Prošle
nedelje dao sam intervju za internet portal ANGLOZINE povodom izlaska POETIKE HORORA. Ovaj razgovor o novoj
knjizi ali i o drugim horor temama izašao je pod naslovom DEJAN OGNJANOVIĆ – LEPOTA UŽASA I
POETIKA HORORA i izvorno se može videti OVDE.
Sada ga, s njihovim dopuštenjem, prenosim i na svoj blog, u izvornom obliku:
moj jedini dodatak su novogodišnje čestitke kojima sam ga ukrasio.
Sa
ovom pričom, i sa najavama nekih lepših oblika horora u ionako
hororično-najavljenoj 2015-oj, opraštam se od ove i ujedno želim svim čitaocima
Kalt Ov Gula zdravlje, veselje, ljubav, finansije i zdrav razum u narednoj
godini, uz tradicionalni pozdrav: "Od ljubavi nismo siti, treba dobro
jest' i piti!"
Niste se plašili filmova strave i užasa u detinjstvu?
--- Ne, nisam. Ni filmova,
ni strašnih priča: štaviše, priželjkivao sam ih, tražio, često uprkos roditeljima
koji su mi branili da ih gledam. Na moju veliku žalost, ne mogu se pohvaliti ni
da sam imao, ili da sada imam, neke naročite košmare, kao što je bio slučaj sa
mnogim piscima horora. Voleo bih da ih imam češće, ali, eto...
Sećate li se prvog romana/kratke priče horor žanra koju ste čitali, da
li odatle vodi put koji Vas je doveo do titule prvog „doktora horora“ u Srbiji?
--- Moj put
do horora nije vodio preko književnosti: mnogo pre romana i kratkih priča bile
su bajke i priče naroda sveta, uključujući, naravno, i domaće. Uvek sam
naročito voleo one "mračnije", sa pretećim stvorenjima, čudovištima i
drugim jezovitim sadržajima. Recimo, od narodnih priča najviše sam voleo
"Baš-Čelika", koji obiluje horor scenama; najdraža mi je bila ona na
početku, kada dečak dolazi u podrum i nalazi Baš-Čelika, okovanog, i daje mu
vodu, a sa svakom šoljom novi obruči pucaju i oslobađaju ga.
Od stranih, jednom
kada sam počeo da čitam (a bilo je to pre nego što sam krenuo u školu),
najdraža mi je bila Andersenova "Ružin vilovnjak", koja po svojoj
stravičnosti može da se meri sa bilo kojom klasičnom pričom strave. U njoj
strogi brat ubija momka svoje sestre, odseca mu glavu i stavlja je u saksiju sa
cvećem u njenoj sobi... Takođe, voleo sam tzv. bapske priče, odnosno navodno
autentične anegdote natprirodnih doživljaja (proročanski snovi, susreti sa mrtvima,
sa đavolima i omajama...) koje sam slušao od babe i dede. Moj roman Zavodnik je upravo omaž tim jezovitim
sadržajima iz detinjstva, i posvećen je babi (po majci) i dedi (po ocu) od
kojih sam ih slušao.
Kako je izgledao proces nastanka Poetike horora, odnosno Vaše
doktorske disertacije? Da li ste nailazili na kritike u akademskim krugovima,
postoje li oni koji ovaj žanr smatraju banalnim i manje vrednim?
--- Doktorska disertacija
"Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti"
prirodni je produžetak mog magistarskog rada "Gotski motivi u delu E. A.
Poa". Proces nastanka tog magistarskog bio je mukotrpan i dugačak, čak
sedam godina, ali ne zbog teme nego zbog mentorke čiji sam mobing godinama
trpeo, i na kraju zbog nje i ostao bez posla na niškom Filozofskom fakultetu. S
druge strane, proces izrade doktorata bio je izuzetno lak i prijatan, delom
zbog toga što sam osnove za njega već bio postavio u magistarskom a delom zato
što sam ovog puta za mentora imao divnog čoveka i velikog stručnjaka, prof. dr
Zorana Paunovića.
Niko nije dovodio u sumnju naučnu zasnovanost predloženih
tema, i obe sam glatko prijavio i odbranio. Ubrzo po odbrani rada javila se
šansa da moj doktorat bude objavljen kod "Službenog glasnika", ali
onda je došlo do lomova i zaokreta nagore
u toj kući, i ta opcija je propala. Na svu sreću, rukopis je zatim privukao
pažnju izdavača koji je još prikladniji i bolji za moju knjigu, Orfelina iz Novog Sada, i knjiga je,
eto, ove jeseni, izašla kod njih u savršenom povezu i dizajnu.
Knjiga se bavi horor žanrom u anglofonoj knjiženosti, da li je možda na
pomolu i delo koje proučava isti žanr u srpskoj književnosti?
--- To je nešto što bih
svakako voleo da uradim, a da li će se to desiti zavisi samo od spoljnih
okolnosti – mog (eventualnog) novog zaposlenja, poslovnih obaveza itsl. Naime,
nastanak takve jedne knjige dugačak je i zahteva mnogo vremena i truda, kao i
podršku spoljašnjih faktora kao što su institucija, projekat, stipendija itsl.
Bez toga, dok sedim ovako nezaposlen, na Birou, da pišem tako kompleksan rad, bilo
bi teško.
Kog
pisca biste preporučili našim čitaocima koji žele da započnu druženje sa
romanima strave i užasa, a nisu sigurno odakle da počnu?
--- Odgovor na to pitanje
zavisi od temperamenta i sklonosti, ali i uzrasta konkretnog čitaoca. Zavisno
od toga koliko su smeli i avanturistički nastrojeni u svojim literarnim
afinitetima, mogu da počnu od besmrtnih klasika kao što su Po i Lavkraft (ali
ovi koriste nešto složeniji jezik, dalek od konverzacijskog na koji su svi
navikli), a mogu da krenu i od izvikanih bestselera Stivena Kinga, koji su
prosečnom čitaocu prijemčiviji, pa da onda, retroaktivno, krenu u istraživanje
tradicije, daleko bogatije i umetnički vrednije, na koju se njegova fast-food
proza nadovezuje. Naravno, mogu da pokušaju i sa mojim romanima Naživo i Zavodnik, ako im bliskije deluje strava ponikla iz ovdašnjeg
okruženja.
Na
svom blogu, The Cult of Ghoul, bavite se i analizom horor filmova. Koje
je najgore ostvarenje koje ste gledali?
--- Kad neko
stalno gleda horor filmove već toliko decenija, odgovor na to pitanje naročito
je težak, ali, recimo da je jedan od svakako najgorih - INVITATION TO HELL u
režiji Vesa Krejvena, inače dokazanog majstora horora čije mnoge filmove veoma
volim, pa je time ovaj totalni ćorak još neshvaljiviji i negledljiviji. Koga
zanima moj izbor NAJGORIH HOROR FILMOVA SVIH VREMENA, može to naći na mom
blogu, na ovom
linku.
Brem
Stoker ili Meri Šeli?
--- Meri Šeli. Ipak je bila
prva, i mlađa – prava pionirka. Bila je tinejdžerka kada je zamislila i
napisala roman koji je svojim intelektualnim i duhovnim dimenzijama doneo
prevrat u žanr koji su do tada pretežno zagušivali nečitljivi ljubići sa nešto
malo privida natprirodnog. Njen Frankenštajn
je prvi pokazao da horor roman može biti – roman ideja.
Koga čitate van horor žanra?
--- Moram priznati da
uglavnom čitam pokojnike jer niko među živima ne može da parira piscima kakvi
su Kafka, Nabokov, Bernhard, Andrejev, Selin, Sioran, Vilijam Barouz, itd.
Sa svojim izdavačem Orfelinom pripremate i novu ediciju zvanu Lepota
užasa. Kako je ona koncipirana i kada je možemo očekivati u prodaji?
--- Mislim da će finalni
naziv te edicije ipak biti isti kao i naslov moje knjige – dakle, Poetika horora. Koncipirana je tako da u
nju budu uvršteni vrhunski autori i dela horor žanra koji do sada nisu
objavljivani na srpskom. Izbor će biti stručan i kvalitetan, a ne proizvoljan i
nasumičan kako to kod domaćih izdavača najčešće biva, a knjige će biti praćene
obimnim pogovorima i drugim pratećim materijalima. Oni će ta dela adekvatno da
kontekstualizuju i predstave ovdašnjem čitaocu koji u ovakvim izdanjima nije
navikao da vidi nešto ozbiljnije od par stranica kakvog-takvog pogovora ili
skromne beleške, ako i toliko. Uzor nam je edicija "Među javom i međ
snom" koju je Nolit izdavao u 1960-im, a koja je objavljivala dela fantastike
u najširem značenju reči. U ovoj ediciji naglasak će biti na "mračnoj
fantastici" odnosno stravi, ali visoke književne vrednosti. Plan je da
edicija sadrži kako klasične, tako i moderne autore. Mogu da najavim da će prvu
knjigu činiti tri obimne novele Aldžernona Blekvuda, dok će u drugoj knjizi
edicije biti objavljene sve novele i priče H. F. Lavkrafta koje do sada nisu
bile prevedene na srpski, a to zaslužuju. Blekvud bi trebalo da izađe u prvim
mesecima 2015. a nešto za njim i Lavkraft. Nadam se da ćemo do idućeg Sajma
knjiga uspeti da uradimo i treću knjigu...
Ako bismo Vas sutra pozvali na maskenbal, u koga biste se maskirali?
U gula.