U okviru Festivala
fantastične književnosti „Art-Anima“ u utorak, 31. maja 2016. održao sam
predavanje pod naslovom „Engleske priče
o duhovima - od Le Fanua preko M.R. Džejmsa do Ejkmana“.
Za one koji nisu mogli tada da dođu, a želeli su, i
uopšte za sve one koje zanima ta tematika (a koga to na ovom blogu NE zanima?!)
– rešio sam da sa vama podelim neke teze i skice i citate na kojima je bilo
zasnovano to predavanje.
Odmah da naglasim: pričao sam, kao i uvek, „iz glave“;
nisam čitao, osim jedan ili dva citata iz M. R. Džejmsovih "pravila" za dobru priču o duhovima. Stoga, ovo dole NIJE tekst
predavanja, već samo neke od teza za njega. Uživo sam neke od tih crtica razvio
nešto više, a neke nisam stigao ni da pomenem.
Ipak, mislim da je od
koristi da bacite pogled i na ove teze, a ko želi može i da odsluša čitavo predavanje – koje sam,
sam samcit, bez pomoćnika i saučesnika, održao u trajanju od punih 75 minuta, bez ikakvih prekida (inserti
i slične džidža-midže). Snimak je napravio Vlada Nevidljivi i neki odlomci
ovoga verovatno će se naći u njegovoj emisiji „Pogled iz svemirskog broda“
(Radio BG 202), ali jedino na ovom blogu možete ekskluzivno da skinete i
odslušate ovo predavanje u celosti. Mediafire link za audio fajl
veličine 67 MB možete skinuti ako kliknete OVDE.
Fotke sa ovog predavanja u ovom postu napravili su zvanični fotograf festivala, pomenuti Nevidljivi, i drugar Miloš P. Svima zahvaljujem i ovom prilikom.
A ovo dole su neki fakti, teze, crtice itd. vezani za temu priča o duhovima...
A ovo dole su neki fakti, teze, crtice itd. vezani za temu priča o duhovima...
Priče o duhovima i mrtvima
koji se vraćaju među žive stare su koliko i čovečanstvo, i nalaze se svuda, od mitova i legendi, balada i narodnih priča
pa do književnih obrada, u rasponu
od Homerove Odiseje preko kineskih i
japanskih "kaidan" priča, elizabetanskih
drama, do priča nemačkih romantičara
i engleskih gotskih romana
Motiv duha može biti
primenjen u književnosti na različite načine i u različitim kontekstima, sa
brojnim konotacijama, međutim, priča o
duhovima, kao podžanr horora, podrazumeva da duh obavezno bude prikazan kao
preteći, zlonameran i potencijalno uništiteljski.
Duh Hamletovog oca u Hamletu
i Bankov duh u Magbetu.
Usmeno poreklo priča o duhovima ne može se dovoljno snažno
naglasiti.
Enciklopedija fantastike je ovako definiše: "Najuobičajeniji oblik natprirodne proze, koji se obično bavi
susretom sa bestelesnim duhom ili ličnošću. Duh najčešće pripada nekom umrlom,
ali može da bude i nekog živog (doppelgänger)
ili nerođenog. Duh može da uzme telesni oblik ili da bude u potpunosti u umu protagoniste – potonji oblik
priče o duhovima obično se naziva psihološkom
pričom o duhovima."
----------John Clute, John
Grant (eds), The Encyclopedia of Fantasy
Ser Volter Skot: dva klasična predstavnika, 'Priču Vilija Lutalice' [iz
romana Redgauntlet, 1824] i 'Sobu sa
tapiserijama'."
Zapisane narodne priče i legende:
Priče za zimsko veče Džejmsa Hoga (1820),
Otkrovenja živih mrtvaca braće Džona
i Majkla Banima (1824), Vilenjačke
legende i tradicije južne Irske... Noćna strana prirode (1848), Svetlost i tama (1850) i Duhovi i porodične legende (1858).
Pojava spiritizma, 1848. godine,
sestre Foks u Hajdsvilu, država Nju Jork.
1882. englesko Društvo za psihička istraživanja
(Society for Psychical Research)
"situacija porodične grupe okupljene oko ognjišta
u najhladnije i najmračnije doba godine, dok razmenjuje priče kojima se ritualno egzorciraju izolovanost i strava,
i kojima se potvrđuje solidarnost grupe
dok se priznaje njena ranjivost."
Najraniji predstavnik:
Džozef Šeridan Le Fanu ("Karmila").
“Šalken slikar” (1839) = devojka obećana nakaznom ženiku...
"Duh madam Kroul" = služavka u kući gde trune
matora madam Kroul (93 godine) čije se dete nekad davno, navodno, udavilo u
bari.
"Zaveštanje plemića Tobija" = dva brata zavađena zbog nasledstva:
lep dobio sve, grbavi besan, ali onda grbavi umre, a demonski pas pokazuje na
drugi testament, u zidu.
"Nagodba ser Dominika" = sa Đavolom; party-animal
bogatun dobije đavolje usluge na 7 godina, ali kad se primakne rok postane
‘pobožan’.
"Zeleni čaj" = demon u vidu majmuna šapuće
i progoni đakona…
Čarls Dikens je svojom popularnom "Božićnom
pesmom", 1843 zanavek povezao Božić
i duhove, a tu vezu je potom eksploatisao u božićnim brojevima časopisa
koje je uređivao (Household Words i All The Year Round).
Dikens je, pored tuđih,
objavio i niz sopstvenih priča o duhovima: "Goblini koji su ukrali
grobara" 1837), "Ukleti čovek i nagodba s duhom", 1848),
"Ukleta kuća", 1859) i naročito "Skretničar" ("The
Signalman", 1866).
Priče od duhovima pisali:
Tomas Hardi, Henri Džejms, Radjard Kipling, Oskar Vajld, "Saki" (H. H. Munro), Džozef Konrad, ali i veoma čitani pisci kao što su Vilki Kolins, Ser Artur Konan Dojl, R. L. Stivenson i H. Dž. Vels.
Priče o duhovima pisali su i istaknuti evropski pisci (Gotje, Mopasan, Zola, Turgenjev, Gogolj...) kao i američki (Hotorn, Birs, Tven).
Premeštanje sablasti iz inostranih feudalnih zamkova u domaće buržoaske domove. Strava više
nije "tamo negde", u nepoznatom i dalekom, već "ovde", u
toplini doma ili u njegovom bliskom susedstvu, u kući na kraju ulice.
M. R. Džejms.
Priče o duhovima zapisivao
je prevashodno kako bi ih čitao kolegama i prijateljima tokom Božićnih večeri.
Džejms: Mislim da, po pravilu, ambijent treba da bude prilično poznat a da većina junaka izgleda i govori na način koji
možete videti i čuti svakoga dana. Priča o duhovima koja je smeštena u
dvanaesti ili trinaesti vek može uspeti u tome da bude romantična ili poetična:
ali ona nikada neće staviti čitaoca u poziciju da sebi kaže: 'Ako nisam dovoljno pažljiv, nešto
ovakvo moglo bi se i meni desiti!' Još jedan zahtev, po mom mišljenju, jeste da
duh treba da bude zlonameran ili
odvratan; prijateljske prikaze koje pružaju pomoć sasvim su u redu u
bajkama ili lokalnim legendama, ali meni nisu od koristi u fiktivnoj priči o
duhovima. Takođe, mislim da tehnički termini 'okultizma', ako se njima pažljivo ne barata, imaju tendenciju da
običnu priču o duhovima odvedu na kvazi-naučni nivo, i da prizovu u igru odlike
sasvim različite od imaginativnih.
M. R. Džejms kao dva
ključna činioca dobre priče o duhovima ističe atmosferu i "fino
izvedeni krešendo": „Budimo, dakle, uvedeni među aktere na smiren način; dajte da ih vidimo kako
se bave svojim uobičajenim aktivnostima,
neuznemireni pretećim slutnjama, zadovoljni svojim okruženjem; i u ovo smireno
okruženje pustimo da zloslutna stvar pomoli svoju glavu, isprva nenametljivo, a zatim sa više insistiranja, sve dok ne zauzme
pozornicu. Nije pogrešno ponekad ostaviti prostor za prirodno objašnjenje; ali,
rekao bih, neka taj prostor bude toliko uzak da ne bude zaista praktičan.“
1) Duh, demon ili kakav god monstrum – mora biti zao.
2) Duhovi su nepojmljivi,
nedokučivi, nepredvidivi.
3) Ambijentacija mora biti ubedljiva i čitaocu savremena.
4) Temeljni sukob: poznato
(domaće) protiv nepoznatog
(tuđinskog).
5) Idealna forma: kratka priča
jednostavne strukture (na tragu E. A. Poa).
6) Fini balans između preovlađujuće suzdržanosti i trenutaka eksplicitne
groze.
7) Priča o duhovima nije samo o
duhovima.
Duhovi pre Džejmsa bili su,
po pravilu, agenti norme: ideja nagrade i kazne podrazumeva ustaljeni, antropocentrični sistem. Džejmsovi
„duhovi“ nisu produžetak ljudske zajednice ni u kom smislu: oni otelotvoravaju „rez“ između sveta ljudi i sveta „onog
drugog“, demonskog; oni nisu
antropomorfne pojavnosti; atavistički...
Priča o duhovima pre
Džejmsa patila je od previše
racionalnosti i smisla: a onda je došao Džejms, sa svojim sažetim, svedenim, podmuklo pritajenim a zapravo
groznim i užasavajućim pričama.
- Spomenar kanonika Alberika = gargojla
- Izgubljena srca = crna magija, večni život
- Jasen = veštičja kazna svedoku: veliki pauci
- Broj 13 = ukleta soba u hotelu (crni mag)
- Grof Magnus = srednjovekovni mag; „Crno hodočašće“ i saputnik s
pipcima
- O, zazviždi, i
ja ću ti doći, momče = zviždaljka koja doziva čuvara templarske crkve
- Blago opata Tomasa = mozgalica, rebus – žaboliki monstrum!
- Čaranje runama = crna magija: kletva
- Pogled sa brda = duše obešenih i dalje na brdu
- Opomena za radoznale = iskopana kruna i njen čuvar...
Novela Henrija Džejmsa "Okretaj zavrtnja"...
Aldžernon Blekvud je pisac koji se često naziva majstorom priča
o duhovima. Mali broj priča o duhovima: "Slušalac" ("The
Listener", 1907), "Prazna kuća" ("The Empty House",
1906) i "Održano obećanje" ("Keeping His Promise", 1906). „Vrbe“ – nevidljivi entiteti...
"numinozno" - strahopoštovanje - mysterium tremendum
elementali i druge inkarnacije
sila prirode -ne moraju biti demonski per
se.
Čudnost u običnim stvarima
i u običnim doživljajima, opažanja što vode iz realnosti u nadnormalan život
ili u viziju, majstor neobične atmosfere,
studije na granici sna, zaplet uglavnom zanemaren ali zato atmosfera vlada,
avanturistički nastrojeno iščekivanje otkrića
mističnog sveta, i naročiti naglasak na nagoveštaju.
"Natprirodne sile koje
on prikazuje fundamentalno su indiferentne
prema čoveku," piše Panter. "(One) nisu neprijateljski entiteti, ali ako budu uznemirene, iz ovog ili
onog razloga, u stanju su da delaju na moćne i zastrašujuće načine."
Robert Ejkman:
priče o duhovima.
The Waiting Room
Ravissante
The Unsettled Dust
The Houses Of The Russians
The Real Road To The Church
Niemandswasser
The Same Dog
