIJE, na granici oniričkog – nešto ukleto i opsesivno, što je građeno, pored svega nabrojanog, i vanrednim smislom za detalje, i savršeno pogođenim ritmom, koji nije holivuđanski zbrzan (ali, bez brige, nije ni Euro-artsy usporen, nego je baš kako treba, lagodno opušteno kompaktan).

Jedina veća zamerka: malko se prećeralo s anderstejtmentom. Ne, okej, ima ovde i akcije, i jurnjave, i makljaže, nisu tu samo zagledani pogledi u daljinu. Ali, uzbudljivi kraj, koji se dešava na žestokom pljusku, dvojako je antiklimaktičan. 

Kao prvo, isto kao i u TRUE DETECTIVE, ne rasplete se sve do kraja nego se samo nagovesti. I to je, donekle, OK, iako se moglo bar malo dalje razviti, čisto da bi bilo zabavnije, uzbudljivije, konkretnije.

Kao drugo, kadar otkrića lica maskiranog ubice traje doslovno delić sekunde, kojom prilikom je on delom zaklonjen kapuljačom a faca mu je još i raskvašena kišom pa dodatno neraspoznatljiva.

SPOJLER: Pritom, radi se o liku koji se dotad pojavio samo u par navrata, vrlo kratko, pa će vam biti potrebna vanredna moć opažanja i pamćenja, ako ne i (kao meni) vraćanje nazad na film i traganje za time ko uopšte beše taj trepni-i-propusti čova. Trebalo je to malo čistije, jasnije prikazati. Sreća da sam ovo gledao kod kuće, i sa mogućnošću 'premotavanja'; da sam gledao u bioskopu, bio bih žešće frustriran, i svaka čast onome ko iz prve, bez zamrzavanja slike, bez vraćanja filma, kaže: "Aha, ti si dakle ubica! Znam te, tico!"

Tome uprkos, završetak je odličan i, što bi reko naš narod, 'haunting'. I lepo tu lokalnu priču povezuje sa širim društvenim gibanjima Španije s početka 1980-ih, kad se ovo sve dešava. Mada, kad se "sve" rasplete, priča ispadne nekako manja nego što bi bilo lepo. Ako ništa drugo, za razliku od TRUE DETECTIVE, ovde se kraj NE posere na sve što je dotad u filmu valjalo, pa zato budite mirni, i uživajte. Ovo je najbolji triler koji sam video ne pamtim otkad!