*(*)
2-
Na ovogodišnjem FEST-u imali smo sumnjivu
privilegiju testirati svoju toleranciju, širokogrudost i otvorenost za
različita gledišta plaćanjem karata za još
jedan srbomrziteljski film koji nam eksplicitno, bez pardona i bez
uvijanja, pokazuje koliki su Srbi monstrumi a koliko su bosanski Muslimani
sirote, ničim izazvane žrtve. U proteklih četvrt veka Chetnixploitation
je prerastao u stameni, plodni (brojem, ne postignućima) podžanr, i bogata je konkurencija
inostranog Srbo-demonizujućeg dreka (IN
A LAND OF BLOOD AND HONEY, HUNTING
PARTY, KILLING
SEASON...) ali i samomrziteljskog valjanja u govnima (TURNEJA,
ORDINARY
PEOPLE...).
Ipak, moram vam reći, u svoj toj dubioznoj
konkurenciji fašistoidnog gebelsovskog kultur-rasizma neviđenog u novijoj
istoriji – anticilizacijskog fenomena čiji negativitet prosto nema pandana u
filmmejkingu 21. veka: ni Rusi ni Arapi nisu bili baš ovoliko „filmski“
ocrnjeni u skorije vreme – MAUS nosi šnjur po transparentnosti svoje antisrpske
agende koja se čak i ne pretvara da je nešto drugo, nešto više, nešto
kulturnije. Ne, MAUS je „goli ručak“ Chetnixploitationa, rađen maltene po
priručniku SRBODEMONIZACIJA ZA TUPANE, i nešto ovoliko ogavno nismo videli još
od zloglasnog francuskog CAGED
koji nam je pokazao kako su Srbi klali i prodavali tuđe organe na Kosovu...
Šta imamo ovde? Ukratko: Bosanka izbegla u Nemačku
i tamo našla sebi Švabu (začudo, bledolikog, da ne kažem arijevca, a ne nekog
Turčina, što bi valjda bilo logičnije). S njim se ona načas vrati u postojbinu
kako bi sahranila upravo pronađene i identifikovane ostatke svoje familije
pobijene u (naravno) Srebrenici. Na putu iz Srebrenice ka aerodromu
(sarajevskom) – njihov auto se pokvari u šumi. A u šumi žive Srbi. Zli Srbi,
treba li reći? Ne, jer film nam jasno pokazuje – a čak i jednim nedoljivim
parčetom dijaloga explicitno kazuje – da među tim narodom neke druge sorte i
nema. Nema dobrih Srba.
Dakle, u šumi i dalje načičkanoj (srbopostavljenim)
minama, nađu se praznoglavi Evropljanin Aleks, koji nema pojma o istoriji ovog
regiona i koji sve olako i prostodušno shvata („Ma daj, pa nisu svi Srbi
zločinci!“) i Selma, koja je na teži način naučila da se ne naginje kroz srpski
Prozor („Pa to su Srbi, naravno da su
zločinci!“). Tu ih ubrzo sretnu dva srpska zgubidana koja tu, eto, lutaju, malo
u krivolovu a malo u krvožednom lovu na nevine žrtve (TM). Nanjušivši da curica
nije Nemica nego Nevina Žrtva par excellence
(Bosanka!), ovi natural born killers ne mogu ništa drugo nego da se s njima
upuste u igru mačke i mausa...
Овца ми се јагњи, зато ћу бити кратак.
A ionako sam već toliko toga napisao o ovim Chex
filmovima, svi su oni u suštini isti, pa da ne zalazim u sitna crevca ovom Zlom
govancetu, evo samo nekih detalja.
- ŽRTVA je i ovde = Bosanka. Dakle, žena. Kao i u
svim Chex filmovima koji za temu imaju Bosnu. ALI, postavlja se onda pitanje –
gde su bili (musli) muškarci za to
vreme? Zašto nigde nema ni traga od
prikaza slavne Vojske Bosne i Hercegovine? Gde su te slavne Zelene beretke, što
nisu ovekovečene na filmu? Gde su filmovi o njihovim slavnim bitkama, o
njihovim velikim pobedama nad srpskim „agresorima“, o njihovoj junačkoj borbi?
Ne, sudeći po ovim filmovima, ništa takvo nije postojalo ubosni. Svi filmovi o "ratu" ubosni su filmovi o ŽENAMA. Vrlo simptomatično. Bosanski muškarci, if any, mora da se osećaju kao poslednje šonje, nevredne da se o njima snimaju filmovi.
Ako verujete ovim CHEX gebelsijadama, Bosnu su
nastanjivala tri naroda: 1) Zlisrbi (60%),
bradati i/ili namrgođeni, uvek u maskirnim uniformama; opresori; 2) Jadnebosanke (30%),
lepe musli žene – napaćene, silovane itd.; žrtve;
i 3) Mrtvobosanci (10%), muški
civili, nenaoružani, pasivni i mrtvi; statisti.
Ubosni, po ovoj propagandi, nisu živeli Jugosloveni (a zapravo ih je najviše
tamo bilo, izvan Srbije!), niti svetovni musliji kojima se fućkalo za Allaha,
nego samo zadrti vernici (MAUS počinje musli molitvom naše Selme, „Ya Hafizu“...).
A kamoli da su ubosni živeli neki Srbi kojima nije
bilo do ratatatata! A ponajmanje neki Srbi koji su kao nenaoružani civili završili
zaklani ili drugačije pobijeni (uglavnom na svoje verske praznike, čisto da im se
zasoli rana) od strane muslimana i njihovih bliskih bliskoistočnih bradatih
prijatelja, mudžahedina (koji, takođe, uprkos snažnom prisustvu ubosni, i dalje
ostadoše nereprezentovani u bosanskim i inim filmovima o tom ratu)! I, naravno,
ubosni nije bilo ni Hrvata, ako je verovati ovim filmovima. A zar bi filmovi
lagali?
 |
| Lik na slici je: Hrvat, Musliman ili Srbin? Imate 3 puta da pogađate |
- Dakle, pošto narod Zlosrba nije imao ženke,
morali su da se razmnožavaju silovanjem Jadnobosanki. Ne, čekaj, ne samo što su
morali nego su se time naslađivali –
što ih čini evolutivno nižim bićima čak i od Lederfejsa i familije mu iz
naprednog, zapadnog Teksasa. Tamo, Kuvar lepo kaže: „I just can't take no
pleasure in killing. There's just some things you gotta do. Don't mean you have
to like it.“ Zlosrbi, međutim, vole da zasole ranu – pa zato, evo kako pozdrave
Jadnobosanku došavšu da sarani svoju posrebreničenu familiju:
Ovaj dodatni, extra sadizam vidimo i drugde u
filmu, više puta. Recimo, čujemo Zlosrbe kako psuju: „Kurvo, jebem li ti sve
mrtvo!“ Znači, nije to samo rat za teritoriju, bogatstvo, pljačku, žene, ovo
ono, kao normalni ljudi (npr. Englezi) kad ratuju. Ne, nego ovi hoće da im
ogade život (pre nego što im ga oduzmu); hoće da im oskrnave sve sveto (a
naročito mrtve!) – i hoće da im zatru svaki trag postojanja!
- Dodatni dokaz koliki su to izrodi vidi se i u
tome što oni odbijaju tzv. „bosanski“ identitet – ne nazivaju sebe Bosancima
nego Srbima! U jednom trenu u filmu oni kažu: "We are not Bosnians, my
friend. We are Serbs." Kao u čuvenoj istoimenoj pesmi. Jer
opštepoznato je, među CHEX-erima, da je sranje ubosni počelo zato što su Srbi
hteli da ostanu Srbi.
- Ono što je najzabavnije u ovom filmu (uslovno
rečeno, jer zapravo skoro nimalo zabave tu nema) jeste koliko se srpsko Zlo
podrazumeva. Nije potreban nikakav povod, makar i najmanji; nikakav okidač,
provokacija, NEŠTO što bi ovu dvojicu podljudi pokrenulo iz Stanja 1: Letargija
u Stanje 2: Mučenje i Stanje 3: Klanje. Ne, nema tu nikakve motivacije za
njihovo ponašanje – npr. osveta, da neko od njih recimo prepozna Selmu pa kaže:
„Aha, tvoj brat je zaklao mog oca“ itsl. Jok. Dovoljno je samo da otkriju da je
ona – Selma, i da se prozor sam od sebe stvori i otvori kraj nje. Ovi će je
gurnuti kroz njega s neminovnošću zakona fizike. Selma + Srbi = Sranje!
Uzgred budi rečeno, naša „Selma“ tj. glumica Alma Terzić je zaista posvećena veteranka Chetnixploatacije: osim u ovom
đubretu igrala je i kod Branđeline u ZEMLJI MEĐEDA (aka U zemlji krvi i meda),
kao i u filmovima Snijeg (Post traumatic life of the Bosnian Muslim widows and
daughters after their husbands and fathers were murdered by Bosnian Serb Army)
i Crossroads
(Benjamin is a young poet from Turkey, works in Bosnia as a volunteer to help
the extrication of dead bodies from the mass graves. He comes to Bosnia in
order to escape from his past). Pored toga je veteranka serije Lud, zbunjen,
normalan, kao i nekoliko TURSKIH sapunjara, tipa Muhtesem Yüzyil: Kösem, Fatih,
itd.
- Na kraju, tj. na početku: naslov filma
explicitno aludira na strip MAUS Arta Špigelmana, o naci holokaustu Jevreja
(miševa) – sa kojima se ovde muslimani izbosne identifikuju, da ne kažem
natječu za titulu Najveće Žrtve.
I pre nego što se javi neki
dušebrižnik sa komentarom tipa „Ajde bre Gule, učitavaš svašta u jedan
bezvredan film, nije to bitno, neka kenjaju šta oće, neće im uspeti u njihovim
gebelsovskim namerama, niko pametan neće zaozbiljno da shvati ovo parčence
govneta“ – moram vam reći da stoput ponovljena laž biva doživljena kao istina
ne samo u Srbiji, gde nepismeni narod to guta i posle samo dva ponavljanja,
nego i u belome svetu.
U liberalnoj Americi, recimo, na
prestižnom žanrovskom festivalu, ovo gomno se ovako najavljuje: „A superlative horror parable, this
shocking film is an indictment of modern history, war and the difficulties of
reconciliation. It is a story for our times.“
Još gore, ovo zlodelo neki ne smesta
očigledno glupi kritičari predstavljaju kao „Educational filmmaking“! Da, MAUS
će da ih obrazuje o konfliktu o kojem inače ne znaju ništa, ili vrlo, iz TV
dnevnika. Izvesni Emmet Duff je ovu zloguku demonizaciju nazvao „edukativnom“,
i još veli: „If the viewer is already familiar with the Serbian oppression of Bosnian Muslims, his approach may prove
grating and contrived, but to a new student, the scaffolding is visible but illustrative.“
Dakle, umnogome i zahvaljujući CHEX
produktima kao što je MAUS, sad je opšte mesto koje ne treba dokazivati da su
musliji ubosni trpeli nekakvu opresiju od strane Zlosrba, tih nekadašnjih
zdušnih boraca protiv nacista koji su sad doživeli da ih upravo s nacistima
upoređuju:
Veli Emmet Duff: „Maus is not literally
connected to the Art Spiegalman comic, but in appropriating the title, Herrero
presents this story of persecution in ironic juxtaposition to the universal
condemnation of Nazi war crimes. The specifics of this story are worth
understanding, but the main point is to shed light on an underrepresented
atrocity, and the Western world’s complicity in that representation. Horror has
long been an excellent vehicle for political messaging, though rarely this
concise and direct. If one could imagine Maus as an apolitical horror
movie, it would be a fair film, though particularly cruel and unforgiving. But
the voice of the creator uplifts it, and as a Trojan horse for its humanist
sociopolitical messaging, it is excellent.“
Po ispoljenoj pameti, ovaj Emmet Duff je trebalo da
se zove – Elmer Fudd, ali svejedno, dobronamerno-neznalački Zlo-perpetuirajući
rivjui poput njegovog (OVDE)
postali su opšte mesto.
- Ali završni udar ovog zlog filma je i najbezobrazniji:
na kraju Srbi ispadoše krivi i za muslimanski terorizam u Evropi! Naime, naša
Selma preživi mučeništvo u zemunicama i tunelima trogloditskih Zlosrba, ali je
time toliko „načeta“ da na kraju, usred Berlina, ona doslovno „pukne“, tj. počne
da puca na nedužan svet.
Dakle, ima li kraja tom bezobrazluku? Kao što je
CAGED srpske žrtve trgovine organima pretvorio u počinioce, a abolirao zločince
(Šiptare), tako sad MAUS pokazuje da su Srbi, branioci Evrope od musli
fundamentolizma, zapravo donosioci i izazivaoci tog zla! Da Srbi nisu silovali
Selmu, ne bi im ona sad pucala po Berlinu!
 |
| Ya Hafizu Vista, bejbi! |
Od ovolikog silovanja zdravog razuma, logike i
smisla čovek može samo da zanemi – pa zato i ja na ovom mestu ostajem bez reči
i odjavljujem se!
PS: Ovo govno je baš u ovom trenu postalo dostupno
piratima, ako slučajno poželite da ga overite. Ima ga svuda: Pajrat bej i gde god hoćete... Čudi me samo da mu na FEST-u naši
velikodušni žiriji ne dadoše neku nagradu...
PPS: Pošto je sve u ovom filmu toliko preterano i
karikirano i odvedeno do iza groteske, on je na ivici da se pretvori u PARODIJU
CHEXA. Neko dobronameran čak bi ga mogao, mestimično, tumačiti kao izvrgavanje
ruglu osnovnih CHEX principa – ali, avaj, takva dobronamernost ovde nije zaslužena.
 |
| Mada, kad pogledam ovu kreaturu iz njene vizije, nisam baš siguran... |
SPS: Zaboravih reći da se uvreda na ovu povredu
sastoji u činjenici da je MAUS jezivo nemaštovit onda kada bi trebalo da se
zahukta i bude najzabavniji, odnosno u torturi, u igri mačora i mausice... Dok
se bavi pretnjama i slutnjama, tu čak i ima nešto zanimljivog filmmejkinga (kad
se, iz njene vizure, šuma ispunjava izmaglicom, recimo); ali jednom kad Zlosrbi
krenu s mučenjem – počinje i mučenje gledaoca u napadno dosadnom, razvučenom,
nemaštovitom i glupom filmu...
