Veoma sam srećan što mogu i
slikovito da se pohvalim onim što Orfelinovi pretplatnici već desetak dana unazad znaju: naime, iz
štampe je izašla 9. knjiga naše edicije „Poetika strave“ – zbirka od osam odličnih
priča Aldžernona Blekvuda pod naslovom Drevna
svetla.
Svih osam po prvi put se nalazi na srpskom, i to u mom
izboru, a u prevodu Save Kuzmanovića,
koji se već pokazao na prevodu naše prve knjige Blekvudovih remek-dela, Vrbe,
a povrh svega tu su i odlične ilustracije Tijane Jevtić.
Da, Vrbama smo i započeli ovu ediciju,
pre četiri godine, i iskren da budem – tada nisam smeo ni da očekujem da će ona
zaživeti i doći do čak devet naslova (a u pripremi su još četiri za ovu godinu:
dva romana i dve zbirke priča – najava stiže početkom februara).
Ovo tim pre što je Blekvud bio totalna nepoznanica:
u to vreme na srpski nije bila prevedena nijedna jedina priča ovog prvorazrednog
majstora strave, a budući da nema ni poznatih filmskih ni strip ni
video-igričastih adaptacija, odnosno da je njegovo ime prilično opskurno u
okvirima tzv. pop kulture (hell, čak i hevimetalci ga retko pominju u
pesmama!), nismo znali šta možemo da očekujemo od srpske publike, i to dvojako.
Kao prvo, nismo znali kako će ona reagovati u
pogledu kvalitetnog horora koji smo nameravali da joj ponudimo, budući da su
ovdašnji čitaoci doskora uglavnom bili navikli na treš izdanja trešoidnih i/ili
bestseler pisaca nominalno istog žanra (slab izbor imena i dela; kičaste korice
i svekoliki nedizajn; traljavi prevodi; mek povez i loš papir; odsustvo
ozbiljnih pratećih tekstova, itd). Kao drugo, dilema je bila i po pitanju
prijemčivosti samog Blekvuda, čije ime ovde ipak nema ni izbliza takav status
kakav imaju Lavkraft, King, Barker, Simons itd.
Ili ga barem nije imalo do pojave Vrba.
A onda se desilo, na moje veliko čuđenje ako ne i zaprepašćenje, da je ta
knjiga vremenom doživela i drugo izdanje,
što znači da je do sada skoro 2.000 ovdašnjih čitalaca spoznalo i prepoznalo
kvalitet Aldžernona Blekvuda.
Otud je pojava nove zbirke njegovih priča bila
neminovna. I odmah da naglasim – glavni razlog za ovu knjigu je činjenica da
Blekvud ima toliko mnogo vrlo dobrih i odličnih priča; vaš fidbek nam je samo
dao krila da vam i njih predstavimo.
Elem, neki horor pisci svoj vrhunski uticaj postižu
u relativno malom broju dela: skoncentrisano, izoštreno uspevši da sve svoje
zaista najbolje stvari fokusiraju u 5-10 priča, taman za jednu poveću knjigu.
Takvi su, recimo, Le Fanu i Maken. Naravno, ko se primi na njihove fantastične
svetove, može da „šara“ dalje i iščitava i njihove druge priče – ali garantujem
da neće naći ništa bolje od onoga što sam već probrao za zbirke priča kod
„Orfelina“.
S Blekvudom je nešto ređi slučaj: naime, on je
svoje kvalitete rasprostro kroz daleko veći broj priča; odnosno, mnogo veći deo
njegovog opusa (oko polovine, ako ne i malo više) je iznadprosečan, mnogo više njegovih priča može se nazvati
vrlodobrim, odličnim i izuzetnim, i po tome je on sličan svom sledbeniku, Lavkraftu.
Naravno, i po mnogo toga drugog, ali o tome možete čitati u mojim pogovorima (i
u Poetici
horora iz koje je sve ovo proizašlo).
To, praktično, znači da ako odaziv na Drevna
svetla bude dobar kao na Vrbe, možete očekivati najmanje još
jednu ako ne i dve zbirke Blekvuda u narednim godinama. Jeste; ima on najmanje
još 15-20 priča i novela za koje mogu potpisati da su natprosečne i vrlo vredne
pažnje. Ali do tada, prvo apsolvirajte OVU zbirku.
Drevna svetla nije navrat-nanos nabacana gomilica priča: radi se o konceptualnoj
zbirci za koju sam odabrao najbolje Blekvudove priče u kojima je njegova
opsesivna tema – PRIRODA – najsnažnije prisutna.
A zahvaljujući lutalačkom
životu ovog pisca, u njegovom slučaju Priroda je veoma raznovrsna, i ove priče
vas vode na jezovita putovanja od prividno pitomih engleskih vilonosnih
šumaraka do divljih kanadskih šuma i jezera gde caruju duhovi životinja i stari
indijanski bogovi, pa do nedostižnih(?), snegom okovanih vrhunaca švajcarskih Alpa čija fascinantna
lepota zavodi i ubija, pa nazad do engleskih pustara i vresišta u čijem gustom
rastinju u posebnim noćima zrače vilinske staze...
Ali kad kažem "vilinske" - ne očekujte ljupka i benevolentna bića iz Diznijevih crtaća, već čudne, jezive i često zloćudne "vile" sličnije "malom narodu" iz Makenovih priča...
Ali kad kažem "vilinske" - ne očekujte ljupka i benevolentna bića iz Diznijevih crtaća, već čudne, jezive i često zloćudne "vile" sličnije "malom narodu" iz Makenovih priča...
Ukratko, veliki je Blekvud, u šta ste se već
uverili u Vrbama, a što dalje možete potvrditi Drevnim svetlima. Ovu
knjigu i dalje možete naručiti kod Orfelina, ima je u svim većim knjižarama u
zemlji, a ako je želite direktno od uredniak edicije – možete je naručiti i od
mene (dok traju zalihe). Cena je 900 din
+ ptt, dakle ukupno 960 din. Pišite na dogstar666 at yahoo dot com i
naručite svoj primerak...