prošlo je par godina otkad sam poslednji put tražio, i dobio, akreditaciju za FEST. ipak, poslednji dobar film koji sam gledo sa akreditacijom je rusko OSTRVO (mada reprizno; prethodno overen na divxu), a pre toga sam u tom aranžmanu bio one godine kad je gilijam gnjavio sa TIDELAND-om a svi osim mene se oduševljavali sa 3 SARANE ONOG MEXIKANCA. nakon toga ugavnom nije bilo dovoljno vrednih stvari zbog kojih bih danima izbivao u bg-u: kad se odbace divx selekcija i niški mini-fest, ostalo bi tek 2-3 naslova koja mi se baš-baš gledaju, što sam uredno plaćao iz džepa, radije nego da se smaram sa akreditacijom (i obavezom da naširoko pišem o filmovima koji me pretežno ne zanimaju za neki medij).
postoje sasvim opravdane kritike FEST-u: igranje na sigurno, izvikani drugde već otkriveni i nagrađeni filmovi, skroman i slab izbor iz azije, izbegavanje bilo čega što miriše na žanr a da nije stroga komercijala već otkupljena za bioskope, odnosno nesvest o srednjem putu između holivudskog žanra i iranskog dramotupljenja, te najizraženije: sklonost smaračkim kvaziartističkim produktima, tipa, soc-drama-angažman cum intimističko-realistička seciranja života marginalaca u marginalnim zemljama, a i šire... itd.
ipak moram da podsetim da sam najbolji film koji videh prošle godine – prvi put video upravo na FESTu (da, VALHALLA!), a da se DOGTOOTH, takođe premijerno odgledan na FEST-u, našao poprilično visoko među najboljim mi naslovima iz prošle godine. znači, kad se odbace desetine koječega u programu, pronicljiv i iskusan te ukusan um može da odabere nekoliko vrednih naslova – uvek bilo i biće.
ove godine je situacija bila dovoljno obećavajuća, sa jedno tuce naslova za što premijerno što reprizno ali velikoplatneno gledanje, da zatražim – i dobijem – akreditaciju (na konto FILAŽA, mada jednom bih baš, experimenta radi, mogo da probam i preko CULT OF GHOUL redakcije)!
dakle, podeliću svoje preporuke u dva dela: 1) na filmove koje još nisam gledo, ali obavezno planiram, i 2) na one koje već jesam, pa vam dajem svoj sažeti sud o njima.
1) NISAM GLEDO, ALI JEDVA ČEKAM
naslovi su poređani po mom redosledu prioritetnosti i iščekivanja.
Režiser: Álex de la Iglesia
očekivanje: novi de la iglesija ne bi smeo da bude ispod 3+ a, ako je verovati nekim kritikama, mogao bi da dobije i više od toga. navijam za četvorku, da bih bio realan. istina, njegov prethodni pokušaj rasprodaje, sa zaboravljivo-bljutavim OXFORD MURDERS, ozbiljan je znak upozorenja, ali javlja mi se da je ovde ludi španac na svom terenu – crna nasilna satirična komedija – te da ne bi smeo da omane.
Režiser: Robert Adrian Pejo
očekivanje: ovo mi zvuči kao artsy filmić na temu snuffa. verovatno neka kao-hanekeovština. kupljeno! oko trojke (3).
Režija: Dejan Zečević
očekivanje: zekin angažovani poratni triler-horor ima lepe potencijale, solidan trejler, obećavajuću vizuelnost, verovatno škripavu dramaturgiju i idejnost... ipak, želim da verujem. oko trojke (3).
Režiser: Clint Eastwood
očekivanje: bez obzira na osrednju prođu na blagajnama, kao i na klintovu otužnu sklonost melodrami i patetici, ipak njegovo prvo bavljenje (uslovno rečeno) paranormalnim i zagrobnim mora da se overi, i to u bioskopu. ocena: ne više od 3, verovatno 3-.
Režiser: Tom Tykwer
očekivanje: opis ovoga ne zvuči mi uopšte interesantno – ali jedino zbog činjenice da ga potpisuje tom tikver, jedan od najboljih srednje-mlađih reditelja današnjice, meni je dovoljna da mu pružim šansu. ocena: 3-
Režija: Neki Rumun
očekivanje: sa tako inspirativnim predmetom kakav je čaušesku, ovo će sigurno biti više nego zanimljiv dokumentarac. najmanje trojka (3).
Režija: Neki Kanađanin
očekivanje: poseduje jak potencijal za smaračinu, ali javlja mi se da bi, umesto toga, mogla biti žešća drama. prethodni film ovog autora, POLYTECHNIQUE (o ženomrscu koji se s automatskom puškom zaputi u ginocid na jednom faxu gde žene uče aviomehaniku), pokazuje da je reditelj dovoljno ozbiljan da mu vredi i ovo ispratiti: oko tri (3).
Režija: Ralph Fiennes
očekivanje: ovu dramu starog barda nisam čito (da, stidim se; čekao sam da snime film!), kritike su dobre, a beogradske lokacije će biti dodatni mamac za ovdašnju publiku. ni ovo ne verujem da će prebaciti moju trojku, ali – ko zna?
očekivanje: jake šanse za smor, ali mogao bi biti vredan rizika.
očekivanje: još jedan američki mejnstrim (?), po filipu diku. verovatno travestija, ali pokušaću, zbog dika... (3-)
očekivanje: verovatno mi se neće dopasti, ali vredi probati ovaj, kako kažu, prezamršeni uninvolving yakuza thriller by kitano.
očekivanje: slovenačko koketiranje sa trilerom, ili tako nečim: daću mu šansu. ako je približno POKRAJINI BR. 2 biću zadovoljan.
očekivanje: zavisno od konstelacije okolnosti, ovog inaritua najverovatnije neću pogledati, ali – postoji mala šansa da mu možda ipak dam priliku. na prelistavanje cam-snimka koji je dostupan, deluje kao neprekidna bla-bla gnjavaža...
U idućem nastavku: moj osvrt na FEST-filmove već overene.
