u proteklih par nedelja malo sam mu ga poviše dao po knjigama, poeziji, nehororima, trešu i koječemu, pa evo, red je da se vratim onome zbog čega smo valjda primarno ovde: nekim novijim hororima pogledanim u zadnje vreme, a uglavnom nedovoljno vrednim opširnije elaboracije.
SQUEAL
USA, '10
*
1
đubre nevredno pomena, kritike, pljuvanja, bilo čega. retardirana svinjoguzija o bolesnicima sa jedne farme koji vataju i kolju neku zalutalu omladinu – kao very poor retarded redneck's verzija TEX. MASAKRA, samo usnimljena toliko jadno jeftino i glupo da to ne može da zadovolji ni najneprobirljivijeg gorehounda. ovo je upozorenje.
ROAD KILL
AUS, '10
**(*)
3-
ovo je jedna velika, džinovska metafora nizašta, apsurdna kada se, na kraju, razotkrije u svojoj šupljini, ali do tada, odnosno tokom ¾ svog trajanja, ovo je jedan natprosečno dobro napravljen, vizuelno kutluran i intrigantan, atmosferičan i sasvim pristojan hororčić, nešto kao australijski pustinjski DUEL sa kamiončinom koja umesto na benzin ide na – ljudsku krv i meso. sasvim ok film za ubijanje vremena, a dokoni će možda ovde da učitaju i neku smelu kritiku savremenog kapitalizma, rata za naftu, američke globalizacije i stanja uma na prelomu milenijuma. ali nemojmo se zajebavati: ovo je jedan pristojan B-movie sa sasvim dovoljno žanrovskih kvaliteta gde dopadljiv kast i simpatični likovi pomažu da se svare grdne apsurdnosti, pa mu se može, donekle, progledati kroz prste što je razrešenje tako razvučeno, predvidivo i bezvezno.
MONSTERS
USA, '10
*(*)
2-
ova negledljiva smaračina je iz meni nepojmljivih razloga dobila obilje pozitivnih kritika, pa se zato čuvajte da im ne poverujete: ne znam prosto da li je ogavnije snimiti još jedan u zamorno-neinteresantnom nizu dekadentnih kvazidokumentarnih 'reality' filmića za par iljada dolara koji se sastoje od 9/10 beskrajnih naklapanja, kenjaža, neprekidnih šetanja u real-time-u od nigde ka ničemu, i 1/10 drmavih, drhtavih, tresućih, trt-mrt-ide-smrt kvazi-horor kadrova inspirisanih tv vestima i američkim dnevnikovim dodatkom, ili je još ogavnije i besramnije jedan ovoliko šupalj i uneventful 'film' (sa ovoliko praznim i nezanimljivim gl. junacima!) nazvati MONSTRUMI – iako se ta čuda 'vide' samo u trepni-i-ode kadrovima (e, plakaćete još za KLOVERFILDOM a posle ovih 'MONSTRUMA' - i za HADERSFILDOM!), i u jednom jedinom money-shotu na samom kraju, kad smo počastvovani umereno zanimljivim prizorom alien-ljubavi, koji ipak donosi too little, too late.
ne shvatite me pogrešno – to što se 'monstrumi' skoro uopšte ne vide (i što je njihov bizaran životni ciklus savršeno imbecilan i neverovatan na bilo kojoj planeti, bilo gde u univerzumu) nije ni jedini pa možda ni najveći problem: podjednako iritiraju površni i nesvareni pokušaji nekakvog podtexta i 'satire' na ne znam šta u današnjoj izolovanoj, od sveta odeljenoj, zidovima ograđenoj americi. retko se dešava da me neki slabi film razbesni (obično slegnem ramenima i samo kažem 'son cosas de la vida' ili 'jebo me alah svemoćni') ali ova idiotarija me je zaista iznervirala svojim 'less is less' pristupom i jeftinim prvoloptaškim aluzijama na, kao, neke ozbiljne teme – koje, sve i da su prisutne u tragovima, nisu vredne da se pakuju u ovu razvučenu, nezanimljivu, neuzbudljivu, iritantnu priču i da se anti-dramatizuju kroz ove tupave likove.
ALTITUDE
USA, '10
**(*)
3-
zašto više niko u americi danas ne ume da snimi jebeni monster muvi koji ima muda (i pipke) da bude pre svega MONSTER MUVI, a da se eventualni podtext nalazi tamo gde mu je mesto, između redova: zašto svaki jebeni kvazi-monster-horor koji pretenduje na bilo šta iznad SY-FY septičkog kanala mora da mi maljem u glavu nabija neke društvene (MONSTERS!) ili kvazi-psihološke budalaštine? evo, ALTITUDE: prilično dobar filmić, sve dok pred kraj ne otkrijemo twist koji negira to malo što je valjalo do tada, i sve smesti u psihu/alter. istoriju ili ko zna kakve zono-zamfirsko-sumračne regione.
šteta, jer prva polovina filma ima nekoliko fenomenalno napetih i jezivih scena vezanih za stravu u privatnom aviončetu izgubljenom u ogromnim vazdušnim visinama, bez moći da se spusti, sa ubrzano nestajućim gorivom i sa nekakvim pipcima koji povremeno izleću iz tmurnih oblaka. strah od visine je jedan od temeljnih ljuckih strahova, i ovde je na momente odlično exploatisan – svako ko je ikada leteo avionom, a i onaj ko nije, imaće ovde prilike za malo ozbiljnog saspensa (naravno, ako ne odustane zbog neverovatno iritantnih, ali baš morska-pena-na-staklu nesnosnih 'likova'). zbog 2-3 prvorazredno-napete high anxiety scene ovo, uz oprez, vredi pogledati.
DEVIL'S PLAYGROUND
UK, 10
**
2
brzi zombi brzo trče – ali gde i zašto i s kojim ciljem i za čije babe zdravlje – ko zna i koga je briga? ima ovde nešto malo okej krvopljusa (uglavnom zbrzanog) i standardne zombi akcije u kojoj je jedini blago-inovativan momenat taj da zaraženo-zombifikovani zlikovci brzo i frenetično jurcaju čak i po zidovima (!). i to je otprilike sve. ono ostalo videli ste već 200 miliona puta dosad, i osim ako baš niste zadrti zombi zaluđenik nema potrebe da se bavite ovom mlitavom, jeftinom i bespotrebnom reciklažom 28 DAYS LATER.
NIGHT OF THE DEMONS
USA, 09
*
1+
wow! ovaj masterpis kao reditelj potpisuje Adam Gierasch, baja koji nam je kao 'scenarista' već izručio remek-dela kakva su RATS, DERAILED, CROCODILE, CROCODILE 2: DEATH SWAMP, SPIDERS... da, to je isti idiot koji je napisao najgori film toba hupera (Mortuary) i zamalo-pa-najgori film darija arđenta (MOTHER OF TEARS: THE THIRD MOTHER). need I say more? griška je isto tako loš reditelj kao što je i scenarista, ali mora da mnogo dobro puši kad mu i dalje daju poslove – makar i ovako jeftine i šugave – dok pošten nekuropušački svet i dalje ima muke da nađe pare za svoje filmove (ričard stenli, mariano baino, fren henenloter...).
znači, ovo je skoro-negledljivo koliko je ružno jadno i glupo, a šnjur odnosi edvard furlong,
koji se patetično vuče kroz čitav film (umesto da zagine u prvom kadru!) a izgleda kao nešto između sina dragana (BABA SE ČEŠLJA) i bele lugošija iz poslednje (ed vud) faze... eh, šta droge i preuranjeni brak+razvod načiniše od njega. baš patetično. zadrigo, neočešljan, nikakav, oči ko sarme – ko neki srbin. maske demona nisu suviše loše, ali vide se premalo i prekratko da bi čak i to poslužilo kao alibi za traćenje vremena na ovo.
NEEDLE
AUS, 10
**
2+
po netu kruže neke vrlo blagonaklone kritike, ali ne padajte olako na te fore. IGLA nije negledljiva, ali je na granici nebitnosti. dva izrazito antipatična brata se glože dok pokušavaju da otkriju ko im i zašto ubija drugare uz pomoć vudu-kutijice (sic!) a tu je i devojka koju mlađi nikako da pita da izađu zajedno. nakon što otkriju ko im i zašto vudubija ortake, naš glavnić se smesta, ali ISTOG časa – dok se leš zlikovca nije ni oladio – pomiri s bratom i, onako krvav, pozove curu na večeru. ceo produkt je običan derivat screenwriting for dummies 101, i nema tu ni duha ni poleta ni talenta da se dinamičan ali nebitan scenario oživi bilo čime sem sa nekoliko pristojnih, ali po sebi ipak nedovoljnih, krvavih vudu-pogibija. savršeno zaboravljivo...
