V/H/S (2012)

 

**(*)   

2+

             Evo nama još jedne uzdanice izvikane na skorašnjim žanrovskim festivalima, evo još jedne precenjene budalaštine praćene mestimično solidnim rivjuima na netu koju će oni najočajniji i ukusa najviše lišeni hvaliti po principu "kad nema kiše, dobar je i grad", odnosno – u gomili đubreta što se danas za horor izdaje, "ovo čak i nije tako loše"! I zaista, ja ću biti prvi da priznam da se u dva sata (!!!) trajanja ovog omnibusa može naći, možda, oko 5-6 minuta vrednih gledanja. Minut ovde, 15 sekundi onde, 40 sekundi tamo, i skrpi se neka šaka jada "horora" s kojim moramo da preživljavamo u ovoj bedi i oskudici kvalitetne, promišljene, pametne i efektne strave. Daj šta daš, burazeru! Nije baš kao da možemo da biramo!

            Podžanr je FF (Found Footage), forma je omnibus (pet priča + okvir) a koncept je zasnovan na eksploataciji strave i užasa odvratnog formata koga se stariji čitaoci sećaju, poznatog pod nazivom VHS. Da, to su one kabaste plastične kutije sa osetljivim, lako mrsivim i gužvljivim trakama na koje smo, pre blagodeti digitalnog doba (DVD i DVX), bili prinuđeni da snimamo i čuvamo svoje mukotrpno nalažene i kopirane filmove. Svako ko ima malo poštenja u sebi priznaće da je taj format bio ĐUBRE, ali trpeli smo ga jer nismo imali bolje, i još smo bili srećni što smo u kućnim uslovima mogli da, kao, gledamo mutne i mračne kopije svojih omiljenih filmova a da ne moramo zbog toga da držimo 16mm trake i projektore kao naši bogatiji očevi (if any).  

Bio je to nepraktičan format: treba vam čitav orman da biste u njega smestili kasete sa filmovima kojima sada možete da napunite jedan manji eksterni hard koji staje u džep, i da vam ostane mesta za još toliko. Da i ne govorim o slabijem kvalitetu slike i tona, o krhkosti tih usranih traka koje su se tako lako gužvale i talasale i grebale o najmanje zrnce prašine koje bi palo na glavu videorikordera, o nepostojano-treperavoj crvenoj farbi i o gomili drugih razloga zbog kojih sada mogu da kažem: 1) VHS, hvala ti na svemu ali daleko ti ružna kuća i nikad se ne vratio, crk'o dabogda davno zasluženom smrću! i 2) svako ko gaji nekritičku nostalgiju prema VHS-u kao formatu obična je budala zaostala u razvoju. 

Da budem jasan, jedna je stvar prisećati se s nostalgijom svih tih divnih "avantura" iz VHS ere, iz doba video-klubova, iz doba kolekcionara i presnimavanja, iz dana naših mladosti i džeparaca protraćenih na iznajmljivanje tih plastičnih kutija sa skrnavim snimcima – ponešto o tome pisao sam i objavljivao još pre skoro 10 godina, a to imate i OVDE na blogu. Nešto sasvim drugo od tih prisećanja je gajiti idolatriju prema VHS-u kao takvom, kao prema formatu i "stilu", samo zato što je neko patetično zaostao u razvoju i vezan za svoje neprevaziđeno detinjstvo da ga u dert baca već sam pogled na mrljavu kopiju sa razlivenim bojama kojoj slika malo-malo pa titra u stranu a traking čini negledljivom gornju deformisanu petinu slike…

No, upravo ovi formalni defekti VHS-a pokazuju se zahvalnim za estetiku horora, koja počiva na sugestiji, na nevidljivom ili jedva opaženom, na dvosmislenom, na mutnom, nejasnom, nečem što čas jeste a čas nije, što treperi na ivici (ne)postojanja… Umesto nemilosrdne oštrine digitalnog zapisa, hororu baš pogoduje tehnička prljavost VHS-a, jeb'o mu ja oca u vr' guzice! I baš na tome je, dobrim delom, zasnovana "strava" u ovome filmu.

Šteta je samo što koncept nije dosledno sproveden i što su skoro sve priče u omnibusu apsurdne, besmislene i sasvim kretenske baš zato što niko više ne koristi taj šugavi VHS! Zašto bi bilo ko danas svoje digitalne zapise prebacivao na ofucane kretenske VHS trake, kad svi upravo obavljaju prebacivanje u suprotnom smeru? Zašto bi bilo ko na VHS traku presnimavao čak i svoje video-chat sesije (kao u četvrtoj priči ovde)???!!! Krembilnost. 

Da povredi dodam uvredu: ajde da zažmurimo sa oba oka na fundamentalnu imbecilnost aktivnog prisustva VHS-a u 21. veku, i to ne kao prašnjavog artefakta negde u podrumu ili ostavi gde još uvek počivaju nekakve svadbe, sa'rane i ispraćaji u JNA snimljeni u 1980-im i 1990-im, nego kao medij na kome se drže snimci od SADA i od JUČE – svih 5 priča je besmisleno i ako ih posmatramo same za sebe, izvan kontexta i koncepta VHS-a kao takvog. Zapravo, ako ćemo realno, ovde ne postoji nijedna cela i celovita, zaokružena priča – što će reći, sa početkom, sredinom, krajem i poentom. Svaka od njih, neka manje, neka više, zloupotrebljava FF formu kako bi izblefirala prisustvo priče, koje zapravo nema. Avaj, nepostojanje ŠTA pretežno je nevešto zamaskirano onim (FF) KAKO.

Budući da ovo smatram slabim filmom, u kome se, stoga, nema bogzna šta "pokvariti", od sada pa nadalje, sve do kraja rivjua, slede SPOJLERI! I PSOVKE (jer ponela me emocija)!

Okvirna priča:

Tape Fifty-Six

Directed, edited by Adam Wingard

** (2+)

Gomila nesnosnih i negledljivih imbecila ide okolo, razbija stvari, lomi, dere se, skače, huliganiše, urla, spopada žene na parkingu – i sve to snima kamerom. Prvih 5 minuta ako ne i više sačinjavaju mega-iritirajući snimci bacanja kamere levo i desno, trčanja s njome i frenetično montiranih nepodopština uz zvučnu podlogu od neartikulisanog dranja i puf-pant dahtanja. Da li ste uopšte mogli kretenskije da započnete film? Školski primer LOST ME AT HELLO pristupa!

A onda, ove morone s kamerama (TM – fraza Stivena Kinga iz DANSE MACABRE) neko unajmi da iz jedne kuće ukradu nekakvu video kasetu, "znaće oni koju, kad se tamo nađu." Kurac! U kući zateknu mrtvog (?) čiču u fotelji ispred 5-6 TV ekrana podešenih na "sneg" (statiku) i gomilu kaseta svuda okolo. Šta će ovi MORONI uraditi? Pa naravno, 1) snimaće sebe sve vreme dok se tu zamlaćuju; 2) gledaće slučajno izabrane kasete dok im mrtav (?) čiča sedi iza leđa i 3) ići će u podrum da traže još kaseta (i usput investigejtovati strejndž nojz)!

Ko proguta ovo, progutaće SVE!

Naravno da u podrumu ima još nečega (ali nećemo saznati čega), naravno da čiča nije mrtav (ali kako to i zašto to – ne se znaje), naravno da svi ovi moroni stradaju, ali uglavnom ne vidimo kako (a kamoli – zašto!) i naravno da na kraju ne otkrivamo ni ko je čiča, ni šta je tu radio, ni čemu služe te kasete, ni zašto bi iko angažovao bilo koga (a kamoli grupu retardiranih bolida) da krade te jebene vhs kasete! Ali nema veze – jebeš smisao kad imamo drmanje kamere i šunjanje po mračnim hodnicima i nagle zumove i iznenadna dranja i iskakanja iz mraka. To je sasvim dovoljno da mnogi kreteni po internetima ovo proglase za "jedan od najstrašnijih horora koji su ikada gledali". Moronima dovoljno.

Smisao, to je tako 20. vek! It's fucking millenium, motives are accidental! Chaos reigns! Bring it on! In murky VHS "palette" of crap smeared on your screen! YEAH!

Naravoučenije: Nema naravoučenija. Nema smisla. Nema poente. Svi umiru. Kako, zašto, krošto, pošto…? Čuće se! Istraga je u potoku.

Amateur Night

Directed, edited by David Bruckner

**(*) (3-)

 

Kao da početak okvira nije bio dovoljno iritantan, nego i prva celovita (ha!ha!) priča u omnibusu TAKOĐE kreće sa grupicom APSOLUTNO NESNOSNIH AMERIČKIH TEEN RETARDA koji se cerekaju i urlaju i kenjaju i skaču okolo i jedu govna u beeeskrajnim iritirajućim minutima tokom kojih će i najveći fanovi PORKY'Sa, POLICIJSKE AKADEMIJE, AMERIČKE PITULJICE i MI NISMO ANĐELI 3 biti u iskušenju da posegnu za fast-forward opcijom, ako već ne i za nečim tvrđim i ekranouništavajućim, jer ta orgija imbecilnosti, koja traje i traje i traaajeeee, dok gledamo kako izgleda "provod" ovih USA dizelaša – kako se zajebavaju u kolima, kako galame u kafiću, kako privode ženske, kako ženske vode u motel… - pa to se ne može gledati ako imate mozak iole neoštećen. 

A onda, kad stignu u motel – kreće "strava". Ćutljiva cura koju su pokupili, čudnog buljavog pogleda i refrena "I like you", razotkrije svoje vampiričasto biće i krene da ih grize, proždire i kurce da im kida jednom za drugim, sve dok ne dohvati i poslednjeg, odnosno onoga koji je sve ovo dosad snimao mikro-kamericom ugrađenom u đozluke. Ona ga zgrabi, digne visoko u vazduh (pošto ima i krila, prava bat-woman!) a onda ga smandrlja s visine i – fiiiijuuuuu:TRAAAASSS! PLJAS! To je bilo to. Kraj.

Naravoučenije: izbegavajte ćutljive i ćudljive pa još buljave žene, naročito ako nosite socijalne naočare a cura uprkos tome stalno ponavlja da joj se sviđate!

Second Honeymoon

Directed, written, edited by Ti West

** (2)

Taj Vest se obrukao svojim više nego skromnim "doprinosom" ovoj antologiji, iako je najpoznatije i najobećavajućije ime od svih uključenih. Ovde smo prinuđeni da gledamo dosadne, beskrajne minute road trip putešestvija jednog nezanimljivog mladog para po divljem Zapadu, "Ćao, mama" mahanje ispred Velikog Kanjona i slične budalaštine, a povremeno, tokom noći, vidimo da neko s kamerom ulazi u njihovu motelsku sobu, snima ih kako spavaju i gura njegovu četkicu za zube u WC šolju… The horror, the horror!

Na kraju, momka taj posetilac zakolje na spavanju u prilično eksplicitnoj krvoliptećoj sceni, a onda otkrijemo da je počinitelj – lezbo-drugarica njegove ženske, s kojom nastave dalje ovaj trip. Moronstvo!

Naravoučenije: zaboravite lezbo-fetišizam kojem su vas naučili bezbrojni pornići i shvatite: kurac je lezbejki potreban koliko i čmar na laktu. Drž'te se hetero-cura pa Bog da vas vidi, čile i nezaklane!

Tuesday the 17^th

Directed, written, edited by Glenn McQuaid

**(*) 2+

Ovo je kao CABIN IN THE WOODS, samo bez kolibe. I bez MST posmatrača/komentatora, bez Old Ones i bez Sigurni Viver. The Final Girl iz ranijeg šumskog masakra dolazi sa grupicom prijatelja (?) na poprište toga, usred šume, kako bi ovima nahranila VHS-blur-glitch koljača, ili tačnije – kako bi njima namamila ovoga i ubila ga. Sad, pošto ne znamo ŠTA JE KOG KURCA UOPŠTE TA POKRETNA ČOVEKOLIKA FLEKA, ne znamo ni otkud ovoj ideja da će taj tracking problem u ljudskom obliku uspeti da uhvati u zamku za međede i da ga prikolje k'o normalno živinče, kao ni zašto joj je baš zapelo da se time bavi (usput žrtvujući svoje "prijatelje") umesto da beži glavom bez obzira kad je već uspela (KAKO?) da preživi i umakne u prethodnom nastavku…

Na kraju, gde smo bili – nigde; šta smo radili – ništa, osim što smo videli nekoliko simpatičnih scena klanja (vidi slike). Jes' da sve to nema veze s mozgom, ali bože moj, pa ovo je JEBENI FAUND FUTIDŽ, to je forma praktično IZMIŠLJENA za filmove koji ne moraju ni da se pretvaraju da imaju nekog smisla: priča je tu u startu bačena kroz prozor, a umesto nje imamo formalne i tematske gimike!

Naravoučenije: Ne vraćaj se mečki na rupu! Eto ti ga na – sad leži prosutih creva na vlažnom šumskom tlu i pitaj se nije li ti bilo pametnije da odeš u Kaliforniju, ili ma gde drugde daleko od te šumetine!

The Sick Thing That Happened to Emily When She Was Younger

Directed by Joe Swanberg

** (2-)

Cura četuje Skajpom sa likom koji je bari. Kao, on je savetuje izdaleka o tome kako da se nosi sa navodnim "duhovima" koje ona oseća u svom stanu. A onda u twistu vidimo da su "duhovi" njegovi minioni, da je on u komšiluku, a da je cela šema bila da se njoj sleđa (?!) naživo izvadi fetus iz utrobe dok je obeznanjena. Moram priznati da me je toliko nerviralo posmatranje njihovog dosadnog statičnog Skajpa i taj abortus u spavaćoj sobi, sleđa (!), kao da joj vadi bubreg a ne zametak da mi je skroz promakao smisao i poenta tog dešavanja, pa bih bio zahvalan da mi neko u komentaru objasni šta je ovaj, zapravo, hteo, i zašto? I ZAŠTO JE JEBENU SKAJP KONVERZACIJU PREBACIO NA VHS KASETU?

Naravoučenije: Skajp je opasan, naročito ako si trudna i sama u stanu, a tvoj Skajp-drugar ima običaj da svoje net-sesije snima na VHS.

10/31/98

Produced, directed, written, edited by Radio Silence

**(*)  2+

I ovde su nam junaci – grupa fun-loving morona! Ne znam dal' zapažate pattern u svemu ovome? Sviđa mi se implikacija da bi samo MORONI bilo šta snimali na VHS kasete, ali valjda se zato ovo dešava na Noć Veštica 1998. godine, kada je VHS još uvek mogao biti u upotrebi čak i među ne-moronima (što naši junaci svakako nisu). Elem, tri-čet'ri idiota (ko će to prebrojati a kamoli pamtiti) u kostimima dođu na Helovin žurku u kuću, koju zateknu praznu – osim što se na tavanu dešava neki čudan parti izrazito nepiterselersovske sorte. Da li je u pitanju egzorcizam ili prizivanje (invokacija/inkarnacija) nije baš najjasnije, ali hell, PA OVO JE FOUND FOOTAGE, NARAVNO DA NAM FILMADŽIJE PRIČAJU SAMO ONAJ DEO KOJI NJIMA ODGOVARA, bez potrebe da smišljaju CELU priču, kao u prastara vremena, i bakću se glupostima tipa: motivacija, logika, smisao i ostalim 20-vekovnim anahronizmima.

U svakom slučaju, iako su ovi imbecili POZVANI u tu kuću (ko ih je pozvao?), domaćini na tavanu deluju zatečeno (!) njihovim banućem: štaviše, taj neočekivani upad im pokvari rabotu sa vezanom curom i nevidljiva sila počne da ih baca okolo. Ovi kreteni pobegnu, pa se vrate nazad po curu, i zajedno s njom beže niz stepenice i kroz sobe dok poltergajsti divljaju a ljudske ruke vire iz zidova i grabe uprazno. Ti duhovi, ili demoni, ili šta li su, ipak su prilično patetični kao graberi, a još su jadniji u gađanju vaznama i tanjirima, jer ništa od toga ne uspe da zaustavi naše "junake".

Or so it seems! Jer, u potpuno neočekivanom twistu, auto im se zaustavi na pruzi, cura nestane sa zadnjeg sedišta, a voz (how convenient!) naiđe baš tad! Astal la vista, bejbiz! Šta su tačno demoni dobili ubijanjem 3-4 slučajna kretena, i koji su im dalji planovi (osvajanje planete Zemlje ubijanjem kretena od vrata do vrata?) izmiče mi, ali NE MOŽE SE SVE ZNATI, ZAR NE?

Naravoučenije: Ne spasavaj vezanu ženu od ljudi mračna izgleda, jer oni su obično u pravu. Odnosno, ako ti ne znaš zašto je vezana, ona sigurno zna! Odnosno, da parafraziram Ničea: krenuo si da spasavaš ženu? Bolje se odma' sam baci pod voz!

 

I to je sve, narode! To je taj "najjeziviji film godine"! To je budućnost horora! Šmrc…