Moj
roman-prvenac, NAŽIVO, doživeo je dva izdanja, i oba su rasprodata. Uprkos tome
što nije imao nikakvu distribuciju vrednu pomena (oba izdanja zajedno bila su
jedva dostupna u 5-6 knjižara ukupno, u celoj Srbiji) roman je stekao kultni
status.
Mnogi čitaoci su mi se javljali da izraze koliko im je on značio, i znači im i dalje.
Mnogi čitaoci su mi se javljali da izraze koliko im je on značio, i znači im i dalje.
Postoje
razna merila uspeha: neki broje nagrade, neki pak broje novčanice od prodatih
primeraka, ali malo ko se može pohvaliti nečim poput ovoga što sledi. Naime,
javila mi se jedna čitateljka po imenu Leontina,
i poslala fotografije svog stomaka na koji je dala da joj tetoviraju Borisa –
lik iz mog romana!
To je
tetovaža njene vizije Borisa, seksi ubice iz seksi Bratstva iz NAŽIVO: crtež je
radio, kako ona kaže, neki talentovan dečko kog je
našla na DeviantArtu i "koji je uspeo prilično dobro da nacrta ono kako
sam ja napisala da sam zamislila Borisa". Tetovažu je radio Csúri Béla.
"Nadam se da će ti se
svideti i hvala za inspiraciju i jednu od najdražih knjiga ikada!" Tako
piše Leontina u pratećoj poruci uz ove fotke.
Istina, ovaj lik više nalikuje unutrašnjem (neljudskom) krugu Bratstva negoli njegovom spoljašnjem (ljudskom), kojem Boris pripada, ali ovaj detalj sa krugom i trouglom je veoma nadahnut (i dubinski povezan sa prvim ritualom iz romana).
Bilo kako bilo, svako
danas može da neki roman vidi adaptiran u strip, film, video-igru itsl. ---ali
koliko njih zaista završi na nečijem TELU? Eto, NAŽIVO je zaradio tu sudbinu.
Što ne znači da će samo na tome ostati, ali za sada, i ovo je fascinantno.
Hvala Leonitini na ovom divnom seksi omažu!
Podsećam
na opis Borisa iz romana NAŽIVO koji naratoru prvo daje posrednik, tj. njegov
prijatelj, Goran:
"Ovog
što je vozio zvali su Boris. Bio je najmlađi od nas: otprilike tvoje godište.
Vrlo lep momak, ošišan skoro do glave – dobro, možda pola santimetra smeđe kose
na vrhu; lobanja – prava arijevska; vitak, žilav, dugih prstiju, pokretljiv...
Kao čovek-panter. Mog'o si da osetiš nešto divlje u njemu, neku energiju koja
mu pulsira u slepoočnicama i u žilama na vratu, a ruke mu k'o neko savršeno
izvajano oružje, kao panterske kandže, ili zubi ajkule – nešto što samo majka
Priroda može da dâ. Osećalo se varničenje oko njega, kao zverinja aura, nešto
na trenutak pripitomljeno, al' spremno da svaki čas iskoči."
Ovo je moj
crtež (tj. skica) Borisa, napravljena ubrzo posle pisanja prve verzije romana
(dakle, pre nekih 12-15 godina).
A evo kako
sam ga opisao
drugde u romanu (ovog puta iz ugla naratora koji ga susreće naživo):
"Vlasnik
tog glasa odložio je lampu na stranu, i ja mu se sada zagledam u lice. Savršen
arijevski lik, izduženih crta, kože glatke kao na plastičnom manekenu, bez i
najmanjeg traga brijanja, bez i najmanje bore ili neravnine; plave oči, vrlo
kratka crna kosa, dug i žilav vrat. Tanak, pomalo prćast nos, pune rumene usne,
blago izbačena vilica. Otprilike mojih godina. Ne bih rekao da ga poznajem. A
opet, što više posmatram te hladno-plave oči, i isturene jagodice, i stisnute
usne izvijene u neku vrstu podrugljivo-prkosnog keza, pomišljam da ga možda, na
neki način, ipak znam."
A evo kako ta tetovaža izgleda naživo i uživo, u pokretu, na živom telu, na ovom VIDEU:
https://vimeo.com/200874147
A evo kako ta tetovaža izgleda naživo i uživo, u pokretu, na živom telu, na ovom VIDEU:
https://vimeo.com/200874147
Što se
tiče neminovnog pitanja – kad će III izdanje? – na njega vam za sada ne mogu
odgovoriti. Voleo bih da ga uradim jer vidim da postoji interesovanje, a
postoje i oni koji koriste priliku nedostupnosti ove knjige da je prodaju po
blago nenormalnim cenama.
Ako bude
bilo III izdanja, gotovo sigurno ga neću raditi sam (tj. kao samizdat), nego
jedino u saradnji s nekim drugim izdavačem. Ako zainteresovanih ozbiljnih
izdavača ima, mogu da mi se jave na mejl.
APDEJT!
PRC!
IPAK RADIŠ SAM!IZDAT!
APDEJT!
PRC!
IPAK RADIŠ SAM!IZDAT!