NOVOGODIŠNJI INTERVJU

            Prošle nedelje dao sam intervju za internet portal ANGLOZINE povodom izlaska POETIKE HORORA. Ovaj razgovor o novoj knjizi ali i o drugim horor temama izašao je pod naslovom DEJAN OGNJANOVIĆ – LEPOTA UŽASA I POETIKA HORORA i izvorno se može videti OVDE. Sada ga, s njihovim dopuštenjem, prenosim i na svoj blog, u izvornom obliku: moj jedini dodatak su novogodišnje čestitke kojima sam ga ukrasio.

            Sa ovom pričom, i sa najavama nekih lepših oblika horora u ionako hororično-najavljenoj 2015-oj, opraštam se od ove i ujedno želim svim čitaocima Kalt Ov Gula zdravlje, veselje, ljubav, finansije i zdrav razum u narednoj godini, uz tradicionalni pozdrav: "Od ljubavi nismo siti, treba dobro jest' i piti!"

Niste se plašili filmova strave i užasa u detinjstvu?

--- Ne, nisam. Ni filmova, ni strašnih priča: štaviše, priželjkivao sam ih, tražio, često uprkos roditeljima koji su mi branili da ih gledam. Na moju veliku žalost, ne mogu se pohvaliti ni da sam imao, ili da sada imam, neke naročite košmare, kao što je bio slučaj sa mnogim piscima horora. Voleo bih da ih imam češće, ali, eto...

Sećate li se prvog romana/kratke priče horor žanra koju ste čitali, da li odatle vodi put koji Vas je doveo do titule prvog „doktora horora“ u Srbiji?

--- Moj put do horora nije vodio preko književnosti: mnogo pre romana i kratkih priča bile su bajke i priče naroda sveta, uključujući, naravno, i domaće. Uvek sam naročito voleo one "mračnije", sa pretećim stvorenjima, čudovištima i drugim jezovitim sadržajima. Recimo, od narodnih priča najviše sam voleo "Baš-Čelika", koji obiluje horor scenama; najdraža mi je bila ona na početku, kada dečak dolazi u podrum i nalazi Baš-Čelika, okovanog, i daje mu vodu, a sa svakom šoljom novi obruči pucaju i oslobađaju ga. 

Od stranih, jednom kada sam počeo da čitam (a bilo je to pre nego što sam krenuo u školu), najdraža mi je bila Andersenova "Ružin vilovnjak", koja po svojoj stravičnosti može da se meri sa bilo kojom klasičnom pričom strave. U njoj strogi brat ubija momka svoje sestre, odseca mu glavu i stavlja je u saksiju sa cvećem u njenoj sobi... Takođe, voleo sam tzv. bapske priče, odnosno navodno autentične anegdote natprirodnih doživljaja (proročanski snovi, susreti sa mrtvima, sa đavolima i omajama...) koje sam slušao od babe i dede. Moj roman Zavodnik je upravo omaž tim jezovitim sadržajima iz detinjstva, i posvećen je babi (po majci) i dedi (po ocu) od kojih sam ih slušao.

Kako je izgledao proces nastanka Poetike horora, odnosno Vaše doktorske disertacije? Da li ste nailazili na kritike u akademskim krugovima, postoje li oni koji ovaj žanr smatraju banalnim i manje vrednim?

--- Doktorska disertacija "Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti" prirodni je produžetak mog magistarskog rada "Gotski motivi u delu E. A. Poa". Proces nastanka tog magistarskog bio je mukotrpan i dugačak, čak sedam godina, ali ne zbog teme nego zbog mentorke čiji sam mobing godinama trpeo, i na kraju zbog nje i ostao bez posla na niškom Filozofskom fakultetu. S druge strane, proces izrade doktorata bio je izuzetno lak i prijatan, delom zbog toga što sam osnove za njega već bio postavio u magistarskom a delom zato što sam ovog puta za mentora imao divnog čoveka i velikog stručnjaka, prof. dr Zorana Paunovića. 

Niko nije dovodio u sumnju naučnu zasnovanost predloženih tema, i obe sam glatko prijavio i odbranio. Ubrzo po odbrani rada javila se šansa da moj doktorat bude objavljen kod "Službenog glasnika", ali onda je došlo do lomova i zaokreta nagore u toj kući, i ta opcija je propala. Na svu sreću, rukopis je zatim privukao pažnju izdavača koji je još prikladniji i bolji za moju knjigu, Orfelina iz Novog Sada, i knjiga je, eto, ove jeseni, izašla kod njih u savršenom povezu i dizajnu.

Knjiga se bavi horor žanrom u anglofonoj knjiženosti, da li je možda na pomolu i delo koje proučava isti žanr u srpskoj književnosti?

--- To je nešto što bih svakako voleo da uradim, a da li će se to desiti zavisi samo od spoljnih okolnosti – mog (eventualnog) novog zaposlenja, poslovnih obaveza itsl. Naime, nastanak takve jedne knjige dugačak je i zahteva mnogo vremena i truda, kao i podršku spoljašnjih faktora kao što su institucija, projekat, stipendija itsl. Bez toga, dok sedim ovako nezaposlen, na Birou, da pišem tako kompleksan rad, bilo bi teško.

Kog pisca biste preporučili našim čitaocima koji žele da započnu druženje sa romanima strave i užasa, a nisu sigurno odakle da počnu?

--- Odgovor na to pitanje zavisi od temperamenta i sklonosti, ali i uzrasta konkretnog čitaoca. Zavisno od toga koliko su smeli i avanturistički nastrojeni u svojim literarnim afinitetima, mogu da počnu od besmrtnih klasika kao što su Po i Lavkraft (ali ovi koriste nešto složeniji jezik, dalek od konverzacijskog na koji su svi navikli), a mogu da krenu i od izvikanih bestselera Stivena Kinga, koji su prosečnom čitaocu prijemčiviji, pa da onda, retroaktivno, krenu u istraživanje tradicije, daleko bogatije i umetnički vrednije, na koju se njegova fast-food proza nadovezuje. Naravno, mogu da pokušaju i sa mojim romanima Naživo i Zavodnik, ako im bliskije deluje strava ponikla iz ovdašnjeg okruženja.

Na svom blogu, The Cult of Ghoul, bavite se i analizom horor filmova. Koje je najgore ostvarenje koje ste gledali?

--- Kad neko stalno gleda horor filmove već toliko decenija, odgovor na to pitanje naročito je težak, ali, recimo da je jedan od svakako najgorih - INVITATION TO HELL u režiji Vesa Krejvena, inače dokazanog majstora horora čije mnoge filmove veoma volim, pa je time ovaj totalni ćorak još neshvaljiviji i negledljiviji. Koga zanima moj izbor NAJGORIH HOROR FILMOVA SVIH VREMENA, može to naći na mom blogu, na ovom linku.

Brem Stoker ili Meri Šeli?

--- Meri Šeli. Ipak je bila prva, i mlađa – prava pionirka. Bila je tinejdžerka kada je zamislila i napisala roman koji je svojim intelektualnim i duhovnim dimenzijama doneo prevrat u žanr koji su do tada pretežno zagušivali nečitljivi ljubići sa nešto malo privida natprirodnog. Njen Frankenštajn je prvi pokazao da horor roman može biti – roman ideja.

Koga čitate van horor žanra?

--- Moram priznati da uglavnom čitam pokojnike jer niko među živima ne može da parira piscima kakvi su Kafka, Nabokov, Bernhard, Andrejev, Selin, Sioran, Vilijam Barouz, itd.

Sa svojim izdavačem Orfelinom pripremate i novu ediciju zvanu Lepota užasa. Kako je ona koncipirana i kada je možemo očekivati u prodaji?

--- Mislim da će finalni naziv te edicije ipak biti isti kao i naslov moje knjige – dakle, Poetika horora. Koncipirana je tako da u nju budu uvršteni vrhunski autori i dela horor žanra koji do sada nisu objavljivani na srpskom. Izbor će biti stručan i kvalitetan, a ne proizvoljan i nasumičan kako to kod domaćih izdavača najčešće biva, a knjige će biti praćene obimnim pogovorima i drugim pratećim materijalima. Oni će ta dela adekvatno da kontekstualizuju i predstave ovdašnjem čitaocu koji u ovakvim izdanjima nije navikao da vidi nešto ozbiljnije od par stranica kakvog-takvog pogovora ili skromne beleške, ako i toliko. Uzor nam je edicija "Među javom i međ snom" koju je Nolit izdavao u 1960-im, a koja je objavljivala dela fantastike u najširem značenju reči. U ovoj ediciji naglasak će biti na "mračnoj fantastici" odnosno stravi, ali visoke književne vrednosti. Plan je da edicija sadrži kako klasične, tako i moderne autore. Mogu da najavim da će prvu knjigu činiti tri obimne novele Aldžernona Blekvuda, dok će u drugoj knjizi edicije biti objavljene sve novele i priče H. F. Lavkrafta koje do sada nisu bile prevedene na srpski, a to zaslužuju. Blekvud bi trebalo da izađe u prvim mesecima 2015. a nešto za njim i Lavkraft. Nadam se da ćemo do idućeg Sajma knjiga uspeti da uradimo i treću knjigu...

Ako bismo Vas sutra pozvali na maskenbal, u koga biste se maskirali?

U gula.

LA CINQUIEME SAISON (2012)

***            3

            Selo u ravnici živi svojim učmalim, ritualizovanim životom – bezvremeno, ciklično, uvek isto.

            A onda, dođe vreme za uobičajeni obred: nespecifikovana varijanta Balteina ili tako neke post-zimske paganštine čija je funkcija da se, istovremeno, spale lutke koje oličavaju ljudske grehove (=pročišćenje), te da se otera Zima i implicitno najavi doba plodnosti (=vaskrsenje).

            Avaj: stvari ne pođu kako treba i kako su seljani navikli. Odabrani palilac ni iz višestrukih pokušaja ne uspe da upali spremljenu lomaču: drva ama baš nikako neće da prihvate plamen.

            Grehovi ostanu nespaljeni, doba plodnosti – nenajavljeno.

            Sledi predvidivi sled događaja: koke prestanu da nose jaja, krave ne daju mleko, zasejano seme nikako da proklija, vreme je stalno tmurno i nikakvo kao da je novembar a ne april, ništa od sunca, zelenila, rasta.

Nastaje "peto godišnje doba" iz naslova: stagnacija, glad, oskudica... Ljudi sa sebe ljušte pokoricu dobrote i postaju ono što su oduvek i bili: stoka, i gore do stoke. Sebični, pakosni, samoživi, zlobni...

Usledi serija relativno samodovoljnih set-pisova koje (uglavnom) povezuje lajtmotiv ljudske neljudskosti (i otuđenje od prirode?): tuče, svađe, klanja, silovanja...

Na kraju, seljani ne vide drugi način za pročišćenje nego da nađu žrtveno jagnje, odnosno "krivca" za to što Ujka Zima nije oteran, pa na lomači završi jedan zlosrećnik. Naravno, spaljivanje se odvija pod maskama, na talasima rulje, kako to ljudska stoka jedino i ume. Vidi THE WICKER MAN, itd.

Ipak, nejasno je, u epilogu, da li je ta orgija "pravedničkog" nasilja donela pročišćenje... I može li se ono, uopšte, dobiti na taj i takav način.

Nije lako analizirati ovaj film, pre svega zbog toga što je njegova naracija nekonvencionalna, nelinearna, i maltene nekauzalna (u smislu da povezanost između scena nije smesta očigledna, a ponegde nije uopšte, i svakako nije zasnovana na holivudskom građenju "zapleta").

Ovo je film koji govori slikama. On ne priča priču, on gradi svet, uvlači vas u njega i sugeriše neke stvari kroz nagoveštaje, aluzije, asocijacije, ali bez nametanja značenja, poruke, smisla. 

On poseže za stvarima primarnijim od priče – stvarima kao što su mit, ritual, obred.

Kao što se iz odabranih slika vidi, fotografija je spektakularno dobra i film nudi izobilje eye-candyja od neodređeno-jezive, sumorne, polu-gotske sorte: ali to je "gotik" filtriran, donekle, kroz nešto hladniju, indiferentniju Prirodu a la Tarkovski, i potpuno lišen bilo kakvih religioznih umetanja kakvima je Tarkovski bio sklon.

Svet ovde oživljen svet je paganstva, primitivni, surovi i sirovi svet iracionalnog jedva nešto malo "zauzdanog" (ha!) zamecima razuma. 

Iako ovo nije žanrovski film, a ponajmanje se može nazvati hororom u klasičnom smislu, on poseduje sumornu, zlokobnu atmosferu i mestimičnu vizuelnost koja može imponovati avanturistički orijentisanim ljubiteljima strave, košmara, nadrealnog, začudnog, tajanstvenog...

Dajte mu šansu, barem kao nekoj vrsti protiv-leka predstojećim prizemno-orgijastičkim danima novogodišnjih obreda.

NEDOVRŠENI POSAO – Tomas Ligoti

Booka, Beograd, 2014

176 str.

            Čitaocima ovog bloga, i uopšte ljubiteljima horora profilisanog ukusa, nije potrebno naročito predstavljati najboljeg živog pisca horora, Tomasa Ligotija. Pisao sam već ovde o njemu u tekstu Tomas Ligoti: majstor horora a zatim i u osvrtu na njegovu uticajnu i inspirativnu knjigu THE CONSPIRACY AGAINST THE HUMAN RACE (kojom se nadahnjivao Nik Picolato, scenarista serije TRUE DETECTIVE). Pored toga, čitaoci moje POETIKE HORORA mogu da o Ligotiju čitaju opširno poglavlje pred kraj knjige, u delu koji se bavi modernim hororom.

            Zbog toga teško da je uopšte potrebno posebno preporučivati NEDOVRŠENI POSAO, prvu knjigu Tome Ligotića na srpskom: maltene je dovoljno reći da je IZAŠLA. Šta tome još dodati, koju posluku porati? Kad je u pitanju pisac tog (prvog) ranga, izlišna su pitanja tipa: kakva je knjiga, je li dobra, vredi li kupovati, mora li odmah ili da malo sačekam...? Ukratko, knjiga je ODLIČNA, itekako je VREDI kupiti sebi i svima koji su vam dragi, i to ODMAH ili što pre, dok se nije razgrabila.

            Naslov, istina, nije baš najsrećnije prepevan: Goran Skrobonja je izvorno, creepy-preteće My Work Is Not Yet Done pretvorio u banalnije, prozaično, nimalo jezovito NEDOVRŠENI POSAO, ali to je otprilike jedina zamerka koja se ovom izdanju može uputiti (uz preterano minimalističku koricu, isto tako bezličnu kao i srpski naslov). Prevod teksta je korektan, uz samo par omaški: "cabal" nije "kabala", a Makijavelijevo najpoznatije delo na srpskom je poznato kao "Vladalac" a ne "Knez". Obe greške su u istoj rečenici, na str. 87: "Ispostavilo se da su oni pleme pravih prijatelja, đavolska kabala, makijavelijanska rulja s Ričardom kao Knezom koji zapoveda dvorjanima i podanicima." Imajući u vidu koliko je Ligotijev jezik pregnantan sočnim crnohumornim igrarijama cinične i mizantropske sorte, od birsovske vrste i dometa, može se reći da je Skrobonja u svom prevodu uglavnom preneo suštinu smisla, mada ne baš uvek i svu sočnost.

Nešto detaljnije o knjizi: u pitanju je vrlo bizarna fantazija osvete s kojom će moći da saučestvuje svako ko se ikada osetio izrabljen na poslu, i to ne samo od strane svemoćnih šefova, nego isto tako, ali drugačije, i od svojih kretenskih "kolega". Kamila Palja je pisala (u genijalnoj studiji SEKSUALNE PERSONE, koju najtoplije preporučujem) da je kapitalizam najadekvatniji izraz ljudske prirode, jer je zasnovan ne na idealima i maštarijama i priželjkivanjima (kao socijalizam ili, daleko bilo, komunizam) nego na temeljnim činiocima ljudske prirode kao što su: grabežljivost, samoživost, sebičnost, bezočnost, eksploatacija i doslovno/metaforički kanibalizam. 

Svako za svoju guzicu a ko jebe ostale; najbitnije je u se, na se i poda se, jebeš sve ostalo; uspeh je samom sebi nagrada i dokaz da si u pravu ("tko ima, vrijedi; tko nema, ne vrijedi") itsl. Kapitalizam je, stoga, prirodan – u smislu, da je u skladu s ljudskom prirodom, ali je takođe i protivprirodan, jer ljudska pohlepa i bezočnost nemaju granica (za razliku od životinjskih), pa stoga kapitalizam u svojoj dekadentnoj, korporativnoj fazi sadrži ozbiljnu dozu iracionalnog i samouništiteljskog (da podsećam na to šta se radi sa atomskom energijom, atomskim i drugim naoružanjem, sa sečom šuma, zagađenjem zemlje, vode i tla, bušenjem ozonske rupe, globalnim zagrevanjem i trista drugih oblika sečenja grane na kojoj svi zajedno sedimo?).

Ovo ističem zbog toga što bi površan čitalac ili kritičar mogao, onako na prvu loptu, da Ligotijev "korporativni horor" svede na nekakvu društvenu kritiku, odnosno puku satiru aktuelnog američkog društveno-političko-ekonomskog trenutka. Pih. Tako prozaičnim budalaštinama bave se minorni pisci koje niko neće čitati ni za 20 ni za 200 godina. Ligoti, uvek prodoran, uvek metafizičan, zauzima takvu vizuru da – svestan uvida o kojima Palja piše – svojom bespoštednom kritikom nehumanih odnosa u jednoj po prirodi nehumanoj organizaciji, kritikuje i nehumani sistem kojega je ona ogledalo, i nehumane homo sapiense koji su sve to osmislili i napravili kao idealnu baru za brčkanje svoje blatne, prizemne, bedaste prirode.

Mislim da je svakom verziranom čitaocu jasno da Ligoti ne govori samo, pa čak ni pretežno, o kalu i blatu sociopolitičkog trenutka savremene Amerike, već o nečem dubljem i univerzalnijem, kada piše:

"To whom it may concern—I hereby refuse to be a swine living in a world of swine that was built by swine and belongs only to swine. This swine has been fed full of his swinish ambitions, his swinish schemes, and, over and above all, his swinish fears and obsessions. Therefore I forfeit my part of this estate to my heirs in the kingdom of the swine... People do not know, and cannot face, the things that go on in this world, the secret nightmares that are suffered by millions every day. . . and the excruciating paradox, the nightmarish obscenity of being something that does not know what it is and yet believes that it does know, something that in fact is nothing but a tiny particle that forms the body of The Great Black Swine Which Wallows in a Great River of Blackness that to us looks like sunrises and skyscrapers, like all the knotted events of the past and the unraveling of these knots in the future, like birthdays and funerals, like satellites and cell phones and rockets launched into space, like nations and peoples, like the laws of nature and the laws of humanity, like families and friends, like everything, including these words that I write. Because this document, this supposedly Ultimate Statement, is only a record of incidents destined for the garbage can of the incredible. And rightly so."

Ligoti čak i izvodi eksplicitnu paralelu između kompanije u kojoj tavori njegov antijunak, i čitavog "spoljašnjeg" sveta:

"In this sense the world of the company mirrored the world itself, which sometimes managed to stage a rousing first act, and perhaps even provide a few engaging scenes of a second before devolving into a playwright’s nightmare, wherein the actors either butchered their lines or entirely forgot them, scenery collapsed, props misfired, and most of the audience left theater during intermission."

Ljudi nisu čak ni svinje: ljudi su mrtve beživotne STVARI, lutke prividno humanoidnog oblika iza čijih praznih očiju NEMA NIČEGA:

            "The qualification to which I made reference above is this: if you happened to cross that room on the other side of which stood Sherry, what you confronted was . . . I can’t even name it—some kind of thing inhabiting the body of an attractive woman, an alien from some diseased planet or a creature of low evolutionary stature that by some curious means had insinuated itself into a human being at some stage in her development, the result being this Sherry-thing."

            Ligoti nemilosrdo razara mitopoetička samozavaravanja kojima ljudi najčešće svoje valjanje u blatu sa ostalim svinjama prikazuju kao nekakve gromopucatelne Avanture, Potrage, Odiseje, Evolucije itsl.

"As far as I’m concerned, fairy tales and legends, mythologies of all times and places, are just festering vestiges of a world that, for better or worse, is dead, dead, dead. Human life is not a quest or an odyssey or any of that romantic swill which is force-fed to us from our tenderest years to our dying day."

            Za one koji nisu svinje ili mrtve marionete, za one koji svojom konstitucijom ili izborom nisu "tirani" nego "duše blagorodne", život nije kutija čokoladnih bombona, nego KOŠMAR i PAKAO:

"There are some people who attest that they do not remember their dreams, who have never known what it’s like to awake screaming or half-insane or merely trembling from the after-shock of a nightmare. These are not necessarily simple-minded persons or happy persons or persons of stunted imaginations. But somehow they have retained a lifelong innocence, never knowing the dread some feel upon approaching the bedroom and facing that descent into the darkness of unknown worlds that may range from cartoonish absurdity to quaking horror. They are very lucky people. I wish I were one of them."  

            Ne, kao što iz priloženog možete videti, Ligoti vam nije tamo neki veseljak kao Stiven King, Džo Hil, Den Simons, Novi Klajv Barker, Robert Mekemon, i slična bratija, koji vam gude na uvce o Ljubavi, Imaginaciji, Porodici, Drugarstvu, poručujući da će posle kratkotrajnog BAU-BAU "mraka" doći SVETLO i hepiend. O njihovim jeftinim "katarzama" Ligoti, u svom jedinom romanu My Work Is Not Yet Done ima da kaže sledeće:

"I —and you— now understood: We were brought into this world out of nothing.

            I —and you— now understood: We were kept alive in some form, any form, as long as we were viciously thrashing about, acting out our most intensely vital impulses, never allowed to become still and silent until every drop had been drained of the blackness flowing inside us.

            I —and you— now understood: We would be pulled back into the flowing blackness only when we had done all the damage we were allowed to do, only when our work was done. The work of you against me . . . and me against you."

            Ali, da ne budem pogrešno shvaćen: Ligoti ne bi bio Veliki Pisac da se ovo njegovo delo svodi na plačipičkastu nihilističku emo-kuknjavu. NE! Njegov najveći kvalitet je upravo umeće da, svojim retkim talentom, svojim bogatim jezikom, predivno odabranim jezgrovitim, jebitačnim frazama slika na tom Mraku, i da na Platnu od Crnila ostavi unikatne tragove koji su, zapravo, obezoružavajuće duhoviti, zabavni, smehotresni. U svoj toj groteski, u tom besmislu i beznađu, Ligoti je efektan baš zato što ne pedluje Lažnu Nadu Ltd. niti Obavezni Hepiend Inc. a kamoli Biće Bolje TM, nego svoj sopstveni kopirajtovani i unikatni Grozno-Grohotni Nihilizam (c). 

            Ako to nije vaša ideja horora, ako su vam draža stara indijanska groblja, drevne kletve, eksperimenti ludih naučnika, oživele mumije, pomahnitali mutant-pacovi i slična razbibriga – hej, pa toga bar ima koliko god volite! Ali ne kod Ligotija. Ne. Za njega važi ono što sam nedavno napisao u prikazu najnovije mu zbirčice, The Spectral Link, za RUE MORGUE: "for Ligotti pain, death and the horror of existence are not genre tropes but a reality he has to cope with through fiction." Za NEDOVRŠENI POSAO takođe važi isto što sam već kazao povodom najnovije mu knjige: "The grimness of this prose is undeniably honest, but is alleviated by black humor and Ligotti's trade-mark vivid, witty turn of phrase which makes even the bleakness funny and absurd."

I time bih zaključio. Pametnome dosta.

PS: Pored naslovnog kratkog romana, ovo izdanje sadrži još i odličnu novelu IMAM NAROČITI PLAN ZA OVAJ SVET, i neujednačeno-osrednje (srećom, kratko) sočinjenije MREŽA KOŠMARA.

GHOUL'S SHOP: Novogodišnje izdanje (2014)

  

            Počastite sebe i one koje volite barem koliko i sebe nekim dobrim, pametnim knjigama za predstojeće praznike. Evo novih i starih knjiga za sve (dobre) ukuse: cijena – prava sitnica! Zainteresovani neka pišu na dogstar666 at yahoo dot com. 

U sve cene već je uračunata i poštarina unutar Srbije.

 POETIKA HORORA 

Poetika horora je studija koja definiše horor kao književni žanr i objašnjava nastanak i razvoj njegove poetike od gotskih romana 18. veka pa do bestselera s kraja 20. i početka 21. veka. U ovoj knjizi prikazuju se ključne faze i akteri, i analiziraju najreprezentativnija dela u kojima se ogledaju prelomne tačke u razvoju žanra: Rani gotik (Horas Volpol: Otrantski zamak), Pozni gotik (Meri Šeli: Frankenštajn), Edgar Alan Po i horor priča, Priča o duhovima ("Okretaj zavrtnja" Henrija Džejmsa), Viktorijanski neogotski roman (Drakula Brema Stokera), "Čudne priče" kosmičke strave ("Boja izvan ovog svemira" H. F. Lavkrafta), Horor kao bestseler (Isijavanje Stivena Kinga) i Savremene tendencije u hororu koje oličavaju Moderni gotik (Širli Džekson, Anđela Karter, Džojs Kerol Outs), Priča o duhovima (Robert Ajkman), Telesni horor (Klajv Barker), Psihološki horor (Robert Bloh, Tomas Haris) i Kosmička strava (Tomas Ligoti). Poetika horora prikazuje kontinuitet ali i neprestanu evoluciju i sazrevanje ovog popularnog, provokativnog i inspirativnog žanra.

U pitanju je knjiga koja na 525 strana velikog formata (23,5 x 16,5 cm) objašnjava šta je književni horor, kako je nastao, zašto je imao baš taj oblik, kako se i zašto zatim menjao i razvijao tokom dva i po veka, koji su mu najreprezentativniji predstavnici i zbog čega su baš oni. Najavu ove knjige kao i njen puni sadržaj imate OVDE.

Cena za Srbiju: 2.200 din (post express & pakovanje uračunati)

Cena za inostranstvo: 35 E (sa uračunatom međunarodnom poštarinom)

U ponudi: 5 primeraka

 ZAVODNIK 

Preostalo još oko 66 komada! Ne čekajte proleće... Pitanje je da li će uopšte biti II izdanja!

Napomena za čitaoce IZ BOSNE: ostavio sam 4 primerka romana kod mog predstavnika u BANJALUCI. To znači da sada ne morate da se gnjavite sa inostranom poštarinom i carinom koji bezveze povećavaju troškove i komplikuju stvari: dovoljno je da mi pišete na dogstar666 at yahoo dot com i ja ću vas povezati s mojim zastupnikom, kome ćete poslati 20 maraka, što je cena u koju je uključeno i ptt slanje unutar Bosne.

Cena za Srbiju: 610 din (ptt & pakovanje uračunati)
Napomena: Zbog naraslog kursa evra i drugih okolnosti, cena ZAVODNIKA će odmah posle Nove Godine biti nešto veća: iskoristite poslednju priliku da ovaj roman nabavite po ceni od samo 5 E (u Srbiji).

U ponudi: 66 primeraka

 NAŽIVO = PRODATO!!!

Poslednja DVA primerka kultnog horor romana pronađena su u jednom magacinu i sada se nude zainteresovanima, verovatno po poslednji put. Kad ovi odu zaista ne znam odakle bi više mogao da se pojavi još neki primerak jer svi rezervni resursi su iscrpljeni a ja primeraka odavno više nemam. Dakle, ko se najbrže javi na moj mejl, dobiće.
Cena: 1.400 din (ptt uračunat)
U ponudi: 0 primerka

 KRALJ U ŽUTOM – Robert V. Čejmbers 

Kralj u žutom, knjiga na osnovu čijih je motiva nastala trenutno veoma popularna TV serija True detective, zbirka je kratkih priča američkog pripovedača Roberta Vilijama Čejmbersa, napisana 1895. godine. Kralj u žutom sastoji se od deset priča, od kojih je prvih pet zaslužno za reputaciju koju je ova knjiga stekla kao jednog od klasika horor žanra.

Pored izvornih 10 priča koje čine ovu zbirku, nju krasi i stručan pogovor dr Dejana Ognjanovića, pod naslovom JESTE LI VIDELI ŽUTI ZNAK?

600 din (ptt & pakovanje uračunati)

U ponudi: 2 primerka

           

 HAARP I DRUGE PRIČE O TEORIJAMA ZAVERE – priredio Goran Skrobonja 

Najnovija antologija domaće slipstrim i žanrovske proze, ovog puta na temu TEORIJA ZAVERE. Moja novela pod naslovom NEKRONOMIKON, TREĆE, DOPUNJENO IZDANJE našla se u ovom odabranom društvu, gde zauzima celih 50 od ukupno 650 strana

Neki od autora: Goran Gocić, Jelica Greganović, Filip David, Ilija Bakić, Vasa Pavković, Zoran Pešić Sigma, Željko Obrenović, Ivan Nešić, Oto Oltvanji, Goran Skrobonja, Jovan Ristić...

1.100 (ptt uračunat)

U ponudi: 1 primerak

 LOVECRAFT: COLLECTED ESSAYS – AMATEUR JOURNALISM 

Mek povez, veliki format, 440 str.

Pisma i eseji koje je Lavkraft objavljivao u amaterskim časopisima, pre nego što je postao zvezda u WEIRD TALES, po prvi put sakupljeni u ovu knjižurinu. Tematika je različita, ali pretežno su to osvrti na prozu i poeziju objavljivanu u tim časopisima, kao i opšte stvari vezane za novinarstvo, etiku, estetiku, poetiku... 

1.500 din (ptt uračunat)

U ponudi: 1 primerak

            DRACULA – Bram Stoker 

Što da čitate prevod ako možete u originalu? Izdanje Oxford University Pressa, edicija World's Classics, mek povez, fin predgovor...

350 din (ptt uračunat)

U ponudi: 1 primerak

 HISTORY OF THE BRITISH AND AMERICAN CIVILIZATION - Aleksandar B. Nedeljkovich  

Ovako autor, dr ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika, horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti, realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."

Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!

Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost) kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske, Amerike i Srbije, istovremeno.

Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU, pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj Hemingvejevog imena: 'the most deserved!' 

Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel (zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i Štajnbekom!

Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i M. Etvud!

            Unikatni smehotres!

            1.050 din (ptt & pakovanje uračunati)

U ponudi: 1 primerak

 MOJ ŽIVOT - Mark Šagal 

Kultura-Beograd 

1969. god. 178 str, (18 x 11 cm)

Ilustrovana autobiografija poznatog umetnika. 

350 din (ptt & pakovanje uračunati)

U ponudi: 1 primerak