HERE COMES THE DEVIL (2012)

**(*)     

3-

            EVO, STIŽE ĐAVO – taman na vreme za badnje veče i Božić! Prigoda je idealna da kažem koju o ovom, najočekivanijem i najhvaljenijem hororu prošle godine. Strogo gledano, procurio je još nekoliko dana pred novu godinu, i odgledao sam ga smesta, ali tek sad je pravo vreme da kažemo: Đavo se rodi – vaistinu se rodi! Evo ga!

            Dakle: meksikanska familija ode na izlet; curica dobije menstruaciju (po prvi put); ipak, kad se presvuče, traži da s baticom ode da se igraju u pećini na obližnjem brdu; vajni roditelji ih puste kako bi mogli za to vreme da se sočno taslače u kolima; deca se ne vrate, nema ih celu noć; ujutro ih dovede policija, nađeni su kako lutaju na putu – ali, avaj, dečica više nisu ista... Kao da je uš'o neki Đavo u njih...

            Pre toga, imamo prolog u kome se dve lezbijke sladostrasno izdo'vataju u spavaćoj sobi – nije baš softpornićarski žestoko kao u nedavno ovde prikazanom BLUE IS THE WARMEST COLOR ali definitivno je vrelije nego u bilo kom skorašnjem hororu.

            Taj prolog se okonča time što nekakav manijak upadne u kuću, ubije jednu od ovih i odseče joj prste, kako bi mogao da otrči na (isto ono) brdo, da tamo prospe prstiće kao neku vrstu žrtvene ponude, i da – ehm, pokara zemljino tlo, ili tako nešto.

            Dakle, početak obećava ono što i većina rivjua diže u nebesa: žestok, prljav, ekscentričan, subverzivan pristup, napadno seksualizovan. Ovo se ne odnosi samo na ono što se prikazuje u smislu golotinje i snošaja, nego i odnosa likova (npr. explicitna ispovest supruge koja mužiću u kolima priča o svom prvom /tinejdžerskom, naravno/ sexualnom iskustvu).

        I sve je to lepo i okrepljujuće i dobrodošlo u današnja jalova vremena zašećerenog, korektnog "horora" za celu porodicu. Lepo je, dok traje, tj. dok se čini da to nekuda vodi, da nešto znači, da služi nekoj poenti. Avaj, pošto film pređe polovinu, te nade postanu sve jalovije, a pred kraj budu skrhane u potpuno promašenom, besmislenom raspletu.

            Zapravo, uprkos ponekim obećavajućim momentima, već od samog početka naziru se problemi, koji do kraja postanu očigledni, transparentni i neiskupivi. Kasting je slab: roditelji jedva drže vodu (tj. otac; keva je OK) a dečica su ubi bože tupolika i nejeziva – naročito mrtvooka curica. Zar je toliko teško naći balavce koji izgledaju bar malo wicked?!

            Fotografija je ružna i sirova – bez obzira što reditelj tvrdi da je koristio iste filtere kao de Palma u KERI. Koješta: ovo izgleda kao snimano nekom običnom video kamerom, digitalno dakle, jedino sa prirodnim svetlom, preoštro, prejakih kontrasta, i premračno u zatvorenom prostoru.

            Avaj, nije to ništa u poređenju sa scenarijem: kad se deca vrate, i kad treba da krene prava stvar (mayhem!), počinje lagani sunovrat. 'Ajde što se deca ponašaju čudno – to tako i treba. Ali što ponašanje roditelja nema veze s mozgom, e, to već ne valja. Pošto provedu noć izludeli od brige, jednom kad im deca dođu u naručje, oni se uopšte ne zanimaju za to gde su bila i šta su radila. Šalju ih u školu i tako to, biznis ez južual.

Onda počnu krajnje banalne manifestacije: lupanje, treperenje svetla, jedna kratka skrnava levitacija... A ovi i dalje naklapaju: "Ma to neko pokušava da nas uplaši!" Onda se ispostavi da je devojčica možda imala sexualni odnos. Roditelji smesta po'itaju da... uh, sad već moram da pređem na SPOJLERE.

...dakle, ovi moroni posumnjaju da curicu mora da im je onodio neki sumnjivi lik čiji je kamion tatko spazio prethodnog dana blizu pećine, pa tata i mama zajedno odu kod njega da ga malo propuste kroz šake, a kad mama u njegovom kredencu nađe krvave gaćice svoje ćere – njih dvoje ga sočno zakolju i čak mu i grkljan golim prstima iščupaju u najekstremnijoj splatter sceni filma.

Ali i preko toga oni brzo i olako pređu kao i preko svega drugog: olako pređu preko misterije nestale dece, olako se odnose prema očigledno natprirodnim dešavanjima u kući, olako pređu preko krajnje sumnjivog ponašanja mamine prijateljice koja je ostala da čuva decu, olako prihvati bez ikakve istrage OGROMNU masnicu na dečkovim leđima, olako ubiju čoveka (ni krivog ni dužnog, kako posle ispadne)...

Što je najgore, iako film pokušava da bude omaž exploataciji iz 1970-ih, na tom planu deliveruje krajnje suzdržano, poludupasto, nemaštovito malo. Reditelja više zanima sex nego horor, što je, rečima legalista, "legitimno" – problem je samo što se, u krajnjem saldu i taj aspekt filma pokaže krajnje nedokuvan, nedomišljen i isprazan kao i onaj kvazi-hororični.

Je li ovo studija o (sexualnoj) represiji? Teško, budući da tata i mama pokazuju vrlo zdrav i otvoren odnos prema sexualnosti, kako svojoj, tako i svoje dece. Je li ovo dekonstrukcija savremene mexičke porodice, nekakvo otkrivanje ZLA koje tinja u njoj? Ne vidim kako i zašto i otkud – mislim, OK, ovi ljudi su kreteni, ali to je zato što ih bezveznjački scenario tera da se ponašaju onako kako se nijedan roditelj ne bi ponašao, a ne zato što oni promišljeno i dosledno oličavaju neke psihosocijalne i ne znam kakve devijacije koje bi nedužnu dečicu navele na – incest.

Sve bi bilo znatno smislenije da scenarista i reditelj nije toliko poludupasto tretirao svoj centralni koncept: brdo u čijim je pećinama nekakav entitet koji koristi ljude kao ljušture, opsedajući ih i terajući ih – na šta, tačno, i s kojim ciljem, nejasno je. Jedni mu prinose prstiće, drugi se sexaju s rođenim sestrama, treći ubijaju svoje žene... ali zašto? Just for Fun? WTF?!

Je li ta sila uopšte Đavo (hristijanski, katolički) ili nešto drevnije? Zašto TO radi to što radi? I kako, tačno? Naime, pred kraj filma vidimo da su deca sve vreme ležala mrtva na dnu pećine. Šta su onda ona "deca" koja su se "vratila" kući? Duhovi nisu. Od krvi i mesa su. Curica ide na ginekološki pregled, dakle školovani lekar je vrlo intimno pregleda i ne vidi ništa zombijsko ili ma kako drugačije čudno. Kako sad i čemu ovi duplikati od krvi i mesa? Zar to nije kontradikcija ranije priče – da ta sila OPSEDA tela? Kako sad, odjednom, pravi NOVA? I čemu uopšte oni kretenski ZOMBIJI na kraju?

Pored toga, poludupasto-zamumuljen je taj centralni greh: incest. Nejasno je da li su dečica već imala težnju ka tome (kako, zašto, otkud?) – naime, još pre nego što odu do pećine, reditelj potencira zumom njihovo držanje za ruke, što u tom uzrastu svakako nije često između bate i seke. Da li, onda, pećina/entitet zaista OPSEDA (nešto novo uvodi) ili "samo" indukuje/POJAČAVA već postojeće? Ovo je ključno pitanje za tumačenje filma.

Ovako to ostaje nedorečeno i šuplje: šta je ovde došlo sa strane a šta je poniklo iznutra? Film ne nudi čak ni nagoveštaj toga, i posle čitavog niza scena apsurdnog, nemotivisanog ponašanja likova, i kretenskih "horor" scena koje su toliko cheesy da je to da se čovek RASPLAČE a ne NAJEŽI – to se sve surva u napadno moronskom završetku...

Time, eto, dobismo još jednu u nizu overhyped budalaština koje easy-pleasy američki žanrovski "kritičari" dižu u nebesa, a koja je zapravo (ako ćemo strogo, ghoulovski) tek poludupasta, at best. Šteta. Ovo je imalo ozbiljne potencijale; i taj reditelj, Boljano (koji je napravio ovde na blogu već hvaljeni horor-triler PENUMBRA – svakako bolji film od ovoga) i ovde pokazuje tragove obećanja, ali budući da mu je ovo već maltene deseti ili tu negde film, a on je i dalje dečko koji obećava, to već počinje da zabrinjava. Očito da on ima nešto štofa, i pratićemo ga i nadalje, ali za sada on i dalje luta i od tog štofa nikako da skroji nešto skroz-naskroz pristojno, nego uvek negde zabrlja, omane, miskalkuliše i ostavi gledaoca (barem onog probirljivijeg) – jedva nadraženim, pretežno nezadovoljenim. Tako i ovo – može da prođe za Božić, jer ipak ima tu negde nekog đavla, ali ako očekujete horor masterpis – dobićete ga, Đavola!