režija: Andrej Boka
(17')
E,
ovo je već profesionalno napravljen, pametno zamišljen i opravdano nagrađivan kratki
film – letos je na Grosmanu (Slovenija) dobio Hudog mačka, u Varaždinu (Hrvatska) je na Treš festivalu dobio Zlatnu motorku, a sad je u Beogradu zaradio i Koskara za najbolji film Festivala Srpskog
Filma Fantastike (+ za vizuelne efekte). Te nagrade mogu da potpišem i dodam
filmu još i jedan Ghoul's Seal of
Approval.
Premisa
je toliko bizarna da nisam mogao ni da zamislim na šta film liči – govori o
ratu između vrata i prozora na kućama jedne ulice! – ali rezultat je nadrealni
eye-candy koga se ne bi postideo jedan Teri
Gilijam ili Žan Pjer Žene, jer
to je baš ta ista vrcava, neobuzdana, ekscentrična imaginacija materijalizovana
dinamično, vickasto, zabavno, duhovito, s nesumnjivim talentom od koga još veće
stvari tek treba očekivati.
U
nekim opisima i najavama predstavljaju ga kao parabolu o građanskim ratovima u
ex-Yu. Hm, iskreno, nije mi tokom gledanja palo na um nešto tako skučeno –
mada, ako baš želite, možete ga i tako gledati. Za mene je ovo mnogo
univerzalnija (nažalost!) priča, a njenu vrednost ne bih svodio na dnevnu
politiku i recentnu simboliku ili angažman. Ovo je pre svega mega-šarmantan i
zadivljujuće realizovan film koji ne liči ni na šta što ste gledali.
Uostalom,
ovu bombonicu možete pogledati u celosti onlajn, pa procenite sami:
A
kad sam već kod Andreja Boke, ovo je dobra prilika da vas podsetim šta sam pre
nekoliko godina napisao o njegovom znatno dužem filmu, kojega sada takođe
možete videti na Jutjubu.
33. DAN (Andrej Boka, 2008, 60 min) je sasvim
respektabilan produkt. Pobožna majka pokušava da koriguje prkosnu kćer i da
drži pod kontrolom sina idiota. U priči je bio i tata, ali on je umro, a
četrdeset dana od njegove smrti još nije prošlo. Debitantski dugometražni film
Andreja Boke sniman je u Subotici i u njenoj okolini. Gluma je, za ovaj nivo
produkcije i za ovu vrstu projekta, prilično dobra i ubedljiva/upečatljiva,
humor je dobro tajmiran, ritam je bolji od mnogih profi produkcija, nema
smaranja, sve je to na mestu i ispunjava svoj osnovni cilj: da zasmeje publiku
svojim bizarnostima. Nasmejao me je i zabavio sve do prilično antiklimaktičnog,
zbrzanog kraja koji je trebalo efektnije osmisliti.
