Gledam
godišnje liste najboljih i najgorih horora na tamo nekim belosvetskim
sajtovima, i shvatam da njihovi tvorci ne prave elementarnu razliku između
LOŠEG i SLABOG filma. Odnosno, u isti koš trpaju horore koji su loši po svim
zamislivim kriterijumima, i one koji su razočaravajući u odnosu na očekivanja
(realna ili izmaštana, nebitno), ali sami po sebi nisu negledljivi, štaviše.
Ja
tu grešku neću da pravim.
Zato,
sledi osvrt na ono najslabije u hororu 2012. (a slabosti je tu pretežno i bilo;
kvaliteta skoro nimalo; samo u tragovima...), i to podeljen na dve liste: prvo
sada idu razočaravajući, mada gledljivi horori (slabi u odnosu na ono
što su mogli i morali), a u drugom delu nanizani su loši horori bez ikakvih iskupljujućih kvaliteta.
O
većini ovih već sam pisao na blogu, pa ko želi da se podseti, neka klikne na
svaki podvučeni naslov, linkovan prema rivjuu.
TOP-10 HOROR RAZOČARANJA U 2012.
1. PROMETHEUS
USA, 12
**(*) 3-
Najočekivaniji
horor godine, od koga se očekivalo da pomete konkurenciju kao gomilu sitne
dečurlije ("Bež'te, deco: stiže tatko!")
ispao je gromoglasan ćorak
i povod za dosad neviđeno
izrugivanje
čitavom nizu besmislenosti
u njegovom scenariju, od relativno sitnih budalaština
pa do temeljnih premisa.
Ukratko, bedna smejurija i tužno groteskan,
besmislen, mada mestimično lepuškast i zabavnjikav filmić.
2. THEATRE BIZARRE
USA, 11
**(*) 2+
Ričard
Stenli snima film posle skoro 20 godina, pa makar on bio i kratki – i proizvodi
ekvivalent treša srpske produkcije a la Milan ZOMBI ZONA Todorović.
Tu su još
Daglas Bak, Tom Savini, Karim Husain (koji se jedini provlači sa relativno
dobrom epizodom) i još neki navodno opasni igrači u nepojmljivo misguided & lame omnibusu.
Savršeno
promašena "horor"-antologija, bez trunke horora u sebi. Staromodno,
jalovo, napadno nezanimljivo u svojim povremenim nadobudno "pametnim"
a zapravo infantilnim, kretenskim pokušajima da se bude drugačiji
3. V/H/S
USA, 12
**(*) 2+
Tresla
se gora (hajp: najstrašniji film ikada! usiranje od straha! strava i užas!!!) –
rodio se iritantni, šuplji, bezvezni omnibus pretežno tupavih pričica – sa
mestimično efektnim detaljima.
U dva sata (!!!) trajanja ovog omnibusa može
naći, možda, oko 5-6 minuta vrednih gledanja. Minut ovde, 15 sekundi onde, 40
sekundi tamo, i skrpi se neka šaka jada "horora"...
USA, 12
**(*) 3-
Ovo
ćete videti na mnogim godišnjim listama najboljih (!) horora, ali ne i na
mojoj, bar ne u vrhu. Okej, ima tu lepih slika, nešto malo golicanja,
okrepljujućeg splatera i čudovišta (za one koji izdrže do kraja), ali ovaj
pokušaj meta-horora je u suštini ipak bičevanje odavno mrtvog konja na prozaičan,
neduhovit i isprazan način, sa sumnjivom poentom. Ovo je pokušaj da se napravi
postmoderni intertextualni "teens in the woods" hororčić koji bi za
taj podžanr uradio ono što je SCREAM za slasher. Pih, kažem ja na tu
ispraznu tendenciju, i dvostruko pih za konkretni rezultat.
5. SADAKO
JAP, 12
** 2+
RING-lite
za post-RING 3-D klinčuriju koja će u bioskopu da bulji u svoje telefone dok
čeka sledeću scenu u kojoj će Sadako da uradi BU! i zagrabi iz ekrana prema
njihovim smorenim, ispraznim bićima i da uhvati – šta? Vazduh, eto šta! Niti je nastavak, niti je rimejk:
niti je sikvel, niti je prikvel. Odnosno, jeste, sve to, pomalo. I znamo mit o
Sadako i ukletom videu, i pravimo se da ne znamo, i da sve to prvi put gledamo…
6. LE
MOINE
FRA, 11
** 2
Klasik
gotskog romana + ugledni francuski reditelj nekoliko dobrih trilera + Vinsent
Kasel = jalova, šuplja, uninvolving dramica odlične fotografije i... ničeg
više. To je anahrona fletlajn
smaračina za koju mi uopšte nije jasno ZAŠTO POSTOJI, a naročito u ovom
bezobličnom, bezličnom, bezukusnom obliku!
7. JUAN OF THE DEAD
CUB, 11
**(*) 2+
I
ovo ćete često videti na tuđim Best-of listama. Pih. Samo za neprobirljive
"gutaću sve sa zombijima" fanove. Ako vas neko lupi po tintari
"argumentom" tipa: "Hej, budite nježni, ta to je prvi kubanski zombi film!" vi mu
odvratite palicom za bejzbol od argumenta: "Hej, ako je tako, onda se
nauživajte i u prvom srpskom zombi
filmu! A onda u slast prožderite i prvi turkmestanski, prvi čileanski, prvi
uzbekistanski zombi film..."
Još jedna zombi komedija!
Naslovni junak je ružno-antipatični lik, njegova družina ništa bolja, premisa
sa ljudima koji lešinarski pokušavaju da eksploatišu globalnu katastrofu ima u
sebi nešto alanfordovsko, ali nije tretirana ni približno sa bliskim duhom,
inventivnošću ili idejnošću, Sve se svodi na nizanje gegova od kojih neki nisu
loši, ali većini nedostaje PUNCH, ili dodatni twist, nego se svaka situacija,
svaka dosetka završava prerano, samodovoljno, a bez punog impakta. Najbolji deo
filma je odjavna špica, animirana, uz Sid Vicious obradu "My Way"!
8. THE BAY
USA, 12
** 2+
Slabo-zanimljiv
zaplet o epidemiji nekakvih mutiranih vodenih mekušastih gadarija u jednom
malom mistu.
Rudimentarna
"storija" (niz nepovezanih epizoda) ispričana na nepotrebno
komplikovan i izrazito uninvolving način, iz previše vizura. Nema pravih
glavnih junaka, nema emocionalne involviranosti = just a bunch of stuff that
happened.
Lišen bilo
kakve idejnosti, poente, podteksta osim vulgarnog: "čuvajmo svoju
okolinu" + "ovo bi stvarno moglo da se desi!" – kad bi se
zezali!
Ima tu nešto
malo uspele groze i body horrora
(zahvaljujući dobrim efektima maske i kreatura), i to je sve.
9. CITADEL
UK, 12
**(*) 2+
Precenjena,
patetična dramica sa promašenim pokušajem društvene kritike, i još promašenijim
pokušajima "ozbiljnog" horora, za odrasle. Zaista ne vidim drugog
razloga da neko ko pretenduje na rudimentarni ukus, mozak ili poznavanje filma
ovo oceni većom ocenom. Pokušaj bavljenja aktuelnim društvenim problemima
(tinejdžersko nasilje, zločini bez razloga, urban decay, sirotinja, ekonomska
kriza i sl.) krajnje je naivan, površan, prostodušan i, ako ćemo pravo,
kretenski. Sve to deluje kao daleko neinventivnija verzija filma HEARTLESS (2009)...
SPA, 12
**(*) 2+
Dobar
budžet, slikovita lokacija, solidni efekti maske, pristojna premisa... a opet,
sve je tako bledunjavo, zaboravljivo i isprazno. Meh! Likovi su konvencionalni i nezanimljivi, a
takve su, uglavnom, i situacije u kojima se nalaze, pa nema baš mnogo prilike
za istinski nadahnute a kamoli stvarno duhovite momente.
No,
sve ovo gore se još i može pogledati: u svakome od njih ima bar nešto zbog čega
im možete dati šansu ako ste die hard
fan bilo čega što se tu nudi – vukodlaka, zombija, splatera, nabildovanih albino vanzemaljaca,
ili bar nekog od reditelja ili glumaca...
Ovi
što u nastavku slede (15 najgorih horora 2012-te) nemaju čak ni to!
