Znam
da ovaj post neće privući mnogo čitalaca, i još bolje znam da bih više klikova
namakao s naslovom tipa PROSLAVILA SE ULOGOM U ČUVENOM HOROR FILMU – A ONDA SE
UBILA (FOTO). Ali, ja ne jurim klikove, ne prodajem reklame, ne prodajem ništa.
Ko došo, dobrodošo. Koga ovo ne zanima, niko ga ne bije (niti silom tera, ili
vara navlakušama od naslova) da čita.
Elem,
ispod je jedan kraći osvrt na prerano (samoubistvom) prekinutu karijeru jedne
japanske glumice čijih ste nekoliko filmova svakako gledali.
Autor
teksta je „Matoji“, povremeni saradnik ovog bloga, kojem zahvaljujem na ovom
prilogu ovdašnjoj raznovrsnosti.
Yûko
Takeuchi R.I.P.
U ovo jesenje vreme dešava se da se sa dugom noći
poklope sumorno kišno nebo, loša epidemiološka situacija, izolacija,
usamljenost i shodno tome specifično melanholično raspoloženje. Izlaz može biti
gledanje eskapističkih filmova, ali i za to su potrebni određeni preduslovi. Da
bih se usudio da startujem japansku romantičnu dramu – fantaziju iz 2004.
godine pod nazivom Be with You, bilo je potrebno da prvo ugušim cinika u
sebi, a oslobodim romantika i tek onda bi mogla da mi porastu očekivanja od
ovog bega iz stvarnosti. Uspeo sam u svojoj nameri, jer mi je bezbolno
proletelo dva sata tokom kojih sam i uživao topeći se u sentimentalnosti.
Razmišljajući o ovom nenadanom udaru na moj integritet ličnosti ili na sujetu,
dok sam pokušavao da isplivam iz mora jeftinih emocija (možda tako nazvanih iz
čiste arogancije), zaključio sam da je uzrok moje raspilavljenosti gluma i pre
svega prirodno zračenje lepotom, spoljašnjom i unutrašnjom, Yûko
Takeuchi,
ili lika Mio u koji je ona ušla u ovom filmu.
Posle filma potražio sam njenu filmografiju da
proverim gde sam je već gledao, a gde bih mogao ponovo da je gledam. Našao sam
je. Počinje ovako: Yûko Takeuchi (Born: April 1, 1980 in Saitama, Japan;
Died: September 27, 2020 (age 40) in Tokyo, Japan). Umrla?! Guglam dalje i
saznajem da je nađena u svom domu u Tokiju bez znakova života i da uzrok smrti
nije potvrđen. Ostavila je za sobom osmomesečno dete. Tek sad ne mogu da
verujem! U filmu Be with You radi se o majci koja umire otprilike godinu
dana nakon porođaja iz nejasnih razloga. Prethodno ostavlja poruku detetu i
mužu da očekuju njen povratak za vreme kišne sezone. To se i dešava. Mia se
pojavljuje živa i zdrava, bez sećanja, ali fizički opipljiva, od krvi i mesa.
Kako je i najavila, nastavlja život sa porodicom i nakon završetka kišne sezone
vraća se na onaj svet. Tako njeno ustajanje iz mrtvih evocira mit o
Persefoninom povratku sa onog sveta u vreme bujanja vegetacije kao simbolu
cikličnog obnavljanja života.
Ne želim da kažem da mi je gospodin slučaj ili neka
viša sila dala mig da poverujem u reinkarnaciju Yûko Takeuchi, niti da
sugerišem da je ona poverovala u priču iz filma Be with You, takođe ne
želim da kažem ni da smo Yûko-in duh i ja u nekakvoj tananoj paranormalnoj vezi,
čak ne verujem ni u efekat leptira, tj. u povezanost svih na planeti i svega u
univerzumu, ali je sve ovo ispalo takva neverovatna koincidencija da su se za
trenutak pokolebala moja zdravorazumska načela. Dovoljno da ovu šokantnu
koincidencija shvatim kao znak da treba nešto da napišem o ovoj popularnoj
japanskoj glumici i to javno obznanim.
Ali šta bih mogao dalje da pišem, znalački i argumentovano, kada sam odgledao svega nekoliko njenih filmova. Pošto mi ne pada na pamet da otkrivam uzroke njene smrti posežući za stanjem glumačke profesije u Japanu ili uopšte glumačke profesije u doba korone ili, ne daj bože, čeprkajući po njenom privatnom životu, preostaju mi ipak samo filmovi. U prilog tome da nastavim pisanje ide činjenica da su tih nekoliko filmova uglavnom horori, što je i sfera interesovanja čitalaca ovog bloga, a ujedno i internacionalno priznati uradci u kojima je Yûko ostvarila zapažene uloge.
Prvo pojavljivanje na filmu donosi joj planetarnu
gledanost, s obzirom da se radilo o modernom horor klasiku iz 1998. godine,
Nakatinom Ringuu. Yûko kao tinejdžerka Tomoko i njena drugarica u
prologu filma prvi put u horor žanr uvode motiv uklete videokasete navodeći
uslove i mehanizam delovanja kletve. Ispostavlja se da je sama Tomoko odgledala
video zapis i da joj je istekao period od nedelju dana nakon kojeg joj sledi
stravična smrt. To ju je i snašlo, a prikazano je u efektnom krupnom kadru
njenog lica sa užasnutim ukočenim pogledom. Ovaj sev beonjača u zamrznutom
blic-kadru postaje jedan od trejdmarka J-horora, uostalom kao i motiv ukletog
video zapisa, a Yûkoinih nekoliko minuta u debiju na filmu utire joj put ka
glumačkoj slavi.
Slede angažovanja najčešće na televiziji u
komercijalnim romantičnim komedijama i dramama, gde se, čini se, maksimalno
eksploatiše njen fizički izgled u inače šablonskim ulogama. Njen glumački
talenat nema priliku da se razvije, ali koga briga, jer u današnjem društvu
fetišizirane mladosti i lepote i novca, koji one donose, nemaju prioritet
duhovni kvaliteti, veštine, karakterna gluma, senzibilitet, harizma... Nakon
romantične drame Be with You o kojoj sam dovoljno toga rekao i nakon
mnogo manje-više jalovih godina (jalovih, opet mi se čini, u smislu kvaliteta
projekata u kojima je učestvovala) tokom kojih joj popularnost raste, zaustavljam
se na mojoj narednoj stanici, a to je Creepy Kiyoshi Kurosawe iz 2016. godine. Stari vuk
Kurosawa umeo je da iskoristi potencijal Yûko Takeuchi i da joj omogući da
uverljivo odigra glavnu žensku ulogu Yasuke, novodoseljene komšinice masovnog
ubice, koja postepeno postaje svesna da je deo opasne igre koju plete Nishino
kao progonitelj oko nje kao žrtve. Iako su kao i uvek Kurosawini karakteri
utopljeni u sveobujmljujuću atmosferu i na taj način suspregnuti u svom izražaju,
Yûko ovde sa suptilnim preobražajem od srdačne, velikodušne osobe prema Nishinu
ka karakteru obeleženom gubitkom samopouzdanja, nepoverenjem i strahom, ostvaruje
zapaženu ulogu.
Nešto pre Kurosawinog filma Yûko je bila u glavnoj
ulozi u svom povratku J-hororu u The Inerasable. Njen lik Ai kao pisac misterioznih romana,
prima pismo od jedne svoje obožavateljke u kojem je ona obaveštava o čudnim
zvukovima u njenom apartmanu. Ai se zainteresuje i zajedno sa stanarkom krene
da istražuje sudbine prethodnih stanara, što je dovodi do saznanja o smrtnim
slučajevima uzrokovanih starom kletvom. Kao što je motiv kletve izlizan
višegodišnjom upotrebom u okviru ovog podžanra, tako je i gluma prilično
rutinska, da ne kažem na autopilotu. Sa rediteljem Yoshihiro Nakamurom Yûko je u
drugom delu svoje karijere najčešće sarađivala, ali svi ovi filmovi su prošli uglavnom
nezapaženo. Možda bi sa moje tačke gledišta vredilo proveriti njen lik
detektivke u filmovima Yûichi Satôa kao i, što da ne, još neku od njenih
romansi.
Šarajući po filmografiji Yûko Takeuchi teško se odbraniti od pomisli da nije do kraja iskorišćena jedna obećavajuća karijera. Njene uloge u filmovima Creepy i Be with You, kao i epizoda u Ringuu bile su samo nagoveštaj onoga što bi možda usledilo u njenim zrelim godinama ili je moglo da prethodi uz mudriju selekciju i odabir ponuđenih uloga. Ali sad je kasno, tj. sada jeste kasno, ali možda za vreme neke naredne kišne sezone, nekog narednog pravednijeg svetskog poretka ponovo sevne osmeh Yûko Takeuchi, ovaj put likujući zbog ostvarene egzistencijalne i umetničke slobode.
