NOVI DOKUMENTARCI

             Odavno nisam ovde pisao o dokumentarcima, sve mi se nešto ne da. Zato i ovo "novi" u naslovu shvatite uslovno: neke od ovih gledao sam još prošle godine, neki su stari i po 3-4 godine, pa i više. Bilo da su dostupni divx-masama postali tek nedavno, ili sam ih ja otkrio skoro, nije ni bitno: "novi" ili "stari", među njima svakako ima vrednih stvari za pratioce ovog bloga. Zato, evo spiska najboljih odgledanih u poslednjih 20-ak meseci izvan onih koje sam već zasebno prikazivao. 

Samo jedan masterpis sam izdvojio za poseban, detaljniji prikaz. To ne znači da među donjima nema odličnih, nego samo da sam u vreme kada sam ih gledao imao neka druga posla, a ako ne prikažem film dok mi je još svež u glavi i srcu, dok me još drži emocija – posle mi je sve teže i teže... Radi kakve-takve preglednosti, podelio sam naslove u tri kategorije: oni koji se bave određenim (slavnim) LJUDIMA, oni kojima je u središtu nekakva TEMA (naravno, i ona je vezana za neke ljude, ali obične, bez zvučnih imena...) i oni koji se bave konkretnim FILMOVIMA.

LJUDI:

MEETING ANDREI TARKOVSKY

USA, 08

***       

3+

            Puno je ovde talking heads, ali te glave su zaista relevantne, uključujući Tarkovskog Juniora, glumice i druge osobe bliske velikom ruskom reditelju. Naglasak je na Tarkovskom kao čoveku, na njegovoj rastavljenosti od porodice, na pozitivnom belegu koji je ostavio na sve koji su ga upoznali itd. Ipak, njegov svet i poetika mnogo su bogatiji, i ovde su tek skicirani.    

HITCH: ALFRED THE GREAT + ALFRED THE AUTEUR

USA, 94

***       

3+

            Dvodelni film, po sat vremena svaki, o velikom Alfredu Hičkoku: privatni život, karijera, engleski počeci, dolazak u Ameriku, stil, teme... Odličan uvod. Puno relevantnih sagovornika i arhivskog materijala.

KEN RUSSELL: A BIT OF A DEVIL

UK, 12

***    

3+

            Kratak (50-ak minuta) ali slatak, o sveže preminulom engleskom bad boy reditelju. Skoro polovina je posvećena njegovim manje izvikanim televizijskim počecima i živopisno-originalnim dokumentarcima o muzičarima i pesnicima (uz obilate inserte). Dinamičan, gusto nabijen film: inserti, sagovornici, kolege, žene, arhivski snimci... Osim što je prekratak – sjajan film. Valjalo bi da traje dva sata, u ovom maniru, za čistu peticu.

PASSION & POETRY: THE BALLAD OF SAM PECKINPAH

USA, 05

***(*)    

3+

            Dirljiv film o velikom američkom reditelju, s mnogo većim naglaskom na ličnim problemima i privatnom životu nego na poetici, stilu, i filmofiliji: dakle, Pekinpo kao čovek. Bez dlake na jeziku i bez ulepšavanja – može se zaključiti da je bio izuzetno težak čovek (blago rečeno!), ali što se mene tiče, reditelj koji potpiše DIVLJU HORDU (jedan od pet najboljih filmova ikada snimljenih) ima neograničeni kredit da se ponaša kao najgora džukela, ako baš mora, i opet mu je sve oprošteno.

HR GIGER REVEALED

***        

3

            Ne padajte na taj naslov: Giger je mutav i skrovit, pa ga ni ovaj film ne "otkriva" previše, ali svakako pruža oku prijatan uvid u njegov lik i nedelo. Pored samog filma, sastoji se iz još nekih kraćih video materijala, spotova koji koriste njegova dela, intervjua itd.

DREI TAGE

GER, 71

***      

3

            Razgovor sa Tomasom Bernhardom, jednim od najgenijalnijih modernih pisaca, u hladu pod drvetom tokom tri vedra dana. Ne očekujte ne znam kakva otkrovenja od tog ne naročito razgovorljivog niti druželjubivog čoveka, ali svejedno – ovo je užasno retka prilika da se taj genije vidi i čuje u razgovoru naživo, i to ko zna – znaće da ne sme da propusti.

LA VERTABLE HISTOIRE D'ARTAUD LE MOMO

FRA, 94

***     

3

            Ovaj je posvećen ludom francuskom geniju, Artou, s tim što se bavi isključivo njegovim privatnim životom, pred sam kraj, još konkretnije: time kako su ga strpali u ludnicu, a onda ga njegovi prijatelji, posle više godina, jedva nekako izvukli otuda. Mučna, potresna priča, u kojoj govore njegovi najbliži u to vreme još živi (prijateljice, ljubavnice, prijatelji, kritičari...) a ima i mnogo ekskluzivnih audio i video snimaka i fotografija. Horor svoje vrste...

---U idućem broju: TEME!

Piramide! Pećine! Srpsko ludilo! Američke ubice! Smrtna kazna! Gej pornići! Ruska divljina!

FESTIVAL FANTASTIKE ZAJEČAR 2012

 Apokaliptično – ali, nadajmo se, ipak ne i poslednje – izdanje FESTIVALA FANTASTIKE (ZAJEČAR 2012) održava se u petak i subotu, 28-29. septembra.

Prethodnih godina sam bio gost-domaćin na tom festivalu, i izveštaje o tome imate na blogu: I izdanje, iz 2009. opisano je ovde, a II festival (2010) slikopisan je mnogo detaljnije ovde a zatim u nastavku i ovde, s posebnim osvrtom na moj nekro-performans/promociju NAŽIVOG.

Evo kako je TV PINK (!) izvestila o premijernoj verziji iz 2009. godine:

Prošlogodišnji festival sam preskočio jer sam u to vreme bio na /SLASH festivalu u Beču.

Ovog puta sam samo gost, u funkciji predstavljanja ultimativne Knjige Sudnjeg Dana – NEKRONOMIKONA! Drhtite, jer zvezde su tamo gde treba, a ja sam u Zaječaru u subotu da kažem reč-dve o Lavkraftu i ovoj antologiji!

Evo celokupnog programa dešavanja.

Dan I

20h - otvaranje festivala

- izložbe:

Marko Stojanović, Bojan Vukić, Dragan Stokić: Vekovnici Zaječar
Nikola Vitković: Necroicon – H .P. Lovecraft

gosti:

- Žarko Milićević

- Spomenka Stefanović

Predstavljanje Društva "Lazar Komarčić", zbirke i konkursa za priču ANOMALIJA.
Predstavljanje knjige "Legende o nestanku" (Tardis)

- Goran Skrobonja:

Kim Newman & Ian McDonald (prisutni duhom i u knjigama)

- Borislav Stanojević:

Kapetan Nitrat (as itself) – promocija stripa.

- Marko Backović & Jovan Ristić: Pozdrav iz Banatskog trougla ili dan kada se petak 13. nije pao za 1. Maj

Kratke treš-horor-komedije: POZDRAV IZ BEOGRADA i BANATSKI TROUGAO, možda još poneki sitniji ako se stigne...

- Projekcija filma THE LAST DROP Miroslava Lakobrije

+ PLAN B after party (00:00 - 04:00)

Dan II

16h - berza knjiga, stripova, filmova

17h - fantasy board games turnir

18h - retrospektiva filmova prikazanih na Festivalu fantastike Zaječar

19:30h - ZiMan projekcije filmova u produkciji Omladinskog centra Zaječar

20:00h

Predstavljanje IP TARDIS; gosti: Spomenka Stefanović Pululu, urednik, Ilija Bakić, pisac (Jesen Skupljača, Nastaviće se, LED, Mudrijaši; u najavi: Unezverijada) i Oliver Jovanović (Grotlo; u najavi: Votum).

Posle predstavljanja knjige "VOTUM" Olivera Jovanovića biće izveden live soundtrack by Watchmenmk (one-man industrial project)

- Dejan Ognjanović: H.P. Lovecraft – NEKRONOMIKON

Boban Knežević, izdavač, donosi nekoliko komada na crnu berzu knjiga...

- Šok Koridor: Apocalyptic shock

- Vilindar: tribal fusion bellydance (delimična postava)

- Figurative Theatre Niš Live: Dadawave (industrial noise!!!!!!!)

+ PLAN B

Zaječar after midnight gothic industrial party by Akasha & Nenad Bekvalac
(00:00 - 04:00)

Inače, petak 28.09. je zakrčen fanta-horor zbitijima.

Pored početka festivala u Zaječaru, evo i dva značajna dešavanja u Beogradu.

1) "Festival srpskog filma fantastike", koji će biti održan od 18. do 21. oktobra 2012. godine, biće u petak 28. septembra promovisan putem štanda kod Terazijske česme u Beogradu i specijalnog programa sa maskama i kostimima. 

Beograđani će od 11 do 17 sati moći da se slikaju sa Dilanom Dogom, Gručom, vampirima i zombijima, a aktivisti i volonteri Festivala će anketirati prolaznike i deliti im promotivni materijal. U sklopu Festivala će 20. oktobra biti upriličena prva srpska "Zombi šetnja" (Zombie Walk) - karneval ljudi maskiranih u zombije kakav je uobičajen na festivalima fantastike u svetu. Specijalni gost Festivala je Serđo Stivaleti (Sergio Stivaletti), slavni italijanski majstor filmskih maski i fizičkih specijalnih efekata.

2) U okviru 10. Međunarodnog Salona stripa u Beogradu (od 27-30.09.2012), na štandu Komika pored gomile izdanja uočite dve neobične strip-knjige – Gnusobno-spodobne slučajeve, ili udese i Ljubazne leševe! Ovoga puta, autor ova dva (ne)dela – Ivica Stevanović – pripremio Vam je dva iznenađenja, i to grafičkog karaktera!

Prvo iznenađenje:

Uz svaki kupljeni primerak Gnusobno-spodobnih slučajeva, pored potpisa i posvete, autor Vam poklanja autorizovanu digitalnu grafiku malog formata (14x16,5 cm), odštampanu na voluminoznom toniranom papiru od trista grama. U pitanju je mali tiraž od svega 12 digitalnih otisaka, uredno obeleženih i brižljivo potpisanih. Dakle, Gnusobno-spodobni slučajevi + grafika = 800 din.

Drugo iznenađenje:

Za sve one koji su pribavili sebi po primerak grafičkog romana Ljubazni leševi, sada imaju jedinstvenu priliku da ulepšaju zidove, svog stalnog ili privremenog prebivališta, prigodnim autorskim grafikama velikog formata (povećani A3 format, 33x48cm). Cena ove umetnosti, otisnute na voluminoznom toniranom papiru približne gramaže kao gurmanska pljeskavica, jeste tričavih 800 dinara (manje od jedne "crvene"). Nemojte propustiti ovu priliku jer će autor biti prisutan samo tog dana (četvrtak, 27.09.2012), kao i grafike. 

 

Za one koji nisu do sada nisu uvrstili ovaj kultni graf. roman u svoju biblioteku, evo mogućnosti za dupli užitak – Ljubazni leševi (1200) + grafika (500) = 1700 din! Ako je Paul Gravett mogao da ga uvrsti na listu najboljih strip ostvarenja u 2011-oj van anglosaksonskog područja, onda možete i Vi da ovom knjigom obogatite sopstveno domaćinstvo (sa ili bez grafike – svejedno je)!

Prezentacija ovog izdavača je u petak u 16h u SKC-u (Velika sala).

Takashi Miike's ACE ATTORNEY (2012)

 

**       

2+

            Miike nastavlja da traći svoj talenat – i vreme & strpljenje svojih poklonika – još jednim nepotrebnim, dosadnim i bezveznim dodatkom svojoj pregolemoj, svim i svačim natrpanoj filmografiji.

            Ovog puta to nije fucking nepotrebni rimejk filma koji je bio sasvim dobar u prvom, i nedosegnutom, izvođenju, kao što su to bili 13 ASSASSINS i HARAKIRI. 

Ne, sad na delu imamo fucking nepotrebnu adaptaciju nekakve kretenske video igrice u kojoj igričar zamišlja da je branilac koji vodi istragu (sakuplja dokaze) i na sudu ih brani u raznoraznim kriminalnim slučajevima.

Konkretnije, trapavi i jedva-sposobni "junak" spojem slučaja, sreće i intervencije doslovno DUHA (mada ne baš doslovno iz mašine) rešava neke prilično nezanimljive "slučajeve", a glavni se tiče ubistva njegove koleginice.

 

Ovo je, kako će ispostaviti, vezano za jedan stariji slučaj koji se tiče i glavnog tužioca, njegovog oca i jedne medijumke od pitaj boga kad (otud nešto malo sablasti u ovom filmiću).

U skladu sa neprestanim preokretima, čak i potonji se, tokom procesa, od tužioca nađe u poziciji optuženog (ovaj momenat je omogućen, pored ostalog, i neoprostivom rupetinom u zapletu: naime, naš trapavi branilac čak i ne pomisli da ovoga pita KO je to bio s njim u čamcu tokom misterioznog ubistva, nego istražuje izokola)…

Sve to traje ko gladna godina, a marginalno zabavni vizuelni detalji – kao npr. smešno preterane frizure svih, a naročito muških aktera, ili futurističke džidža-midže u toj teatarskoj sudnici – brzo zamore, i svakako ne opravdavaju skoro dva i po sata konfekcije za konzumente ove sorte igrica.

Ako ništa drugo, ACE ATTORNEY je gledljiv čak i onima koji nisu u toku s tom igricom, odnosno može se pratiti uz minimum napora, s tim što iole prefinjen gledalac (dakle, onaj koji se ne "zabavlja" ukrštenim rečima, osmosmerkama i rebusima) teško da će uspeti da se zainteresuje za mehanički postavljene kartonske "likove" i iskonstruisane situacije iz najotrcanijih krimi-zgoda Agote Hristos i njenih bezličnih imitatora iz "enigmatskih" magazina. 

Mada, šta pa ja kenjam kad je ovde "Muzička slagalica" među najgledanijim programima, kao i nekad "Brojke i slova"… Fanovi te vrste "zabave" ima da izedu ovaj film i da cvile za još.

Sve je ovde potpuno karikirano, uključujući i nesnosno kreveljenje pojedinih "aktera".

U kontrastu sa tim kerebečenjem nalazi se skoro podjednako smešno usiljena ukočenost foto-model lika koji pozira kao tužilac: u čitavoj istoriji underplaya ja još ne videh da je neki glumac bio prinuđen (?) da bude OVOLIKO nepokretan i bezizražajan u doslovno svakom kadru. 

To je toliko napadno, kao da je neko doslovno isekao dvodimenzionalni profil od kartona i trbuhozborački ga "oživeo" u svakoj od scena u kojima on stoji i ne mrda.

Pritom je prikaz funkcionisanja istrage i sudstva toliko kretenski infantilan i bez veze s mozgom da bi to moralo da iritira svakoga starijeg od 15 godina (ne računajući pratioce enigmatike, pošto je njihova veza sa stvarnim svetom na nivou FRP-ovaca, Trekera i sličnih).

Iako Miike to čini nesvesno, ovim filmom zapravo podržava krajnje konvencionalnu, reakcionarnu ideologiju kroz nigde utemeljenu veru u pravično sudstvo i u mehanizme koji stoje iza njega (uključujući istinoljubivu, nekorumpiranu policiju, i implicitnu dobronamernu državu kojoj svi oni služe). 

Sve je to dostojno izrazito infantilnih umova, ali ne i nekoga ko pretenduje na posedovanje funkcionalnog mozga u lobanji.

Od nekadašnjeg "subverzivca" ostali samo dugmići – koje Miike u poslednje vreme mehanički, skoro beživotno pritiska, štancujući bezlične, jedva-gledljive, konfekcijske "filmove" poput ovoga.

Ajd' za ove mladunce što se tu krevelje, još i nekako; ali baš mi tužno gledati Ryo Ishibashija (AUDITION, SUICIDE CLUB, THE GRUDGE…) kako se glupira u ovoj nebitnosti pod smešnom perikom, umesto da igra nešto vredno svog talenta – i Miikeovog.

Razumem da ne može neko stalno da pije čokoladno mleko; ali, čak i ako vam je stalo do bljutkasto-nehranljivog klakera od ove sorte, aman, dva i po litra je previše: jedna čaša od dva deci više je nego dovoljna.

           

GRABBERS (2012)

**       

2+

            Jedini način da uživate u ovome, ili barem da vam se prilično dopadne, jeste da niste baš mnogo horora u životu pogledali, a naročito onih o invaziji koječega (puževa golaća, svemirske sluzi, pijavica, drkavica, mrdalica, muzgavica...), jer GRABBERS je jedan bedasto nemaštovit filmić rađen prema B-Movie Alien Invasion For Dummies 101, prva strana, prvi pasus… bez trunke nadgradnje ili značajnije varijacije, sem u detaljima previše sitnim da bi se zbog njih još jednom gazilo ovom davno raskrčenom i utabanom stazom.

           Dakle, u pitanju je još jedna B-invazija. Naglašavam ovo B; dakle, ne govorim sad o pompeznostima Bay-Emmerich nivoa, koje imaju veći budžet za kifle i kroasane za prigrist' tokom snimanja nego što ova sirotinja ima za ceo film. Ako ste gledali barem dva low-budget prežvakavanja ove teme, ne samo što će vam svaki element, svaki jebeni korak ovde biti krajnje predvidiv, nego će vas frustirati asocijacijama na desetine drugih, beskrajno boljih filmova koji su ove fore razgazili i odavno obradili s mnogo više duha (NIGHT OF THE CREEPS, TREMORS), talenta (BLOB rimejk) ili barem živahnog palp splater bezobrazluka (SLUGS).

            Sav "duh" ovde svodi se na dosetku da su vanzemaljski puzdravci alergični na alkohol, pa je zato jedina kolko-tolko sigurna zaštita – da se čovek uljoska ko majka, da se letvoše do uneređenja, da se obeznani ko stoka od rakijštine, e ne bi li možda bio zaobiđen u ovoj petparačkoj invaziji. Kažem, možda, zato što se jedan tako nadao, pa ga alien istina nije pojeo, ali ga je toliko odalamio pipkom da je odleteo u susedni okrug i završio slomljenih kostiju; znači, ne mnogo milosrdnije nego da ga je ovaj odma' na licu mesta izgizao sa svojim zubima (enter Radovan).

            Dakle, sve je ovde deja vu: nešto svetlucavo (meteor?) padne u okean; oni najbliži tom mestu (ribari na brodiću) smesta stradaju od strane subjektivne kamere (tj. ne vidimo od čega); onda se bar 40 minuta ne dešava ništa bitno sem sitnih nagoveštaja – "nešto" je iskasapilo kitove; "nešto" je pojelo čiču; nešto je snelo jaja na plaži. Ovo poslednje je famozna Čehovljeva "okačena puška" za predvidivi twist na kraju. Šta, mislili ste da su alieni pobeđeni? Patka! Evo, u zadnjem kadru, jaja im se izležu, bwahahaha! Ehm, to je bilo ofucano još u KRILATOJ ZMIJI braće Koen, 1983. godine (enter A. Žiljak).

            Glavni "junaci" su pajkan i pajkanka koja stiže kao ispomoć u to irsko mestašce na obali (ili beše ostrvo?). Isprva on, kao, ne može da je smisli, neprijatan je, ali vremenom – pogađate? pa naravno, videli smo ove otrcane fore već milion puta – među njima se ljubav zgodi & rodi. On je, inače – pogađate? – mrgud zato što ima propali brak iza sebe, muči ga sjećanje na bivšu dragu ("bila mi je jedna topla zima...") i bla bla blaaaa... 

I tako njih dvoje provedu pola filma istražujući "misteriju" čije rešenje mi od početka znamo, a kad najzad dođe vreme za obaveznu fazu "opsada" – svi ljudi na jednom mestu: ovde, u kafani – i kad s pravom očekujemo da dobijemo pay off za dotadašnje strpljenje, i to u vidu masakra, splatera, set pisova, fora i fazona, dobijemo samo kilavi dosadni mućak od poludupastih zaboravljivih scena. 

Ništa se bitno ne uradi od toga što se ovo sve zbiva u Irskoj, zemlji čuvenoj po ljubavi prema vatrenoj vodi, zamalo pa uporedivoj sa srpskom. Ništa se pametno ne napravi od toga što naši bezlično dosadni rutinski junaci moraju da budu mrtvi pijani tokom borbe sa monstrumima (ehh, šta bi Đejms Kamerun s ovim radio, da je još u svojoj PIRANA 2 fazi, umesto što pakuje AVATARA 2...). Čak, na kraju, aliene i ne poraze pomoću alkohola, nego mnogo banalnije, eksplozivom u kamenolomu...

Alieni su u kompjuteru nacrtane zubate vagine okružene pipcima, donekle preslikane od onih iz DEEP RISING, ali realizovane sa daleko manje mašte, talenta i para, i skoro bez imalo praktičnih efekata. Teško da neko više od mene voli ova lavkraftoidna pipkasta čuda, ali a) ona se u filmu vide vrlo malo, ne znam dal sve zajedno imaju više od 2 minuta skrin tajma; b) to malo što se vide, ne urade ništa vredno pamćenja; c) milioni pipak-hentai opcija, ili druge pipak-akcije koje ovaj koncept nudi – ostaju neiskorišćeni. Recimo, scenaristi se igraju sa alkoholnim aluzijama reči 'grabber', ali sasvim ignorišu da ta reč može značiti i onoga ko 'vata ženske za sise i dupeta... Ali ne, ovi pipci su fini, kulturni, dolaze iz neke mega-napredne civilizacije... Takođe, njihov efekat po ljudstvo je zanemariv u smislu nekog inventivnog body horrora. Otkinuta glava je vrhunac gnusobe koju su patetični tvorci ovoga umeli da smisle. 

Prema tome, GRABERI se sasvim slobodno mogu zaobići jer ne pružaju skoro nimalo zabave bilo kom iole probirljivom i žanrovski verziranom gledaocu – mada ne sumnjam da će biti onih koji će se valjati od smeha na prizore ljudi (i žena) žestoko nalivenih alkoholnim pijaćama. Ako baš smatrate da je strašno smešno gledati osrednje glumce kako se teturaju, zapliću jezikom, krevelje i pužu po podu, bolje dođite u Niš na glumačke Filmske susrete pa gledajte "bardove našeg glumišta" kako se oblokavaju po kafanama i ismejte se za sve pare. Ovi Irci su mala đeca. I za piće, a vala i za horor.