ZAVODNIK

петак, 28. децембар 2012.

GAME OF WEREWOLVES (Lobos de Arga, 2012)


**(*)  
2+
            LOBOS DE ARGA je španski filmić o vukodlacima: lepo slikan, solidno budžetiran, sa pristojnim maskama, ali previše "bezbedan", previše fin i konvencionalan. 
            Pokušava da oscilira između horora i humora: ne kao parodija (na šta bi engleski naslov mogao asocirati), pa ne ni kao komedija, nego više u duhu – ipak i jačim igračima nedostižnog! – AMERIČKOG VUKODLAKA U LONDONU.
 
 
            U tome uglavnom ne uspeva: likovi su konvencionalni i nezanimljivi, a takve su, uglavnom, i situacije u kojima se nalaze, pa nema baš mnogo prilike za istinski nadahnute a kamoli stvarno duhovite momente.
            Radi se o piscu koji dolazi u babovinu (kuću nasleđenu od pokojne babe), u zabačeno, starinsko špansko selo gde hara izvesni vukodlak. Ili više njih.
            Prvo pola filma provede u pokušajima da spreči vukodlačko prokletstvo, a kad mu to ne uspe, do kraja mu ostaje da se, sa još par kompanjona, bori protiv celog sela pretvorenog u vukodlake.
        Ono što vredi pohvaliti jesu maske vukodlaka, pretežno rađene praktičnim efektima maske i kostimima, sa malo pomaganja CGI-jem. 
      Dizajn nije naročito nadahnut, čak je prilično staromodan, zato što je zasnovan na omažu Univerzalovom WOLF MANu i njegovim španskim derivatima iz 1970-ih (Pol Neši / Jacinto Molina).
            U krupnom planu je to sasvim okej, ali u širim kadrovima pristup men-in-the-suits postaje previše očigledan: em što više izgledaju kao gorile nego kao vukodlaci, 
em što su (čak i kad skaču uz pripomoć nevidljivih žica) previše tromi za vukodlačku neophodnu animalnu brzinu, a odsustvo adekvatne dinamike pokreta nije režijom dovoljno nadoknađeno.
            Sve je tu: i ciganska kletva, i tajna izolovane komune, i porodično (mračno) nasleđe, i urbanoia pred zatucanim seljacima... ali, avaj, nema varnice, i tu ne mislim samo na odsustvo splatera a la Lendis, budući da ovo sve deluje kao malo slobodniji PG-13 film.
Prosto, nema dovoljno duha, i tu ne pomaže naročito ni prisustvo popularnog i dobrog komičara Karlosa Aresesa (The Last Circus). 
Džaba je i on tu kad mu scenario ne daje dovoljno mesa – a da sve bude još mlitavije, sparing partner, odnosno glavni junak, ovde je neverovatno neharizmatični šonja...
Ako ste baš neizlečivi fan filmova o vukodlacima, ovaj se može pogledati: nije užasno loš. Najviše frustrira zbog protraćene šanse da se bolje iskoristi ugođaj tog spooky sela i uopšte da se neke lokalne (španske) specifičnosti bolje izmuzu, kako za horor tako i za humor.
Čak i u smislu parodije, sa današnjom pomodnom pošasti TWILIGHT bulšita sa svetlucavim vampirčićima i goluždravim ćosavim vukodlačićima, španski mačo kontekst je nadasve zahvalan za zezanje na tu temu (kad već nisu imali ništa pametnije na pameti) – ali ni od toga ništa. 
Kao da se išlo na to da film bude okej i mami, i babi, i unucima, i omladini, i horor vikendašima, i žanrovcima, da svako dobije poneki mig, poneki lejm fazon, a niko ništa zaista za pamćenje – ko nekakva španska CRNA ZORICA sa vukodlacima.
No, ako imate vremena za utucavanje, a dosadili su vam CGI nacrtani vukodlaci i želite malo dlakave horor akcije, ovo IGRANJE SA VUKODLACIMA je, eh, gledljivo. 
Pitanje je da li ćemo, i kada, opet imati priliku za gledanje novih vukodlaka pravljenih od gume i dlaka a ne od piksela, rađenim u pristojnim produkcijskim uslovima, pa zato – ko voli, nek ovome pruži šansu. 
Nije mnogo slabije od rimejka WOLF MANA od pre par godina, a u ponečemu je i bolje.
 

1 коментар:

L'Oli је рекао...

Carlos Areces rulz! :D