**(*)3-
repriziro sam hawksovog (?) STVORA.
prošlo je 10 godina otkad sam ga poslednji put gledao na nekom skrnavom vhs snimku sa tv politika (koja se u nišu nije mogla videti, pa zato snimak na kazeti); velim, daj da mu pružim još jednu šansu, budući da nikada zaista nisam voleo taj film, i svaki put kad bih u filmskim enciklopedijama i vodičima naišao na hvalospeve ovome pitao sam se: da li sam ja gledao isti ovaj film kome ovi ovde pletu lovorike?
da skratim: na žalost, ni ovo gledanje nije me pomerilo ni za jotu u mom ranijem stavu da se radi o veoma slabom filmu koji je marginalno zanimljiv zbog svoje hoksovštine (grupa muškaraca u prilično harmoničnoj, ženom blago-uzburkanoj zajednici - sređuje stvar; usamljeni neženja podleže pritiscima i skućuje se uz ženicu, itsl.) ali je kao sf-horror potpuno bezvredan i traljav.
znači, da filmu prilazim kao neki nadobudni teoretičar koga zabavlja učitavanje kojekakih gender-teorija, ovo bi svakako bilo plodno tlo za gajenje toga, jer postoji evidentna i vrlo rečita paralela između a) harmonije grupe muškaraca koji sasvim lagodno i neopterećeno opstaju u uzajamnom društvu (ni nalik otuđenim cabin-fever freakovima iz carpenterove pregenijalne nadgradnje ovog filma!) i b) intruzije koju istovremeno donese 1) Žena i 2) Stvar sa Drugog Sveta.
reklo bi se da je hoksova poenta da su muškarci sa marsa a žene sa venere, ali da se njihove prividne nesuglasice na kraju mogu razrešiti uslovnim hepi-endom koji je – bar za moj zločesti um- relativizovan naravoučenijem 'keep watching the sky'.
iako se to zloglasno naravoučenije obično tumači politički (čuvaj se rusa!), ja ga tumačim potpuno sexistički, i –u svetlu paralele koju hox uspostavlja između Žene i Stvora – shvatam u značenju: 'OK, kapetane, sad si se priženio, skućio, sve je to lepo… ali ipak, pazi se. Žena je to. Pazi šta radi(š)! Keep watching her!'
istina, moguće je i nešto benignije tumačenje, koje bi glasilo: 'OK, kapetane, sad si se priženio, skućio, zadobio si novi mikrokosmos u koji možeš da utapaš svoju samoću. Ali ipak, pazi se. Mogla bi da naiđe Neka Druga Žena (kao ova što je došla) i da razbije tu mukotrpno stečenu (kratkotrajnu?) harmoniju...'
eto, odoh nevoljno u teoriju koju sam ovde samo skicirao a koja bi se zaista mogla ilustrovati brojnim primerima iz filma.
umesto toga, reći ću samo da je film slab kao sf-horror baš zato što on UOPŠTE nije o sf-horroru već je isključivo o tome da Every Man Needs a Woman – pa čak i na severnom polu!
zbog toga je atmosfera nesnosno prozaična, vedra, razdragana, veseljačka, opuštena;
scene 'akcije' su ili indirektne (radio-drama u stilu: reko mi jedan čoek!) ili jedva skicirane, prebrze, bez efekta, otaljane;
Stvor je u ikonografskom smislu potpuno banalno 'zamišljen' tj. prikazan kao tamo neki bezvezni krupajlija (malo mršaviji tor džonson!);
a o reakcionarnim ideološkim momentima (pre svega kroz prikaz lika Naučnika – koji bi da pregovara sa Zlom i zauzda ga za svoje potrebe) neću ni da govorim – sem da ipak skiciram da su sasvim u skladu sa trivijalnom, romantičarskom holivudskom tradicijom koja je oduvek prednost pridavala Emociji a negirala i podsmevala se Razumu (i njegovim predstavnicima: naučnicima, nerdovima, čitaocima mudrijaških knjiga, okultistima, i svima koji čačkaju dalje i dublje od uobičajenih u-se-na-se-i-poda-se 'ambicija'), što je i logično budući da je ta imperija zasnovana na manipulisanju Emocijama, a Razum je tome glavni neprijatelj, te im igru najviše kvari onaj ko suviše Budno i suviše Razumno prilazi tim manipulatornim tvorevinama.
sve u svemu: carpenterov THING je svetlosnim godinama daleko bolji od ovog staromodnog, detinjastog, vulgarnog, traljavog, vremenom-pregaženog uratka.
amin.
