NAJBOLJI HOROR ZAVRŠECI IKADA

Otac kratke priče i rodonačelnik horora kakav danas poznajemo, Edgar Allan Poe, smatrao je da dobra priča ima "svoj početak – na kraju, gde svako umetničko delo treba da započne". U znamenitom eseju "Filozofija kompozicije", iz koga potiče navedena maksima, on je još tvrdio: "Savršeno je jasno da svaki zaplet, koji zaslužuje to ime, mora biti temeljno i marljivo razrađen do svog raspleta pre no što se uopšte latimo pera."

Horor žanr, više nego većina drugih, zavisi upravo od krajnjeg efekta, od onog punchline-a koji ne samo što "delo krasi" nego je poslednja stvar pred odjavnu špicu koja vam se urezuje u mozak. Upravo taj prizor, i prateći zvuci, ako su umešno spojeni u nezaboravnu celinu, jesu ono što odjekuje i opseda vas mnogo posle završetka. Kao u malo kom drugom žanru, poslednja scena često može da upropasti – ili spasi – horor film...

...Ovako počinje moj uvodni tekst na temu najboljih horor završetaka svih vremena koji možete čitati u dvobroju jun-jul slovenačke filmske revije EKRAN (najbolje u toj branši na celom Balkanu). U okviru priprema za 9. Grossmann festival filma, vina i ludila (15-20. jul), za EKRAN sam načinio mega-izbor od čak 50 najboljih, najefektnijih, najuticajnijih, najnezaboravnijih završetaka horor filmova u vasceloj istoriji žanra, u rasponu od NOSFERATUA (1922) do SRPSKOG FILMA (2010)!

To je, za moje standarde, relativno kratak, ali za svakog drugog više nego sadržajan uvod u temu značaja stvarno DOBROG kraja u horor filmu, a sadrži i istorijski pregled preovlađujućih trendova na tom polju (od Univerzalovih "hepi-endova" sa uništenim čudovištima, preko "ciničnih" i apokaliptičkih završetaka s kraja 1960-ih i tokom 1970-ih, pa sve do današnjeg bauljanja sa mehaničkim twistovima). Posle uvodnih (uopštenih) objašnjenja, sledi izbor & analiza 50 horor filmova čiji su završeci ostavili najveći odraz na žanr, i koji na najbolji i najraznovrsniji način demonstriraju svekoliko bogatstvo mogućnosti horora. 

Kao što ćete videti vi koji uzmete u ruke novi EKRAN, "sve je dobro kad se dobro svrši" – ali svršetak je, u davna pradavna vremena (u prošlom veku), umeo da bude mnogo više od još jednog kretenskog BUU!!! ili od usiljenog preokreta koji nam pokazuje da je sve bio san, iluzija, imaginarni lik, duh, film u filmu ili već tako nešto, a da nam pritom taj kraj ispari iz glave još pre isteka odjavne špice. Potencijali horora su daleko, daleko veći od ovih banalnih budalaština koje u današnjim žanrovskim kilavostima možemo videti. Iako i u mom izboru ima nekoliko neizbežnih twistova, lepota i dubina i impakt odličnog horor kraja ne može da se svede samo na originalnost i neočekivanost (iako je i njih, kao najvažnije kvalitete, isticao još već pomenuti Tatko Na Horor, odnosno E. A. Po). Ima u tim najboljim krajevima i tuge, i sete, i rezignacije, i melanholije, i zapitanosti, i crnog humora, i parodije, i poezije, i mazohizma, i optimizma, i još 300 emocija koje, u takvom osobenom koktelu, samo i jedino horor može istovremeno da pobudi!

Podrazumeva se, svaki od tih 50 (+1!) odabranih naslova/krajeva obrazložen je u po 4-5 rečenica koje ističu suštinu, odnosno opravdavaju šta je ono što baš taj konec čini tako jakim, unikatnim i za žanr značajnim. To čini pozamašan tekst od oko 33.000 slova, pri čemu je SVAKI od 50 krajeva ilustrovan i spojler-fotkom sa samog samcitog okončanija (iz poslednje scene, a najčešće iz poslednjeg kadra). Sve to zajedno u časopisu zauzima punih 10 (deset) strana!

Pošto je taj moj izbor (tj. spisak od 50 naj-krajeva) autorsko delo izvedeno za časopis koji poštuje moj doprinos, ne mogu ga sada i ovde okačiti: kupite EKRAN pa čitajte! Što se tiče mojih srpskih čitalaca... i mojih nepostojećih srpskih izdavača... eh, šta mogu kad sam poslednjih godina traženiji u inostranstvu nego u sopstvenoj zemlji. Već se nakupilo tekstova koje sam objavio samo u Sloveniji (u EKRANU) i u Kanadi (u RUE MORGUE) da ih ima više nego dovoljno za jednu KNJIGU, pa nije nemoguće (ako se nađe pristojan ovdašnji izdavač) da se ovi moji eseji, prikazi i druga pisanija, za sada nedostupni domaćim čitaocima, u neko blisko buduće vreme nađu – u knjizi tj. zbirci takvih tekstova, premijerno na srpskom. 

Do tada, evo barem vrha ledenog brega na temu horor krajeva: pošto sam za EKRAN i njihovu rubriku KALIBAR 50 naslove poređao hronološki, od najstarijih filmova do najnovijih, odlučio sam da ovde na blogu prezentujem nešto drugo: mini top-listu, odnosno moj intimni top-15 naj-naj-najboljih horor krajeva ikada, praćen vrlo minimalističkim "obrazloženjem". Analize i pojašnjenja u EKRANU su detaljniji i konkretniji, ali na blogu koji, nadam se, posećuju pre svega posvećenici, valjda može da funkcioniše i princip "ko zna – znaće"!

Dakle, ovo što sledi je poređano strogo po redosledu genijalnosti i Ghoul-ugodnosti:

GHOUL'S TOP-15 BEST HORROR ENDINGS EVER!

1. THE THING (1982)

--- rezignirano no-nonsense herojstvo, junačko baš zato što je bez nade, bez afektacije, mrtvo ladno...

2. THE TEXAS CHAINSAW MASSACRE (1974)

--- sunce neće raspršiti mrak, jutro ne donosi spas, iracionalnost pleše, haos vlada!

3. ANGEL HEART (1987)

--- doom: nema beganja, kusaj šta si nadrobio, tikve što si s Đavolom sadio.

4. PEEPING TOM (1960) 

---  živeti i umirati za film! i posle (ne)života: film živi, i objašnjava.

5. SILENCE OF THE LAMBS (1991)

--- svet je lepše mesto sa hanibalom u njemu.

6. ROSEMARY'S BABY (1968)

--- "ima oči na tatka." satan lives! hail, satan!

7. PSYCHO (1960)

--- ne bi takao/takla ni muvu... he he he...

8. THE FLY (1986)

--- kraj jedne ljubavne priče, sa dvocevkom, u sluzi i suzama.

9. ALONE IN THE DARK (1982)

--- hey, face: insects rule my world! chop up your mother!

10. THE WICKER MAN (1973)

--- sunce pozdravlja mučenika; tragikomični horor-hepiend!

11. SANTA SANGRE (1990)

---  metafizički rasplet splatter-biografije: ruke UVIS... MOJE ruke...

12. DELLAMORTE DELLAMORE (1994) 

---  nema beganja iz 'rosebud' čistilišta.

13. DUST DEVIL (1992)

--- lokalno raste u globalno, pompezno.

14. THE OMEN (1976) 

--- "it's smiles that keep us going..."

15. BATTLE ROYALE (2000) 

--- ultimativna apoteoza beznađa – i optimizma, uprkos tome!

* * * 

Najavu novog EKRANA, tj. hajlajte njegovog sadržaja (koji uključuje i omaž Šijanovom Kako sam sistematski uništen od idiota, 1983) možete videti OVDE. O mom tekstu tu piše i sledeće:

Kot strokovno predpripravo na letošnji Grossmannov festival fantastičnega filma in vina v Ljutomeru pa priporočamo ekspertizo Dr. Dejana Ognjanovića v naši priljubljeni rubriki kaliber 50, in sicer gre za tehten izbor 50 najbolj markantnih zaključkov grozljivk v zgodovini filma.

Nogekako!

EKRAN je u prodaji na uobičajenim mestima od 11. juna pa do kraja jula.

Horor je danas u čabru, ali zato – prisetite se kako su starci nekada davno znali kakvim se udarcima dobar horor završavao!