***
3
prilično dobar dok. o hororima kosova 1999, tj. o njegovim poslednjim danima pod srpskim pokušajima vlasti. bez ikakve naracije ili komentarišućeg nad-glasa nudi se juxtapozicija čemera srpskog neživota tamo (opustošene kuće proteranih; sahrane ubijenih; noćne straže kod najtvrdoglavijih da očuvaju svoje...) sa posledicama zlikovačkog šiptarskog ponašanja na njihov tzv. običan svet (izbeglice; 'civilne' žrtve vojnih dejstava, i sl.).
ono što umanjuje ugođaj je nedostatak bilo kakve kontextualizacije – ne postoji ni sinhronijski ni dijahronijski presek koji bi sve ove fragmente stavio u neki uzročno-posledični odnos, tako da se neinformisanom gledaocu svi ti užasi predstavljaju kao plod nekakve tupe balkanske bestijalnosti iliti 'usuda' koji iz izmaglica metafizičkih sfera, izvan istorije, politike, ekonomije i drugih faktora, nagone narod na besmisleno nasilje, sa implicitnim (ali, srećom, neizrečenim) pitanjem 'why can't you all just get along?'
odgovor na ovo pitanje, međutim, iako nimalo explicitan, a stranom gledaocu verovatno nevidljiv, nalazi se u (ipak!) objektivnom sledu slika i neprilika, iz kojeg je očigledno sledeće:
- skoro ovčeća naivnost i spremnost srba da žive sa drugima, čak i posle svega i uprkos svemu, bez trunke zlopamćenja;
- skoro zverska mržnja šiptara prema srbima i svemu srpskom, sa patološkim zlopamćenjem;
- srpska politika = 'u se na se i poda se + u svoje kljuse';
- šiptarska politika = insekatska 'svi ko jedan, od kolevke pa do groba'.
koga su zmije jele taj je i gušteru zahvalan što mu nije odgrizao ruku, pa stoga, imajući u vidu kakve su sve ratne zločine činili strani 'izveštači' sa kosova, ova DOLINA deluje kao okrepljujući dokument koji će 'najzad svetu pokazati da srbi nisu ništa krivi'. DOLINA to, ipak, nije – baš zato što ne prikazuje nikakav uzročno-posledični odnos između svojih potresnih slika. osim što jesu potresne i jedne i druge, one su ipak i bitno različite, jer ne mogu se u isti rang staviti npr. scene u kojima šiptari urlaju za svojima koje je vojska pobila (nejasno je da li su bili kolateralna šteta ili saučesnici UČK-a), i scene uplakanih srpskih porodica koje voze na sahranu mlade vojnike i policajce koje su šiptari ubili u svojim zasedama.
ipak, pohvalno je to što srbi nigde u ovom dokumentarcu ne iskazuju nikakvu mržnju prema šiptarima – to ne čini čak ni srbin koji dolazi u obilazak svoje opljačkane kuće, dok plače gledajući rusvaj koji je bagra ostavila; to ne čini čak ni čovek koji priča o tome kako su mu šiptari oteli sina – dok, s druge strane, vidimo nekoliko subhumanoidnih njuški kako iskazuju definitivne i explicitne mrzilačke i preteće antisrpske poruke, iz kojih je, pored ostalog, jasno i to da je u šiptarskom slučaju zaista bilo praktično nemoguće odvojiti 'nedužne, nenaoružane civile' i 'vojnike' UČK-a, jer je u kosovkom konfliktu među ogromnom većinom šiptara postojala homogenizacija – od u-kolevci-srbomržnjom-zatrovanog balavca pa do srbomrzilačke belokapičaste drtine s jednom nogom u grobu. ovo naročito važi za zločinački zloglasnu drenicu i okolinu (dolina, iz naslova) o kojima ovaj filmić govori.
naročito je indikativno, ali i jezivo, koliko su duboko i nepokolebivo šiptari uvereni u to da su oni sirote exploatisane žrtve terora - čak, da su oni bili temelj jugoslavije, i još koješta nešto iz ludila mozga.
naročito je indikativno, ali i jezivo, koliko su duboko i nepokolebivo šiptari uvereni u to da su oni sirote exploatisane žrtve terora - čak, da su oni bili temelj jugoslavije, i još koješta nešto iz ludila mozga.
prema tome, iako pravljen za stranu publiku (engleski Channel 4), ovo je film koji najviše može da (po)kaže ovdašnjem, upućenom gledaocu.
onome ko za srbe, šiptare i kosovo zna samo iz završnih minuta svojih vesti (pre nego što se pređe na kulturu i sport) teško da će nešto biti jasnije, sem da se tamo neki nesrećnici na balkanu ubijaju i pale si kuće uzajamno u nekoj dolini, a baš bi fino mogli zajedno da je obrađuju i uživaju. baš su šašavi ti balkanci!
