Nezaobilazni KALVIN I HOBS

*****

5

...ili:

Zašto je KALVIN I HOBS najbolji strip u poznatom univerzumu?

            Ne, ozbiljan sam. Stvarno to mislim. KALVIN I HOBS je najbolji strip meni znan, i verovatno nešto najviše-najdublje-najzabavnije-najduhovitije-najdirljivije-najrelevantnije-najduševnije što se tom formom može postići.

            Površnom posmatraču može se učiniti da je to samo još jedan od onih stripića u kaiševima, da se razonode čitaoci dnevnih novina između crne hronike i još crnje ekonomije, nešto lagano o nestašnoj dečurliji i njihovim vragolijama, kao Čarli Braun, Denis Napast itsl.

            Ne, nije tako. Što se mene tiče, KALVIN I HOBS uopšte ne spada u taj žanr, niti u taj univerzum, a kamoli u istu rečenicu sa pomenutima – koji, da se razumemo, nisu bez svojih draži, ali come ON, to je sve bledo i nebitno kad se stavi, ako se stavi, uz KALVINA I HOBSA. Zato, kažem, ne treba ih stavljati zajedno: nije pošteno prema drugim stripovima. Kao što ne možete svakog dramopisca odmah da mećete pored Šekspira i upoređujete čiji je veći (dramski talenat).

            U čemu je čarolija KALVINA I HOBSA? Ni sam nisam siguran da ću uspeti da je uhvatim, ili joj makar i priđem, ali barem ću umreti u pokušaju.

            KALVIN I HOBS se bavi najvećom temom koja postoji, i to čini na vrhunski, nedostižan, čaroban način. A koja je to tema, pitate? Tema je: IZGUBLJENI RAJ. Odnosno, detinjstvo. Još preciznije, dečaštvo.

            Samo se vi smejte, ali ja ovo mogu da potpišem: Bil Voterson je Milton našeg doba, a KALVIN I HOBS je – da! – naš sekularni, post-smrt-boga IZGUBLJENI RAJ.            

Milton nam je dao jednog od dva ultimativna predmoderna književna junaka, Lucifera (drugi bi bio Faust). I još gomilu bljutavih, dosadnih, bezličnih Adama, Eva, goody-two-shoes anđela i arhanđela... da se na njihovoj pozadini još oštrije ocrta veličina Lucifera. Darken'd so yet shone above them all th'archangel, itd.

            Voterson nam je dao jednog od dva ultimativna postmoderna književna junaka, Kalvinaihobsa (drugi bi bio Kafkin „K.“). I još gomilu bljutavih, dosadnih, bezličnih tata, mama, goody-two-shoes odlikašica i učiteljica... da se na njihovoj pozadini još oštrije ocrta veličina Kalvinaihobsa.

            Šta je, više se ne smejete? Više ne mislite da se zezam?

            Rekoh već, u ZAVODNIKU – ako Raj uopšte postoji, to nije mesto, nego vreme. Detinjstvo. Virgin field pregnant with possibilities, kako to reče jedan nadahnuti u genijalnom oksimoronu (mada traćeći ga na nešto drugo). Vreme pre Pada, kada mislimo da možemo sve, pa stoga i možemo sve (i biti i raditi). 

Vreme bez vremena (prolaznosti, otkucavanja zlog časovnika); bez smrti... Doba svemoći. Uživanje u mehuru od sapunice koji nas privremeno skriva od spoznaje u kakvom smo se Paklu, zapravo, našli – u kakvom se kosmičkom Aušvicu, u stvari, igramo.

             Što reče Dimbo, Doba nevinosti.

            U tom dobu je koren svega valjanog što, eventualno, može od nas da pretekne i zadrži se, pa makar i u razblaženom obliku, u onom patološkom stanju koje nazivamo odraslost, ili „zrelost“. Nikada, u odraslom dobu, nećemo biti tako dobrodušni, tako čisti, tako otvorenooki, vedri, razdragani, živahni, živi, kreativni, maštoviti, humani, niti tako blentavi, tako ludački-srljajući smeli i za-druge-nebrigajući, blaženo lišeni one paklene mantre tzv. odraslih: „Ju, šta će ljudi reći ako to kažem/uradim/budem...?“

            Što reče Lavkraft, „Adulthood is Hell.“

            Naravno, postoje Nevolje i u tom i takvom Raju: neke dolaze spolja, u vidu ograničenja kakva oličavaju roditelji i škola, ali i mas-mediji, pre svega televizija (da je Kalvin crtan danas, a ne pre nekoliko decenija, zajedno sa TV-om bili bi karikirani i tzv. pametni telefoni kao zle sprave za zaglupljivanje dece)... 

Neke dolaze iznutra, jer ipak, i slatki krokodilčići su ipak samo maleni krokodili, a i deca su ipak mali ljudi („dete je otac čoveka!“), i kod njih takođe možemo naći korene i netrpeljivosti, samoživosti, pakosti i drugih osobina koje se, pametnim odgajanjem, mogu suzbiti ili bar svesti na minimalnu meru.

            U svakom slučaju, sve ovo što rekoh ovako uopšteno u gornja dva pasusa, KALVIN I HOBS prikazuje, inscenira, dramatizuje – na pronicljive i prodorne načine koji su istovremeno gorki i slatki, duhoviti i pametni i pomalo, ponekad, i tužni, ali zapanjujuće, u tom kontekstu koji to maltene sam od sebe priziva, lišeni patetike i šmerca. Homerova maksima „Smešno je zato što je istinito“ nikad se i nigde ne bi bolje mogla primeniti nego upravo na strip KALVIN I HOBS.

            SVE o tom Izgubljenom Raju – i lepo i manje lepo i problematično i tužno i smešno – sve što treba znati, kazuje nam Voterson, ALI, najveća čarolija je u tome što to ne pravi posredovano, kroz zatamnjeno staklo, iz vizure odraslog (iako on to nominalno, formalno, po ličnoj karti, jeste). Dok čitate K&H nemate tu glazuru sete i melanholije Izgubljenog Raja, nego ste bačeni, neposredno, živo, naživo – pravo TAMO, pre nego što je postao izgubljen.

 To je zato što je Voterson u onoj manjini tzv. zrelog (za šta?) čovečanstva koja nije ubila dete u sebi: njegova vizura je dragocena poput vremenske kapsule koja je magično bačena u to Vreme pre vremena, odakle prenosi žive, direktne snimke i beleške, nama, s druge strane barijere, i bar načas nas vraća TAMO, odnosno reanimira, u nama, leš dečaka koji smo nekad bili, pre nego što smo ga zadavili kravatom.

            Voterson nije čiča koji piše neke fejk kakti „dečje“ likove koji misle i govore kao odrasli, ili još gore, onako kako odrasli misle da deca govore i ponašaju se: Voterson je dečak u telu čiče koji nam je slao direktne izveštaje iz Izgubljenog Raja, neprocenjive zato što retko dolaze, ako uopšte dolaze, u tako čistom, neokrnjenom, nerazblaženom obliku.

            Dobro, okej, to oko Raja je sada valjda jasno; ali šta je sa likom Kalvinihobsa?

            Kalvin i Hobs je, pored svega ostalog, i jedna predivna saga o lepoti i važnosti prijateljstva – tim dirljivija (i mračnija) ako imamo na umu da je to priča o prijateljstvu jednog dečaka sa samim sobom, odnosno sa svojim zamišljenim prijateljem – dakle, alter egom.

Samo polako, pustite da vam to dođe sasvim do pameti: iz ugla odraslih, Hobs je samo jedna plišana lutka u obliku tigra. Iz ugla deteta to je živi lik, dečakov najbolji prijatelj, i savršeni sparing partner (obično je on onaj racionalniji, manje nezreo, manje samoubilački, manje uništiteljski) za biti-il'-ne-biti odnošenje prema ostatku sveta i za njegovo odmeravanje.

Za razliku od one bulumente dečurlije kojom je Čarli Braun okružen, Kalvin nema drugare. Kalvin ima Suzi, dosadnjikavu odlikašicu u koju je potajno zaljubljen, ali s kojom dečački trapavo ne uspeva da uspostavi interakciju drugačije nego kroz antagonizam – njegovo udvaranje obično se, tokom zime, ogleda kroz grudve kojima je zasipa, a tokom ostatka godine kroz pokušaje da je zgrozi morbidno-nadahnutim opisima svoje užine. I Kalvin ima Moa, školskog siledžiju, tupavog klineandertalca koji mu otima pare za užinu, gura ga s ljuljaške i na milion drugih načina mu zagorčava život.

To je, od društva, sve. To – i Hobs. Plišani tigar koji je Kalvinu najbolji drug.

Tim pre što je i ostatak univerzuma protiv njega: trpeljivi, ali ipak dosadnjikavi roditelji, matora učiteljica, suvoparni direktor, cinična bebisiterka – niko od njih njega ne razume, osim Hobsa. Ne, nije lako Kalvinu, tako samotnom. Imaginarni prijatelj se obično javlja kao posledica neke vrste traume, kao u ISIJAVANJU. 

Srećom, Kalvinova trauma nije tako drastična kao Denijeva: ovde se ne dolazi do REDRUM faze. Njegov ćale je, istina, često doveden do ivice ludila upravo nestašlucima svog potomka, ali ipak je zadivljujuće koliko, uprkos svemu, uspeva da održi zdrav razum i samokontrolu pred nekim od extremnijih ispoljavanja Kalvinizma.

Mislim, ipak je to Amerika, gde postoje i neki moderni roditelji i principi vaspitanja, i nek kenja ko šta hoće, ali srpski Kalvin bi, za pokušaj onih ludorija, smesta dobio po dupetu, ako ne i po obrazu (šljas!), jer ovde je „batina iz Raja izašla“ i njome se Raj iz umova dece sistematski isteruje, jer „mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi“, jer „otac je uvek u pravu“, jer „dok jedeš moj 'leba i pod mojim krovom spavaš ima MENE da slušaš!“ i jer „ako ti se ovde ne sviđa, idi gde ima bolje!“

Kalvin je srž, kvintesencija one varnice dečačke neobuzdanosti, vragolaste bezbrižnosti, slobodoljubivosti iznad svega, nesputanosti i mržnje prema svim okovima i ograničenjima, gnušanja pred svakom konvencionalnošću, pravilom, zakonom, zabranom, konformizmom. Kalvin je armija-u-jednoj-osobi: neobuzdani Pokret otpora svetu odraslih i svemu što ovaj oličava. On neće da vezuje kravatu i da zalizuje kosu za sliku razreda – on hoće da jurca po livadama i, kad ima, po snegu, po blatu, čupav, prljav, neuredan; čak i njegova „frizura“, sa oštrim čupercima, simbol je njegove razbarušenosti, njegove neuklopivosti u uravnilovku „urednosti“.

Kalvin je ŽIVI, varničavi, energični prototip Pisara Bartlbija i njegovog „Ja radije ne bih (taj vaš svet, takav kakav je)“ – dakle, on je Bartlbi pre nego što je ovaj pustio da zadave dečaka u njemu i pretvore ga u Mrtvo Puvalo u tamo nekoj mrtvoj kancelariji (poput one u koju njegov poslušni, savršeno-uklopljeni, sasvim odrasli i zreli i racionalni otac svakog dana odlazi).

Ukratko rečeno, KALVIN I HOBS je nezaobilazni strip ne samo za ljubitelje stripa nego i za one koji to nisu – za sve koji su se prepoznali u ponečemu od gorerečenog, koji su zadržali ponešto od deteta u sebi i ne stide se da to, makar izokola, čitajući strip, pa još ovakav, priznaju. Ovo je više od stripa: ovo je jedan od temelja savremene kulture i umetnosti. Bez njega je svaka kućna biblioteka koja drži do sebe – neoprostivo falična i krnja.

Ono kad Vučiću dođe EU predstavnik

            Povod za ovu tiradu je nedavno izašlo izdanje Darkwooda i System Comicsa: tvrdi tom suve genijalnosti pod naslovom NEZAOBILAZNI KALVIN I HOBS.

Ovo, NEZAOBILAZNO, izdanje Votersonovog klasika pripremljeno je sa digitalno obrađenim materijalima, novim prevodom, nedeljnim tablama štampanim u koloru, u povećanom formatu i najluksuznijoj opremi. Zbirka NEZAOBILAZNI KALVIN I HOBS sadrži sve stripove iz prve 2 originalne kolekcije – Kalvin i Hobs (1987) i Nešto balavi pod krevetom (1988), kao i šaljivi dragulj gotske strave, poemu Grozni nokturno!

Sve je to preveo Mika Jovanović, vrlo respektabilno. Verovatno najbolje što se to može a da ne dižemo iz groba Vinavera. Jer, KALVIN I HOBS je čista poezija (u najboljem smislu te reči!), i preneti tu sočnost i vrcavost i naći uvek i svuda Pravu Reč veliki je zadatak (i obaveza!) – i Mika se junački s time izborio i pružio više nego zadovoljavajući prevod. Odnosno prepev. Numerički iskazano: 9/10. S tim što uopšte ne pretendujem na to da bih npr. ja to uradio bolje. Ili iko drugi, sada i ovde. Ili da je 10/10 uopšte fizički moguće...

Uostalom, ko zna francuski, nek čita CVEĆE ZLA u originalu! Ko zna engleski – ali zaista savršeno, besprekorno, a ne sa natucanjem i tuc-mucanjem i „Gde mi je Gugl translejt kad mi je najpotrebniji?!“ – nek čita i ovu poeziju u izvorniku. Ako mu/joj se to tako više isplati.

Ja, pre par godina, dadoh oko 80 e za ovo (bilo nečitano, as new):

Svi ostali, primite k znanju da je ovo NEZAOBILAZNO izdanje NA AKCIJI još samo par dana, tj. do Nove Godine. Iskoristite priliku i kupite ga sebi ili drugim voljenim osobama, if any, jer nema boljeg i vrednijeg novogodišnjeg poklona (OK, eventualno uz NEKRONOMIKON) od ove predivne, prebogate, evergreen, za-višestruko-iščitavanje-zahvalne strip-knjige!

Darkwood presents:

NEZAOBILAZNI KALVIN I HOBS

Br. strana: 256

Boja: Crno-belo i kolor

Uvez: tvrdi

Format: 210 x 276

Promo cena 1.990 din
Puna cena 2.490 din

Promo važi do 31.12.19.

Pišite im! Zovite ih! Nađite ih naživo u njihovim radnjama!

Dule

Uđite u Novu godinu siromašniji za dve crvene a bogatiji za knjigu koju ćete čitati i iščitavati do kraja života i ostaviti je u amanet potomcima, ako ste dovoljno nepažljivi i neuviđavni da ih napravite

SPOJLER

ovo je poslednja tabla Kalvina i Hobsa kojom se strip završio:

* * *

A kad smo već kod toga, evo i jedne Gulove NOVOGODIŠNJE AKCIJE (traje samo 29-31.12.2019.)!

NEKRONOMIKON

Samo sada: 2.200 din + ptt

 

MRAČNI BOGOVI

Samo sada: 1.000 din + ptt

KULT GULA

Samo sada: 800 din + ptt

NAŽIVO

Samo sada: 700 din + ptt

Iskoristite ovu priliku i naručite ove vredne knjieg s popustom od oko 10%

Pišite mi na dogstar666 at yahoo dot com.

AKCIJA važi za one koji se jave i rezervišu primerke od sada pa najkasnije do 23.59 h dana 31.12.2019.

Slanje odmah posle Nove Godine.

DECA NOĆI i druge priče strave – Robert E. Hauard

  

            Imam zadovoljstvo obavestiti vas da je najzad iz štampe izašla knjiga koju već pre nekog vremena najavih – moj izbor najboljih horor priča Roberta E. Hauarda. Znam da ste nestrpljivi, pa evo odmah glavnih podataka:

Izdavač:

Filip Višnjić, Beograd

Priređivač:

dr Dejan Ognjanović

Prevodioci:

Igor Cvijanović i Arijana Luburić-Cvijanović

Ilustracije:

Virdžil Finli

Format:

isti kao knjige iz Orfelinove edicije „Poetika strave“

Obim:

310 strana

Povez:

meke korice, sa klapnama

 

Sadržaj:

01. Golubovi iz pakla

02. Crni Kanan

03. Ne kopaj mi grob

04. Srce starog Garfilda

05. Deca noći

06. Humka užasa

07. Stvor na krovu

08. Crna stena

09. Iz dubina

10. Morsko prokletstvo

11. Asurbanipalova vatra

Cena:

900 din

Kod izdavača i kod mene

Oko 1.200 u knjižarama

            Šta reći? Hauarda sigurno odavno znate kao „Tatka na Konana“ i uopšte kao pisca avanturističke fantazije – delom zbog ovde objavljivane njegove proze, a delom preko strip adaptacija njegovih priča i romana.

            Ali tek sada, sa ogromnim zakašnjenjem, ali bolje ikad nego nikad, zahvaljujući vašem vernom priređivaču, dr Ghoulu, imate priliku da Hauarda na srpskom vidite i kao vrsnog pisca čiste strave. 

Naravno, i u avanturama njegovih fantasy junaka često ste imali džinovske zmije, svakojaka čudovišta (neka od njih vrlo pipkasto-lavkraftovska), čarobnjake, crnu magiju, sablasti, zombije i drevne hramove u kojima ne-sasvim-mrtve stvari vrebaju. Ali tek sada, skoro 90 godina od njegove smrti, imate na jednom mestu odabrane najbolje njegove priče čiste strave i užasa.

            Na šta to liči? Liči na vrh onoga što se tada objavljivalo u časopisu Čudne priče (Weird Tales) i često je sasvim ravnopravno sa pojedinim Lavkraftovim pričama. Istina, Hauard je manje filozofski i metafizički nastrojen, kod njega je više konkretne akcije i groze i užasa, ali to ne znači da nema atmosfere i suptilnosti.

            Izbor koji sam napravio pre svega je zasnovan na želji da predstavim njegove najbolje horor priče, ali istovremeno i da ga pokažem u što raznovrsnijem izdanju. Tako ćete ovde naći dve odlične priče o vuduu i zombijima, 

zatim priče o prokletstvima, indijanskoj magiji i o vampiru usred Teksasa, o „malom narodu“ o kojem je Maken pisao (zli degenski patuljci), zatim dve odlične lavkraftovske priče (Hauard se izdašno dopisivao sa HPL-om, i inkorporirao je mnoge elemente Mita o Ktuluu u svoje priče, ali je mitosu i podirao neke svoje tvorevine...), 

pa dve koje se dešavaju na okeanu, ili na obali okeana, a bave se podvodnim užasima, i na kraju jednu u kojoj se avantura (akcija u jednom opustelom drevnom gradu usred pustinje) neosetno pretvara u čisti lavkraftovski horor, kad se... Nešto... probudi u ruševinama...

            Knjiga je, na moju sugestiju, i prema mom izboru ilustracija, izdašno ukrašena crtežima genijalnog Virdžila Finlija, jednog od najboljih ilustratora fantastike i horora u svekolikoj istoriji koji je radio najviše za „pulp“ časopise iz 1920-ih i 1930-ih.

Stoga je on, po meni, najprikladniji mogući izbor za vizuelni dodatak ovoj knjizi. Između ovih korica naći ćete nekih 30-ak njegovih ilustracija, a njegova je i ona na prednjoj i zadnjoj korici.

Naravno, na kraju knjige imate i moj pogovor u kojem se bavim REH-ovim značajem za horor prozu, pod naslovom „Robert E. Hauard: Herojski otpor užasu“.

Lavkraft je, sumirajući Hauardova postignuća, u tekstu povodom njegovog prerano okončanog života, napisao:

„Ali prava tajna je u tome da je on lično bio u svakom svom delu, i kada su ona bila očigledno komercijalna i kada nisu. On je bio iznad bilo koje politike sticanja profita – jer čak i kada je, spolja gledano, činio ustupke urednicima i komercijalnim kritičarima što slede Mamona, on je imao unutrašnju snagu i iskrenost koji su izbijali na površinu i stavljali pečat njegove ličnosti na sve što je napisao. Retko je, ako ikada, napisao beživotni klišetizirani lik ili situaciju, i ostavio ih takve. 

Pre nego što bi obavio posao, on bi uvek dodao tračak vitalnosti i stvarnosti uprkos popularnoj uređivačkoj politici – uvek je crpeo iz sopstvenog iskustva i poznavanja života, umesto iz sterilnog herbarijuma sparušenih petparačkih šablona. Ne samo što je bio vrhunski u opisivanju borbe i pokolja, već je bio maltene jedini sa tom sposobnošću da stvori istinske emocije sablasnog straha i uzbudljive napetosti. Nijedan pisac – čak ni u najskromnijim vrstama pisanja – ne može stvarno da zasija ako svoj posao ne shvata ozbiljno; a gospodin Hauard je činio upravo to, čak i u slučajevima u kojima je svesno mislio da nije tako.“

            Eto. Sticajem okolnosti ova knjiga, koja je bila pripremana za Orfelin i ediciju „Poetika strave“, završila je kod drugog izdavača, ali nju po skoro svemu možete smatrati legitimnim i vrednim dodatkom vašoj polici na kojoj držite ediciju „Poetika strave“ – baš zato sam zamolio izdavača da i format knjige bude isti kao Orfelinove horor knjige.

            Kako doći do knjige?

            Ona samo što je izašla iz štampe, pa ne znam da li će se pre nove godine naći u knjižarama; verovatno ne.

            U ovom času, Beograđani mogu da odu naživo u Beograđanku – ako su dovoljno hrabri da se popnu na 13. sprat, u kancelariju 1313 (!) gde su odaje izdavačke kuće Filip Višnjić, i da tamo kupe DECU NOĆI po ceni od 900 din.

            Ili, možete knjigu naručiti od mene, po istoj ceni (900 din), plus PTT (80 din, ako šaljem kao običnu tiskovinu; više, ako želite drugačije).

            Ja imam kod sebe samo nekih 15-ak primeraka, pa ako želite knjigu od mene, bolje požurite s javljanjem na mejl dogstar666 at yahoo dot com.

UPDATE: Hvala svima na interesovanju! Trenutno više nemam primeraka ove knjige, ali trebalo bi nešto malo da dobijem posle NG. Javljam...

Ako bude više kupaca nego knjiga kod mene, prednost imaju oni koji nisu iz Beograda.

Takođe, prednost onima koji uzimaju više knjiga. Naime, nudim vam i MRAČNE BOGOVE T.E.D. Klajna, ako ih do sad niste nabavili (1.100 din), zatim najperfektniju knjigu za novogodišnji poklon, NEKRONOMIKON (2.300 din!), kao i moje knjige KULT GULA (900) i NAŽIVO (800), ako ih želite da poklonite nekome koga volite za Novu Godinu.

Ne oklevajte, prednovogodišnja gužva je već počela: ako ovo hoćete što pre – pišite mi što pre!