S velikim ponosom i radošću
najavljujem višestruko jubilarnu knjigu: deseti
naslov u ediciji „Poetika
strave“ objavljujemo upravo na stotu godišnjicu od junačke pogibije u I svetskom ratu velikog, a
do sada na srpskom skoro neobjavljivanog klasika strave, Vilijama Houpa Hodžsona (William Hope Hodgson, 1877-1918). Moj
izbor njegovih najboljih horor priča pod naslovom GLAS U NOĆI (prema
njegovoj najčešće antologizovanoj priči) objaviće Orfelin početkom juna, a
ovom prilikom upravo raspisujemo pretplatu. Detalji o pretplati na kraju teksta
– ali prvo, nešto malo o ovoj knjizi i našem autoru.
Hodžson može biti skoro potpuna
nepoznanica ovdašnjim čitaocima, jer do sada je na srpskom dostupna bila samo
jedna njegova priča, u jednoj nasumično sklepanoj knjizi kojoj neću ovde da
pravim reklamu. Plus, čitaoci stripova imali su priliku da čitaju odličnu
adaptaciju njegovog romana KUĆA
NA GRANICI (koji bih ja, da sam se pitao, radije preveo kao KUĆA NA
KRAJU SVETA).
Dakle, jedna jedina priča i jedan strip – od čoveka
koji je zaista važan klasik žanra i pisac kojem se Lavkraft izuzetno divio, i o
kojem je pisao: „Hodžson je, uz Blekvuda, možda jedini pisac koji se veoma
ozbiljno bavi nestvarnošću.“ I još: „Malo je onih koji se mogu meriti sa
Hodžsonom kada naznačuje blizinu strahotnih sila i čudovišnih entiteta putem
uzgrednih nagoveštaja i naizgled beznačajnih pojedinosti ili kada prenosi
osećanje sablasnog i nastranog.“
Evo šta je o njemu pisao časopis Bookman u vreme izlaska njegovih knjiga:
„They are books of the kind that,
once read, cannot be easily forgotten... There is no one at present writing who
can thrill and horrify to quite the same effect.“
(October
1909, vol. 37, p. 54)
„Mr. Hope Hodgson plays deftly on the strings of
fear, and his new novel stamps him a fascinating panic-monger with a quick eye
for all the sensational possibilities of ghost lore.“
(June 1913, vol. 44, p. 142)
„He is an adept in the art of giving you the
'creeps', and he sees to it that you extract the last ounce of fearful delight
from the thrill before he lets you down with a comfortable explanation.“
(August
1916, vol. 50, p. 142)
A evo kako počinje moj opširan (31 strana) pogovor
o ovom fascinantnom čoveku i piscu, pod naslovom
Vilijam
Houp Hodžson je nepravedno skrajnut pisac, sveden na kultni status među manjim
brojem poznavalaca, iako zaslužuje veću posthumnu slavu od brojnih svojih
poznatijih savremenika i naslednika. Istina, stvarao je u jeku najzlatnijeg
doba jezovite književnosti, na samom početku 20. veka, kada su svoja najbolja dela
objavljivali takvi giganti kao što su Maken, M. R. Džejms i Blekvud, pa se
donekle našao i u njihovoj senci, a život mu je naglo, upadljivo prerano bio
prekinut upravo u godini u kojoj je Lavkraft napisao svoju prvu zrelu priču
(„Dagon“, 1918) i njome započeo opus u kojem se umnogome odražava i nastavlja
Hodžsonov. Međutim, bizarnim sticajem književnoistorijskih okolnosti, Lavkraft
je svog neznanog književnog sabrata otkrio tek tri godine pred smrt, kada je
ogromni deo svog književnog dela već bio stvorio. Tako je došlo do toga da se,
iz današnje vizure, između njihovih dela može videti čitav niz podudarnosti, a
da se, opet, ne može govoriti o uticaju već samo o značajnoj sličnosti, u
ponekim aspektima čak i do nivoa sinhroniciteta.
Moglo bi se, čak, reći da je Hodžson
svojim pričama i romanima najavio dolazak pisca koji je, u vreme njihovog
objavljivanja, bio tek mladić; odnosno, da je Lavkraft nezavisno od Hodžsona
izgradio i još dalje odveo ideje i koncepte čije književne artikulacije kod
svog prethodnika, u vreme pisanja, nije ni bio svestan. U svakom slučaju,
Hodžson je izuzetno zahvalan ne samo za čitalačko uživanje per se nego i za proučavanje, jer njegovo delo do nivoa školskog
primera ogoljava određene aspekte horor proze na prelomu 19. i 20. veka, a na
sličan način može se koristiti i kao lupa za uvećavanje i rasvetljavanje
brojnih temeljnih elemenata poetike H. F. Lavkrafta.
Zaronimo, stoga, u okeanske dubine i kosmičke tmine
Hodžsonovog književnog univerzuma kako bismo bacili svetlo na njegove crne
bisere i često nebrušene dijamante, jer u njima se ogleda mnogo toga
najvrednijeg od stravične proze prve polovine prošloga veka.
Lavkraft pre Lavkrafta
Vilijam Houp Hodžson je, na samom
početku 20. veka, pionirski anticipirao brojne teme, postupke, pristupe i
nazore koji će, potom, obeležiti čitav taj vek i ostati relevantni do današnjih
dana. Nezahvalno je baviti se nagađanjima o alternativnoj istoriji, recimo onoj
u kojoj se Lavkraft nikada nije rodio ili, recimo, u kojoj su njegova dela istrulela
u petparačkim časopisima a da nisu vaskrsnuta u knjiškom obliku kroz Arkam Haus
te su, time, ostala zaboravljena i nepoznata narednim generacijama čitalaca;
ali, da nije bilo Lavkrafta, a da je neko Hodžsona ranije razotkrio novim
čitaocima onako kako su to Lavkraftovi prijatelji i sledbenici sa delima ovog
pisca konzistentno činili u decenijama nakon njegove smrti, moglo bi se
pretpostaviti da bi Hodžson danas ljubiteljima i proučavaocima strave lako
mogao biti Lavkraft umesto Lavkrafta.
Duhovitom igrom sudbine, iako
njihova dela imaju znatnih sličnosti, teško je zamisliti dva međusobno
različitija čoveka: bolešljivi, mršavi i visoki Lavkraft naspram onižeg, ali
mišićavog i zdravog bodibildera Hodžsona; bledunjavi knjiški moljac koji je
retko mrdao iz rodnog mesta protiv punokrvnog, suncem opaljenog bivšeg mornara
koji je tri puta oplovio svet; jedva jednom oženjeni pa ubrzo razvedeni
neromantik prema flertujućem romantičnom momku popularnom kod dama (zatim
srećno oženjenom); čovek kontemplacije naspram čoveka od akcije; jedan umro u
bolničkom krevetu, drugi poginuo na bojnom polju... Ali, posthumno, okreće se
kolo sreće: onaj prvi sa svakom decenijom od smrti sve je popularniji i
čitaniji, a drugi, nažalost, sve više zaboravljen i sveden na tek omanji kult i
fusnotu u istoriji književnosti strave.
Pa
opet, uprkos ovim razlikama, književno-istorijski posmatrano, Hodžson je bio
taj koji je prvi, vizionarski, čak ludački smelo, ne obazirući se na okolinu,
tvrdoglavo utro put tamo gde nikakvog puta do tada nije bilo, već samo žbunje
ili poneka urasla kozja staza...
(...)
Šta je, tačno, i kako uradio Hodžson, i time
obogatio poetiku horora, pročitaćete u ostatku ovog pogovora, u samoj knjizi, a
naravno, moći ćete to i sami da prosudite, čitajući njegove najbolje priče. A
koje su to? Da kažem koju o sadržaju...
Hodžson je najslavniji po svojim pričama smeštenim
na okean: njegovo moreplovačko iskustvo omogućilo mu je visoku dozu realizma u
ovim pripovestima, što daje još veću snagu mračnoj fantastici, onda kad zaigra.
Zato, od ukupno 11 priča koliko sam
odabrao za zbirku GLAS U NOĆI, njih 7 dešava se u nepreglednim okeanskim
prostranstvima gde ljudi dolaze u dodir sa raznoraznim čudima, čudesima i čudovištima.
Tih 7 priča su, ovim redom:
Glas u noći
Olupina
Misterija olupine
Tropska strahota
Kameni brod
Dozivanje u zoru
Iz srca oluje
Zatim, druga vrsta priča po kojima
je Hodžson najslavniji jeste serijal o okultnom detektivu, Karnakiju – svojevrsnom pretku Martija Misterije i Dilana Doga –
koji istražuje slučajeve ukletih kuća i paklenih pohodilaca. Odabrao sam tri
najbolje priče o Karnakiju, i to:
Kapija za čudovište
Zviždava soba
Velika Svinja
Najzad, tu je i „Eloi Eloi Lama Sabachthani“ koja ne spada ni u kakav ciklus ili
tematsku celinu; radi se o priči koja donekle podseća na Makenovog „Velikog
boga Pana“ – naučni eksperiment (pokušaj rekonstrukcije uslova
Hristovog raspeća) dovodi do neočekivano demonskog rezultata.
Želim ovom prilikom da naglasim da
je novela Velika Svinja (jedina u
ovoj zbirci koju sam ja lično preveo) možda najgrozomornija, najpaklenija, i
jedna od najstravičnijih horor priča koje sam ikada pročitao: fascinantni
primer obrade „paralize sna“ u spoju sa kosmičkom stravom dostojnom Lavkrafta.
Dakle, deset priča plus jedna
novela, i stvari na koje ste već navikli: opširan, stručan pogovor by dr
Ognjanović i veoma detaljna biografija koju sam uobličio na osnovu mnogobrojnih
izvora, a kakva nigde drugde, u ovom obimu i sa ovoliko podataka i detalja, ne
postoji – ni na Vikipediji, ni u enciklopedijama horora... Imate je samo u desetoj knjizi edicije „Poetika strave“ - GLAS U NOĆI.
Prevode deset priča su uradili Arijana Luburić Cvijanović i Igor Cvijanović, finalnu novelu je
preveo dr Ognjanović, a za
ilustracije je ovog puta bio zadužen novi dodatak Orfelinovoj familiji mračnih
umetnika – Danilo Andrić. On je,
osim naslovne i zadnje korice, forzeca i najavne strane, uradio još pet
različitih unutarnjih ilustracija. Evo jedne od njih, za priču „Iz srca oluje“:
Sve to u tvrdom povezu, na oko 280 strana, šiveno, čvrsto i lepo, bez
bojazni da vam se raspadne već nakon prvog čitanja, tako da možete višestruko
da se vraćate ovoj knjizi, a da mogu i vaša deca zatim da čitaju...
I sve to dobijate za samo 900 din, ili jedva malo više od 7 eu! Pa gde još ovako nešto možete
dobiti za tu siću? Nigde, eto gde. Zato, podržite Orfelin i uplatite pretplatu
za desetu knjigu naše brzorastuće biblioteke nezaobilaznih klasika strave. Još
tri knjige ove edicije, na kojima se uveliko radi, čekaju vas do Sajma – plus,
naravno, ultimativni NEKRONOMIKON.
Pretplatna cena za ovo izdanje iznosi 900 dinara, a pretplata traje od
10. maja do 10. juna.
Izlazak knjige iz štampe očekuje se početkom juna.
U toku pretplate možete naručiti i druga Orfelinova
izdanja po pretplatnim cenama:
Edicija Poetika strave
· A.
Blekvud – Vrbe (700)
· H.F.
Lavkraft – Šaptač u tami (700 dinara)
· M.
R. Džejms – Zazviždi i ja ću ti doći (Rasprodato!)
· R.
Ejkman – Hladna ruka u mojoj (1.000)
· Š.
Džekson – Ukleta Kuća na brdu (900)
· Š.
Le Fanu – Karmila (900)
· A.
Maken – Veliki bog Pan (900)
· Tomas Ligoti
– Pisar tame (1.000)
· A.
Blekvud – Drevna svetla (900)
Edicija Gluvo doba
· D.
Ognjanović – Zavodnik (800)
Knjige Ransoma Rigsa
· Dom
gospođice Peregrin za čudnovatu decu (900)
· Grad
pustoduha (900)
· Biblioteka
duša (900)
· Priče
o čudnovatom (900)
Edicija Srpska mitologija
· Prognana
bića (2.000)
· Buntovnici
(1.700)
· O
biljkama, životinjama i predelima (1.700)
· Iščezli
(1.700)
(ili 7.000 za sve četiri u kompletu, sa spec. zaštitnom kutijom)
(ili 7.000 za sve četiri u kompletu, sa spec. zaštitnom kutijom)
Đorđe Kadijević
D. Ognjanović i Đ. Kadijević – Više
od istine, Kadijević o Kadijeviću (1.900)
Knjige treba platiti na račun Orfelin izdavaštva,
Kosovska 23, Novi Sad (broj računa 220-73108-85 - svrha uplate = GLAS U NOĆI),
a pretplatnik svoje podatke (ime i prezime, adresa i broj telefona), kao
i naslove knjiga na koje se pretplatio šalje na: orfelinns@gmail.com.
Knjige isporučujemo poštom na adresu koju naznačite
a poštarinu plaća Orfelin.