Strip
Cena u knjižarama: 1.999,00 RSD
Cena na sajtu izdavača: 1.340,00 RSD
NAKON SAMO TRI NEDELJE OD SVETSKE PREMIJERE, ČAROBNA KNJIGA PREDSTAVLJA FASCINANTNU STRIPSKU OBRADU JEDNOG OD NAJZNAČAJNIJIH ROMANA NAUČNE FANTASTIKE I HORORA!
FRANKENŠTAJN je mnogo više od tamo nekog prašnjavog romana napisanog pre više od 200 (!) godina: to je roman koji je, iako nastao u jednom žanru (gotik/horor), zapravo pionirski, revolucionarno započeo drugi (SF, tj. naučna fantastika). To je roman koji je započeo MIT – kroz pozorišne adaptacije, kroz bezbrojne filmske verzije, kroz TV varijacije, kroz stripove…
O razlozima veličine i značaja tog romana za razvoj poetike horor književnosti čitali ste već u mojoj studiji POETIKA HORORA, a te teze imate sažete i sažvakane u mom blog napisu povodom dva veka od izlaska Frankenštajna. Pošto sam se već toliko bavio ovim romanom i njegovim raznim značenjima i uticajima i (re)inkarnacijama – ne samo u doktoratu / pomenutoj studiji, nego i u popularnom obliku, u vidu temata o Frankenštajnu koji sam pre tri godine priredio za RUE MORGUE magazin – bio sam prirodno zainteresovan da bacim oko na najnoviju strip-adaptaciju ovog romana. Ona je u Francuskoj izašla ove jeseni, a Čarobna knjiga je hitro (i za svaku pohvalu) smesta objavila, već u decembru.
Ukratko rečeno, radi se o verziji koja obavlja vrlo dobar posao u oba ključna aspekta: i u idejnom (teme i ideje koje ovaj roman čine večnim), i u vizuelnom (prenošenje u drugi medijum koje ovu konkretnu verziju čini vrednom pažnje).
Pre svega, Žorž Bes, koji je uradio i scenario i crtež (što je već po sebi retko viđen autorski, mega-ambiciozan zadatak!), verno se drži romana, uz dva, po meni nepotrebna odstupanja, preuzeta iz filmova, a ne iz knjige: on doktoru ubacuje grbavog slugu (nije Igor, nego Sven), a kreaturu smešta u telo cirkuskog džina, „najvećeg čoveka na svetu“. Dok je grbavi sluga otrcani kliše bez kojeg se moglo, ovaj drugi detalj barem je povod za prilično pompezni vizuelni omaž filmu SANTA SANGRE A. Hodorovskog (s kojim je Bes sarađivao), u sceni cirkuske sahrane (ovde diva, a ne slona).
Ipak, Bes zadržava i okvirnu pripovest o kapetanu broda nadomak Severnog pola koji pronalazi u večitom ledu čudnog lutalicu, doktora Frankenštajna, koji mu onda pripoveda svoj život i priključenija, i prenosi sve faze priče koju svi već dobro znamo – ako smo čitali roman Meri Šeli, mada oni koji znaju samo filmske verzije videće ovde mnogo toga novog, što filmadžijama nije bilo naročito zanimljivo i što se najčešće preskače ili eventualno zbrza na filmu.
Iako ga forma romana navodi na dominantnu doktorovu vizuru, iz koje sve započinje, Bes naglasak stavlja na „čudovište“ i u inteligentno izvedenoj adaptaciji docu poprilično suspreže (a na samom kraju ga i osuđuje u naravoučeniju koje baš i nije moralo biti toliko eksplicitno i nedvosmisleno ispisano), dok koristi svaku priliku da bude uz monstruma i da prikaže njegovu patnju i samoću, njegove bolne sudare sa okrutnim ljudskim sojem, ali i sa džukelama, čovekovim najboljim prijateljima, pa time, logično, monstrumovim najboljim neprijateljima.
Ispovest čudovišta, koja u romanu dolazi kasnije, kao svojevrsna digresija, Bes mudro pomera ranije, ućutkavši nepromišljenog naučnika odmah čim je od sebe oterao svoju kreaciju, i od tada pa skoro sve do kraja prati dešavanja prevashodno iz ugla novog, nakaznog Adama.
Velika je prednost ove adaptacije što na raspolaganju ima širok raspon od punih 200 strana: ako nešto mrzim kod strip adaptacija slavnih romana i priča, to je njihovo dajdžestovanje, zbrzano protrčavanje kroz plot-plot-plot kojom prilikom nema skoro nimalo prostora da priča zastane, prodiše, zadobije atmosferu, kontemplativnost, sporiji ritam. Ovde, međutim, Bes sebi može priuštiti upravo to: da ne mora da žuri, ne mora da jurca na „greatest hits“ zapleta, nego pušta priču da, nakon olujne noći u kojoj novorođeni bude odbačen od svog tvorca, i nakon što ga izujedaju seoski džukci, a potom ga izudaraju i njihovi vlasnici (što je dodatak u odnosu na roman), zastane i, zajedno sa čudovištem, predahne, u etidama usred netaknute prirode, gde su mu jedini drugovi – zveri, i gde se „čudovište“ oporavlja, gde može da povrati dah u šumama i planinama čiju divotu Bes spektakularnim crtežom prenosi.
Dakle, Bes manje zanimanja i razumevanja pokazuje za faustovsku dimenziju doktora Frankenštajna i za njegove „bogohulne“ metafizičko-alhemijske aspiracije (kao i za ikonografiju gotika i horora), i veći akcenat stavlja na romantičarsku Sturm und Drang potku o neshvaćenom izopšteniku, ružnom a zlatnog srca, koji bi samo da voli i bude voljen, da nađe sebi bar jednu pratilju, družbenicu, s kojom će da samuje izvan zajednice ljudi koji ga ne žele… Više je tu SF sentimentalizma nego horor mraka…
Ovakvo opredeljenje jeste, donekle, hodanje linijom manjeg otpora i igranje za mase (sentiment umesto intelekta, romantizam i melodrama umesto metafizike), ali to jeste legitimni aspekt tog romana i te priče, i jeste jedno od popularnijih čitanja te storije kakvome se ogromna većina adaptacija priklanja. „Tužni Neshvaćeni ’Monstrum’ ŠMRC“ dominantni je pristup, s kojim se većina čitalačke mase, od tinejdžera pa do njihovih roditelja, može sroditi i u njemu se prepoznati, dok će samo najmalobrojnija manjina (poput mene, recimo) zavapiti da bar neko, nekada, negde, u filmu ili stripu, stavi veći akcenat na demijurško-faustovsku antiburžoasku antihumanocentričnu anisentimentalnu anti-ŠMRC „satansku“ dimenziju doktora F! Dakle, više Persi Biš Šeli, a malo manje Meri Šeli!
Ali, pošto mase to ne žele, pošto je njima lakše prodati tu tinejdžersku „Niko me ne voli, niko me ne razume, ja sam tako jadan i tužan i neshvaćen“ storiju, onda se ona potencira kao maltene jedini aspekt ove slojevite priče – naravno, uz obavezni, dodatni: „Deco, ne radite ovo kod kuće, ne idite protiv ’božjeg’ poretka, jer ne dao bog da hodanjem van utabanih staza otkrijete neku vakcinu ili magnetnu rezonancu ili tako neku demonsku spravu koja nije opisana u Bibliji!“
No, to sam samo ja. Pustite vi mene. Većini čitalaca ne da neće smetati, nego će snažno i srcem i dušom prigrliti „Tužnog Neshvaćenog ’Monstruma’“ uz glasno „ŠMRC“ i tražiće JOŠ!
A naročito kad je to sve ovako dopadljivo crtano, sa odličnim kontrastima crne i bele – jer, za razliku od, npr. DRAKULE, koji je sav barokan, razbarušen tekst, koji prosto plače za kolorom, za jarkom crvenom, itd, FRANK je oduvek mnogo bolje funkcionisao u crnobeloj tehnici, i Besov crtež po ko zna koji put demonstrira zašto.
Njegove slike i paneli daju grandioznost ovoj priči, koja iako nominalno gotska, uopšte nije klaustrofobična – naprotiv, najveći njen deo dešava se u eksterijerima, i pokriva bar pola Evrope, od Nemačke i Švajcarske pa sve do Škotske, uz kraće ekskurzije u Sibir i na Severni pol. Bes odlično nagoveštava te spektakularne predele, planinske grebene, lednike, guste šume sa kiklopskim drvećem, pusta ostrva i hridi, zapenušane talase, ogromne ledene sante, noćne oluje, uskomešane oblake, pljuskove i snežne mećave…
Zbog velikog opsega posla – ponavljam: dvesta tabli stripa, sve sam samcit, i u olovci i u tušu, nigde nekog Igora, grbavog ili ne, da pripomogne! – crtež ume ponegde da bude neujednačen, da poneki predeo ili panorama grada ili sela deluje više kao razrađena skica nego kao detaljan crtež u sitnom vezu, ali u najvećem delu stripa Bes se junački izborio sa pompeznošću svojih ambicija i pružio je jednu od najboljih strip verzija ovog večito aktuelnog klasika.
Za moj groš, ako me pitate, ultimativna crtana vizuelizacija FRANKENŠTAJNA jesu ilustracije Bernija Rajtsona za taj roman (imate ga u luksuznom izdanju Darkwooda!) – ALI, to ipak nije strip, nego (vrlo detaljno) ilustrovani roman.
Ako ćemo iskreno, pojedini delovi stvarno nisu baš najbolje ostarili, a naročito cela ta dugačka sentimentalna deonica u kojoj monstrum uči da govori i čita dok čuči iz prikrajka oko jedne kolibe u šumi. Zato, ko ne želi da čita roman – strip verzija Žorža Besa je jedna više nego respektabilna alternativa. Ima u njoj sasvim dovoljno od duha te knjige, ali i od eye candyja – znači, i da se promišlja, i da se oči napasaju odličnim crtežom.
Isti autor uradio je pre nekoliko godina i strip-adaptaciju Stokerovog DRAKULE. Čarobna knjiga je i taj album objavila proteklog leta, a ja ću se uskoro detaljnije osvrnuti i na njega. Stay tuned!
* * *
Žorž Bes je francuski autor stripova koji je karijeru započeo radeći u Skandinaviji i SAD, dok danas živi i radi u Parizu.
Od 1977. do 1987. crtao je "Fantoma", a 1987. vraća se u Pariz, gdje upoznaje Alehandra Žodorovskog, koji mu je ubrzo ponudio da ilustruje njegovu priču o "Belom Lami". Zajedno potpisuju i druge značajne serijale "Anibal 5" i "Juan Solo". Godine 1998. Bes objavljuje svoj prvi samostalni album "Escondida", čime počinje seriju kasnijih radova. Godine 2019. izlazi i njegova adaptacija slavnog romana "Drakula"
