**(*)
(3-)
Directed
by:
Jörg
Buttgereit,
Michal
Kosakowski,
Andreas Marschall
Pristojan,
gledljiv omnibus. Nažalost, prva, Butgerejtova pričica ("The Final Girl") je najtanja i najbezveznija ali, na
sreću, ona je i najkraća. Teen devojčica otela čiču, drži ga vezanog u sobi,
odseca mu penis (jer šta je Butgerejt bez toga?!) a usput nešto grdno
besmisleno monologiše o svojim hrčkovima ili tako nekim glodarima, i to je to.
Sve slikano kao da je home movie, na 8 mm. Talk about arrested development!
Jebote, 20 godina nisi snimio film, i sad kad najzad imaš šansu, snimiš ovu
ispraznu skicu, koja izgleda ISTO
kao ono tvoje od pre 2 decenije, samo slabije. Čak su i scene anti-penis
nasilja u njegovim ranijim filmovima bile bolje od ove ovde! Znači, Butgerejt
je nazadovao na svim poljima.
Druga
priča ("Make a Wish") je
pipava: pre svega, ona nije horor – osim za one smarače koji vole fraze tipa
"Šta će nam horor filmovi, pogledajte samo dnevne novine!" E, pa, ako
ste od tih, da vam kaže čika Ghoul: jebite se! Dnevne novine se bave
prozaičnim, banalnim, efemernim; horor se bavi arhetipskim, univerzalnim,
sublimnim! Dakle, to uopšte nije isti "horor"!
Ne verujte Blicu kad vam kaže: "Horor u
Mionici: ubio ženu pa sebe!" Horor bi bio, eventualno, ako bi naslov
glasio "Ubio sebe pa ženu!" (Nije da nije bilo i takvih naslova, ali
znate šta hoću reći: taj naslov bi morao da bude i istinit, a ne plod
novinarske trapavosti i neartikulisanosti.)
Uglavnom, u drugoj i
predugačkoj epizodi na delu imamo jednu poludupastu osudu rasizma, kroz pričicu
o nekakvim gluvonemim Poljacima u Nemačkoj nad kojima se, u jednoj napuštenoj
ruševini, iživljava neonacistička omladina – nesvesna da ovi imaju medaljon
koji omogućava doslovnu trampu svesti (samo sa ne tako zabavnim rezultatima kao
kod Roberta Šeklija)! I tako se mučitelj doslovno nađe u koži žrtve... Blah!
Nije to negledljivo:
dinamično je i zabavno i solidno glumljeno, ima i zabavnih detalja (npr.
potpuno preterano zlikovačka razuzdano sadistička naci-cura), ali – osim što
štrči iz jednog "horor" omnibusa i što je idejno prilično plitkoumna
– ova epizodica je dodatno potkopana podužim flešbekom koji zaslužuje da uđe u
sve anale jer radi se o flešbeku koji
"pripoveda" gluvonema osoba (!!!). On nas vraća u vreme nemačke
okupacije Poljske i prikazuje švapska zverstva na nepriličan, neukusan i
neodgovoran način (treš!), što prilično odudara od realističkog pristupa i
kvazi-ozbiljnog kvazi-angažmana u glavnoj priči.
Najzad, treća priča ("Alraune") je najbolja, ali
ne zato što ima preterano razgovetan zaplet – zapravo, teško je to uopšte
prepričati jer je naracija vrlo nabacana, fragmentarna i prepuna nekakvih
vizija i "možda jeste možda nije moje srce tajnu krije". Iako se zove
ALRAUNA, to je toliko slobodna "adaptacija" tog Eversovog romana da
bez eksplicitnog naslova na početku teško da bih to uopšte doveo u vezu s njima
(a čitao sam ga).
U suštini, govori o liku
koji dospeva u tajni klub sexualnih fetišista koji ultimativno uživanje
dobijaju uz pomoć praha dobijenog od mandragore (otud "Alrauna"), ali
fora je da, kad budu drogirani i vezani, nipošto ne skidaju povez sa očiju.
Jer, ko ga skine, videće ŠTA mu uživanje pruža. A to, naravno, nije lepo.
Osim
ako niste za neku lavkraftovsku varijantu sexa, sa pipcima, vaginoidnim
monstrumima itsl. Uslikan u živopisnom koloritu u kojem se ogleda fascinacija
đalo filmovima (videti njegov prethodni dugometražni MASKS!), ovaj film podseća
na vintage Brajana Juznu (nestalog u akciji na dalekom istoku i reinkarniranog
u Nemačkoj)!
Nebitno. Ono što jeste
bitno jeste da se radi o filmu koji, kao retko koji, pokazuje natprosečnu dozu
autentično prizvane i inscenirane dekadencije i osećaja morbidnosti, tajanstva
i dubokog (a ne plitkog, treš, konvencionanog) mraka. Zbog ovog ugođaja – da se
ovde dešavaju neke stvarno gadne, a tek neznatno implicirane stvari – spreman
sam da oprostim nekoherentnu naraciju i upitnu poentu.
Reditelj ove treće priče mi
je kazao da sprema novu adaptaciju Gogoljevog VIJA, smeštenu u Ukrajinu u vreme
"holodomora" (ruski orkestrirane masovne gladi i pomora koji je sa
njom usledio). Ovaj "holodomor" je, kao slučajno, postao naprasno
popularan među hororistima baš sad, kad su zapadne sile rasplamsale sukob
između Rusije i Ukrajine: do sad su ga već eksploatisali GHOUL (pobednik
Grosmana 2015) i onaj negledljivo nebitni kretenski "triler" CHILD
44...
