U izdanju novosadske
izdavačke kuće Orfelin početkom
oktobra izlazi roman Ukleta kuća na brdu Širli Džekson,
delo koje se svojevremeno nalazilo u najužem izboru za američku Nacionalnu
nagradu za najbolju knjigu, i koje predstavlja jedno od najboljih literarnih
ostvarenja dvadesetog veka iz domena natprirodne strave. Odnosno, ako se pita
urednik i prevodilac ovog izdanja, Ukleta kuća na brdu je najbolji
horor roman ikada objavljen, i to vam potpisujem, možete me slobodno citirati.
Ovim klasičnim delom horor
književnosti iz 1959. godine, Džeksonova je izgradila reputaciju majstora
gotskog i psihološkog horora. Radnja romana odvija se u velikoj usamljenoj kući
na brdu, staroj osamdesetak godina, u kojoj dugo vremena niko nije stanovao. A
zaplet počinje kada grupa istraživača natprirodnog dolazi da istraži glasine o
paranormalnim pojavama koje se navodno dešavaju u njoj. Glavnu junakinju
Elenor, čudnu, usamljenu i pomalo tajanstvenu 32-ogodišnju ženu, opsedaju
mračne sile kuće, čineći da po prvi put u svom životu oseti sreću i da negde
pripada.
Širli Džekson se u ovom
delu u većoj meri oslanja na stvaranje utiska jeze nego na prikazivanje
eksplicitnih scena užasa, umešno koristeći složene odnose između misterioznih
dešavanja u ukletoj kući i psiholoških stanja junaka.
 |
| Forzec knjige (tj. strane odmah posle korice) |
Književni teoretičari tvrde
da je ovo delo na direktan ili indirektan način uticalo na najpoznatije
savremene pisce horora, a među onima koji to svakako ne kriju nalaze se imena
poput Nila Gejmena, Stivena Kinga i Ričarda Metisona. Po ovom romanu snimljen
je klasični horor film The Haunting (1963) Roberta Vajza,
koji se s pravom smatra jednim od najboljih horor filmova svih vremena (iako je
knjiga mnogo bolja). Kadrovi iz njega krase ovu najavu.
U svojoj knjizi Danse
Macabre Stiven King ovo delo ocenjuje kao najbolje delo horora druge
polovine dvadesetog veka i posvećuje mu opširan prikaz. Tačnije, King je kazao:
„Mislim da su Ukleta Kuća na brdu Širli
Džekson i Okretaj zavrtnja Henrija
Džejmsa jedina dva istinski velika romana o natprirodnom u poslednjih sto
godina.“
Ukleta kuća na brdu Širli Džekson biće objavljena kao peta knjiga u
okviru edicije „Poetika strave“.
Prevod je uradio urednik
edicije, Dejan Ognjanović.
Naslovna strana i oprema
knjige delo su Aleksandre Dević.
Evo šta su još neki rekli o
Širli Džekson i o ovom delu:
„Postoji zavodljivost u
načinu na koji ona svoje čitaoce vodi tačno do one tačke na kojoj će ključni
šok biti primenjen... Učinak je u tome da smireno pripovedanje kulminira, skoro
neobavezno, u užasu.“
- Džejms Hilton (James Hilton, „The Focus of a Dream“, New York Herald Tribune Weekly Book Review) -
„Svojim kratkim pričama i
romanima Džeksonova je stvorila standard moderne priče o duhovima u kojoj su
ukleta kuća i ukleti um sinonimi.“
- Stefan Đemijanovic (Stefan Dziemianowicz, "Contemporary Horror
Fiction, 1950-1998" in: Neil Barron (ed.), Fantasy and Horror) -
„Ukleta Kuća na brdu je vrhunski zanimljiva i napeta priča o
duhovima koja je, kao i sve dobre priče o duhovima, anatomija svojih likova.
'Ukletost' kod Džeksonove je u njenoj poremećenoj junakinji a ne u samoj kući –
postoji mogućnost da je toksična individua zarazna za druge i za sebe.“
- Džojs Kerol Outs (Joyce Carol Oates, “Editor
Joyce Carol Oates on the enduring spell of Shirley Jackson”, Library of
America)
„Još od Poa nije bilo
strastvenijeg pesnika hirovitog i nenormalnog, 'grotesknog i arabesknog'...
Majstor jednostavnog stila, ona je bila vrhunski ekonomičan umetnik čija je
odmerena, jasna dikcija davala priči američkog gotika preciznost kakva se ne
može naći kod Edgara Alana Poa, Natanijela Hotorna ili njenih drugih
prethodnika. Ono što je 'htela da kaže' – da su ljudska okrutnost i
nepouzdanost života jedine sigurnosti u našim zagonetnim životima – bilo je
oštro, ali ona je to umela da iskaže iskreno i bez buke.
- Džek Saliven
(Jack Sullivan, "Shirley Jackson," in: Supernatural Fiction Writers,
ed. E. F. Bleiler)
Legendaran je početak ovog
romana:
„Nijedan živi organizam ne
može zadugo da nastavi postojati razuman pod uslovima apsolutne stvarnosti; čak
i ševe i zrikavci, po nekima, sanjaju. Kuća na brdu, bez razuma, stajala je
sama naspram tih brda, držeći tminu u sebi; stajala je tako osamdeset godina i
mogla bi da stoji još osamdeset. Unutra, zidovi su se uzdizali, cigle se glatko
susretale, podovi su bili čvrsti, a vrata smisleno zatvorena; tišina je
postojano ležala naspram drveta i kamena Kuće na brdu, i šta god da je hodalo
tamo, hodalo je samo.“
King za ovaj početak u Danse
Macabre kaže: „Malo je opisnih pasusa, ako ih uopšte ima, u engleskom
jeziku koji su bolji od ovoga; to je vrsta tihe epifanije kojoj se svaki pisac
nada: rečima koje nekako prevazilaze reči, rečima čiji je zbir veći od sume
pojedinačnih delova.“
 |
| Pregradna strana ispred svakog poglavlja |
Peta knjiga u ediciji „Poetika
strave“ (i prvi roman u njoj) ima 272
strane, u tvrdom je povezu i ušivena je. Ovaj roman Širli Džekson
preveo je (i napisao pogovor i biografiju) dr
Dejan Ognjanović, a likovno i grafički ga je opremila Aleksandra Dević.
Puna knjižarska cena će
biti 1.210 dinara, a za pretplatnike
900, i u tu cenu su uključeni i
troškovi poštarine.
Uz pretplatu na roman Širli
Džekson možete naručiti i Lavkraftovog Šaptača
u tami (800 dinara), Zazviždi i ja ću
ti doći M. R. Džejmsa (800 dinara), Hladnu
ruku u mojoj Roberta Ejkmana (1.000 dinara), Zavodnika Dejana Ognjanovića (800 dinara) i Poetiku horora istog autora (1.500 dinara).
Novac treba uplatiti na
račun Orfelina (Kosovska 23, Novi Sad), ProCredit
Bank 220-73108-85, a svrha uplate je: Pretplata na knjigu. Potom treba
poslati mejl na orfelinns@gmail.com
sa podacima: Ime i prezime, tačna adresa i broj mobilnog telefona, kao što
treba naznačiti i naslove knjiga za koje se kupac odlučio.
Pretplata traje od 13. septembra do 10. oktobra, a
isporuka knjiga je između 10. i 20. oktobra. Oni kupci kojima to odgovara svoje
knjige mogu preuzeti i na Sajmu knjiga u Beogradu koji se ove godine održava
između 22. i 30. oktobra.
Podsećam: do Sajma će
Orfelin izdati još dve knjige:
KARMILA i druge priče strave – Šeridan Le Fanu
i
BOŽJA VOLJA – Đorđe Kadijević
Više o njima, uskoro.
