Nedavno sam na blogu
sistematizovao i obznanio kako izgledaju moja – za sada relativno skromna –
sabrana prozna nedela: dva romana i
16 priča. To imate OVDE.
S vremena na vreme me
pitaju ljudi pišem li nešto novo, šta spremam, šta planiram – a da nije
prevođenje i priređivanje tuđih proza, ili kritičko-analitičko bavljenje tuđim napisima.
Pa, evo, ukratko, kako
izgledaju moji planovi i razmišljanja vezani za pisanje i izdavanje moje proze.
Iako
imam skroman pripovedački opus, zapravo planiram da svoje priče – ako dovoljno
poživim – organizujem u nekoliko zbirki, i to ovako.
ZADUŠNICE i
drugi užasi
Zbirka
mojih zombi priča i naslovne (veoma dugačke) novele, odavno napisane ali nikad i nigde objavljene. Sve priče
dešavaju se u Nišu, Niškoj Banji i okolini, i sadrže jake elemente groteske,
crnog humora i satire na ovu zemlju i njene zombifikovane stanovnike.
Sadržaj:
1. Zadušnice
2. Vanredno stanje
3. Smrt je zarazna bolest
4. Ko kosi a ko vodu nosi
Ne znam kad će i kod koga
će i da li će ova zbirka izaći u obliku koji priželjkujem, ali idealno bi bilo
ako bi bila sa ilustracijama Ivice Stevanovića.
Sa jednim wannabe izdavačem
sam još pre nekoliko godina pregovarao i dogovarao ovu zbirku, ali na svu sreću
taj je izdavač – izdao, tj. nije ni zaživeo ni pokrenuo planirane aktivnosti,
pa od te (skromno zamišljene) knjižice nije bilo ništa. I dobro što je tako;
ovo bi mogla biti lepa i slikovita tvrda, bogato ilustrovana knjiga u maniru
dosadašnjih Ivičinih.
Dagon, bog Srba
Zbirka mojih lavkraftovskih
satiričnih priča.
Sadržaj:
1. Nekronomikon: treće, dopunjeno izdanje
2. Dagon, bog Srba
3. Beograd pod
vodom (tek treba napisati)
I ovo bi idealno izgledalo – sa ilustracijama Ivice Stevanovića,
koji se pod stare dane ozbiljno primio na Lavkrafta (radio je koricu za ŠAPTAČA
U TAMI i biće prisutan i u NEKRONOMIKONU 3.0).
HORROR VACUI
(radni naslov)
Niz
priča koje se nadovezuju na NAŽIVO, tj. proširuju tamo skiciranu mitologiju,
uglavnom sa novim likovima i lokacijama. Sve se dešavaju pretežno tokom ratnih
i poratnih 1990-ih, mnoge na ratištu ili u njegovoj neposrednoj blizini.
Od
mojih do sada napisanih priča ovom ciklusu pripadaju sledeće: „Jama“, „Nestali“ i „Niotkuda”.
U planu ih je bar još 3-4. Ko zna kad će biti napisane. Prva kojoj sledi
pisanje je „Holokaust anđela“. U svakom slučaju, one bi sve zajedno trebalo da
zajedno sačinjavaju neku vrstu fragmentarnog romana koji bi bio priprema i
najava za roman PROKLETIJE u kojem će kulminirati narativni rukavci iz NAŽIVOG
i iz ovih priča. Glavni junaci PROKLETIJA su specijalci koje ste
upoznali u priči „Jama“...
Još
pre skoro 10 godina napisao sam nekih 30-ak kartica romana PROKLETIJE i skicu za to
kuda bi dalje trebalo da ide, ali... mnogo je to ambiciozno, to je zamišljeno
kao kruna mog prozog opusa + zahteva mnogo researcha (pre svega
militarističkog, ali i geografskog i mitološkog i istorijskog i okultnog) koji
sam tek načeo i zagrebao, i zbog toga se ovo neće pojaviti baš mnogo skoro...
NAŽIVO
3. izdanje
Moj
prvi roman već godinama je rasprodat i novim čitaocima nedostupan. Nadam se da
će se to uskoro promeniti, ali ništa ne mogu da garantujem. Za sada su u igri
dve glavne opcije: 1) ili će ga izdati Orfelin, isto kao i 2. izdanje
ZAVODNIKA, ili 2) izdaću ga ja, kao samizdat, ako od Orfelinskog izdanja ne
bude ništa.
Nosim
se mišlju da uradim anotirano izdanje, za najveće fanove, jer ima tu mali
milion aluzija i referenci, nekih očitih a nekih veoma skrivenih, a kladio bih
se da ne postoji čitalac koji je pohvatao više od 2/3 njih...
CRNO DETE
Ovo
je nešto na čemu ću uskoro, nadam se, početi da radim. To je zbirka priča,
odnosno fragmentarni roman, koji se nastavlja na svet ZAVODNIKA. Tačnije,
uglavnom (sa jednim izuzetkom) govori o događajima koji su prethodili onima iz
ZAVODNIKA.
Sadržaj:
1. „Crni čovek“ – ili: kako je Grozda, uz mnogo muke (i uz pomoć
mračnih sila?), začela svog dugo željenog sina Mihajla. I s kim.
2. „Crni arhanđeo“ – ili: kako je Mihajlo fascinirao svog cimera tokom
srednjoškolskih dana u niškoj Umetničkoj školi. I da li je prihvatio svoje mračno
nasleđe ili je od njega bežao.
3. „Crna žena“ – ili: Mihajlovi studentski dani u Beogradu i susret sa
budućom majkom njegove dece. Plus, sekte i još poneki užasi velegrada.
4. „Crno dete“ – ili: samotnik dođe u Špaj da pobegne od sveta, samo
da bi tu počeo da istražuje šta se zbilo sa profesorom koji je par godina
ranije bio došao da podučava Mihajlovu decu. Nailazi na kontradiktorne priče o
tome šta se tu desilo i kako se završilo.
Ovo mi se veoma piše, ali
ne mogu da garantujem da će biti gotovo do kraja 2017. Sve priče su zamišljene
kao prilično dugačke, na granici novele, tako da bi ukupni obim bio približan
ZAVODNIKU, tj. između 250 i 300 strana. Čak u ovom trenutku nije nemoguće ni da
Crni arhanđeo preraste u zaseban
roman. Videću već, kad sa grbače skinem Makena, kojeg prevodim ovih dana... I
Lavkrafta... čiji NEKRONOMIKON treba preurediti... i još koješta na čemu
radim...
