LOVE LIES BLEEDING (2024)

***

3 

Puno sam očekivao od ovog filma, javljalo mi se da će biti super na osnovu trejlera i koncepta, a uz aktivno zaboravljavnje/potiskivanje činjenice da ovo potpisuje rediteljka opšteobožavanog a meni jedva-srednjačkog, plitko-dosadnjikavog SAINT MAUD. Pa, eh, ovo je nešto malo bolje od MAUD, ali nije to TO.

Bukvalno mu fali više steroida, i to svuda – više ljubavi, više strasti, više nasilja, više ludila Eda Harisa, i još fantazmagorije i delirijuma! Da je ovo maximalno nagaženo bilo bi remek delo za sva vremena: ovako je samo jedan natprosečan seksi krimi triler koji vredi pogledati… i vajkati se nad svim onim što je uz relativno malo truda i pameti moglo daleko bolje.

Znači, ja bih bukvalno, da sam neki producent, dao još 3-4 miliona, da se dosnime kadrovi i scene koji fale (a neki od postojećih da se izbace), da se nalepe ovome što postoji, i bilo bi lepotica! Avaj, prerano se samozadovolje sa svojim „U, al sam pametan/a, vidi šta sam se setio/la!“ Aim for the starz, dammit!

To počinje genijalno, i prvih pola sata čovek misli: jbt, gledam najzad jedno remek-delo! Scena je postavljena maestralno – sažeto, kondenzovano, ali slikovito i upečatljivo, sa svim bojama i zvucima i smradovima i detaljima: 

nekakva srednjeamerička nedođija (valjda Texas, mada ne znam dal je tačno rečeno), gde se sve vrti između Teretane gde se znoje napumpane rmpalije i Streljane gde puca i muško i žensko i staro i mlado ko da neće svanut sutra: bang bang bang! Jebena Amerika, u malom, nikad grotesknija, nikad tačnije uhvaćena u svojoj grotesknosti!

I na toj i takvoj slikovitoj pozornici, likovi: lokalna lezbejka (Kristen Stjuart) sa smorenom facom, kao da je digla ruke od šanse da će ikad naći ljubav u toj rupetini gde doslovno šakama (u rukavicama) kopa govna iz začepljenih WC šolja, i došljakinja, bilderka na proputovanju (Keti M. O’Brajan, otkrovenje!), krenula u Las Vegas na takmičenje bilderki. Između njih se rodi stras, ali onda dođe bum-tras i ode sve u propas! Ali ne baš!

Neću da spojlujem niti imam vremena da razglabam, samo ću reći: jednom kad se artikuliše prvi čin (odličan!), kad se postave slikovita Pozornica i Likovi, rediteljka nažalost ne zna s tim da uradi ništa zabavnije i originalnije od bajate reciklaže Braće Koen od pre oko četvrt veka, i mada svoj sve neuverljiviji, sve predvidiviji, sve manje spektakularan, sve bušniji plot preliva ljutim sosom fantazmagorije (simpa vizija kada bilderka bukvalno iz sebe izbljuje čitavu ljigavu Kristen!) – ali na kraju mišić ostaje mlitav, i to se skončava not with a bang but with a whimper…

Nažalos, meni dražesna Kristen je ograničenog talenta, upotrebljivog samo za projekte gde ne treba mnogo da emotira (npr. PERSONAL SHOPPER) pa zato nije baš zasijala ovde, jer njenim emocijama ne verujem. Njena bilder-partnerka je mega-uverljiva, ali ne može sve sama.

Ed Haris je super kao jezivi, preteći rednek-bandit, lokalni „kontroverzni biznismen“ koji se bavi trgovinom oružjem i ko zna čime, a ima i zgodnu jamu za bacanje kola, leševa i ostalog otpada… ali nije on na kraju tako opasan baja kako na početku deluje, niti ima ikakve spodobe i obezbeđenje oko sebe kakve krimosi tog profila imaju, nego ga sjebu samog ko nekog lokalnog džeparoša.

Već na pola filma osećaj opasnosti i pretnje i toga da je SVE OKO NJIH NEPRIJATELJSKO (nagovešten u genijalnom početku, nepodnošljivo klaustrofobičnom i paklenom) počne da splašnjava, umesto da se uvećava; a konotacije i ambicija da se pipaju neke stvari između redova, da se kritikuje današnja Amerika, njeno ludilo, opsesija snagom, moći, mišićima, vatrenim oružjem, njena ksenofobija, homofobija, paranoja, njena podeljenost, njena karikaturalnost, njena nesvest o sopstvenoj nesvesti --- sve je to samo taknuto, ali nije razrađeno, niti zaista obrađeno.

Gledajte ovo, ipak; zabavno je, neobično, drugačije… ali ako ste iole probirljivi, neće vas sasvim zadovoljiti. Ovo je mogla biti jedna velika tragična brutalna ukleta ljubavna priča – ali smo na kraju dobili samo skicu za to. Radnu verziju. Nezaboravan one night stand, ali ništa za večnos… Fill in the blanks…