KARMADONA by Aleksandar Radivojević

 

„Šta je, dođavola, KARMADONA?“, bruje društvene mreže.

KARMADONA je rediteljski debi Aleksandra Radivojevića.

„Šta, onaj što je režiro SRPSKI FILM?“, vrište degeni po mrežama.

Ne, nije ga on režirao, on ga je samo zamislio, a onda napisao scenario zajedno s rediteljem, nestalim-u-akciji Srđanom Spasojevićem. („Gde je taj zaboravljeni as, šta radi?“ – Niko ne zna!)  

„Aha, onaj što je pisao Srpski film? Divota, opet pljuvačina po nama,“ piše drugi debil na mreži, jer svako ko ima dupe, ima u paketu i nešto što naziva „mišljenjem“.

Za one koji su pažljivo gledali, ni SRPSKI FILM nije bio „pljuvačina po nama“ – mada pljuvačina po imbecilima možda jeste bio, sudeći po tome kako su se svi odreda našli lično pogođenim.

Uglavnom, ne, KARMADONA nije „pljuvačina po nama“, osim ako ne pripadate naciji imbecila. Ili naci-imbecilima. Sad, to što Srbija u filmu nije idealizovana – hej, pa ko uopšte želi ovaj kal i čemer da ulepšava i zaslađuje? Zar nije čitava ova pobuna na ulicama i u društvu nastala zato što je svima (većini) dosta više ružičastih slika o ekonomskim tigrovima, zlatnim dobima i brže-bolje napretku bez upotrebne dozvole? Uglavnom, ovaj film ne bi trebalo da provocira „patrijote“ (osim šačice Šešeljoida, koji će usput opaziti svog idola u jednoj sceni), i zapravo je, uopšteno gledano, popriličan kraudplizer, sa obiljem uan-lajnera, slika i delova scena koji su kao proračunati za buduće mimove i kratke klipove koji će se deliti uzburkanim mrežama regiona, a i šire.

„A otkud ti to znaš? Da ga nisi možda gledo?“ pita jedan zapenušani.

Pa, suprajz, jesam. Naravno, gledo sam KARMADONU. Tačnije, gledo sam radnu verziju priličnu blisku finalnoj, desetak minuta dužu od ove koja će igrati u Torontu. Nisu baš svi efekti bili gotovi, i nije baš svaka muzička tema bila smeštena gde treba, i ton nije bio finalizovan, ali bilo je to negde oko 94% gotovo.

Ipak, ovo što pišem sada NIJE filmska kritika; kritiku ću pisati na osnovu finalnog, sasvim dovršenog filma. Na IMDB ga ionako ne mogu kačiti PRE zvanične premijere, ali gledaću da budem među prvima nakon toga. Znači, u prvoj nedelji septembra.

Među narod je već puštena vest – mada nemam utisak da je masovno shvaćena njena puna važnost i implikacije: naime, KARMADONA će imati svetsku premijeru na Toronto International Film Festivalu (TIFF) početkom septembra (04-14). To jeste prilično velika stvar, jer nije baš kao da su domaći filmovi često viđani na festivalima A kategorije, mada ponekad ume i to da se desi.

Ali ono što se (skoro) nikad do sada nije desilo, a niko nije našao za shodno da naglasi, jeste „detalj“ koji je meni naročito važan, a trebalo bi da bude i svim domaćim žanrovcima: naime, film će biti prikazan u selekciji „Midnight Madness“! Može li šta biti prikladnije nego – tvorac ŠOK KORIDORA debituje u PONOĆNOM LUDILU!? Nema bolje do toga!

Plus, čisto da se zna, do sada je samo jedan srpski film igrao u PONOĆNOM LUDILU, bila je to Mladenova ne previše ponoćna drama, Radnička klasa ide u pakao, pre 2-3 godine.

„Dobro to, nego – o čemu se uopšte tu radi?“

Udica je dovoljna: trudnicu u poodmakloj trudnoći preko mobilnog kontaktira Bog i uceni je – ili će da pobije neke ljude, njemu nedostupne (kako i zašto – čuće se!), ili će on da joj zdrobi plod u utrobi. Pošto joj vrlo plastično dokaže da je taj za koga se izdaje, a ne neka dokona psiho-budala koja zivka s nepoznatog broja, naša trudnjča moraće zaista da, prateći Reč Božju, liši života neki šljam koji ionako svojim postojanjem kalja površinu Zemlje. To nipošto ne znači da njoj misija ide lako i glatko…

Zvuči kao fantazija s kojom svako od nas može da saučestvuje? Možete se kladiti u svoje dupe (i njegovo mišljenje) da jeste!

„Aha, sve mi je jasno! Znači, nije mu dosta što je pljuvao po Srbima, sad će da pljuje po BOGU!“ ori se internetima i reditima.

Pa, istina, ta dimenzija se možda mogla, površno gledano, pripisati izvornoj verziji ovog scenarija, u vreme kad se zvao BOŽE PRAVDE, ali ihaaaj, kad je to bilo, pre više od 10 godina: on je u međuvremenu prerađen, apdejtovan, a jedna od izmena je i u prirodi tog božanstva… Ali to ko je on, šta je zapravo, šta hoće – najbolje da sami otkrijete u filmu.

„Pih, znamo već sad!“ zapalile se mreže: „Aca je stari Satanista! Twist je sigurno u tome da je ovaj njegov ’Bog’ zapravo – Đavo!“

Možda… Ajd da vam ne kvarim veselje…

„Dobro, ali film je horor, jel tako?“

Pa, i jeste i nije. Svakako je „horror-relevant“, odnosno kad budem seo da napišem FILM STRAVE NA BALKANU, on će sigurno imati svoje poglavlje. Ali ako neko očekuje film strave i užasa od kojeg se ledi krv u žilama i od kojeg se noćima ne spava, a kad se zaspi – budi se u košmarima – ne, ovo nije to, ni blizu. Acu kao filmmejkera ne zanima ta vrsta horora.

Aca je Radoje Domanović naših dana koji se loži na Klajva Barkera (not in a gay way!) i Brajana Palmu. Ja sam ga svojevremeno u drugarskom zezanju nazvao „Aca Depalmivojević“. A videćete tog Depalmivojevića sada na delu, kako frejmuje, kako neprestano pomera kameru, kako montira…

Elem, ovo treba naglasiti: Acin primarni žanr nije horor, nego satira. Svako ko je s uključenim mozgom gledo SRPSKI FILM morao je to shvatiti. To je dosad morao razumeti svako ko je gledo pozorišne predstave koje je pisao, STRUJOSEK i SAMOUDICA (klikni na moj rivju, neće te ujede, možda čak dodatno prosvetli!). 

Njegova opsesija rijalitijima, njegov fetiš prema mobilnim telefonima, društvenim mrežama, sve ste to već mogli videti u tim predstavama, ili bar indirektno slutiti iz šturih najava o njegovom neviđenom, u postprodukciji zaglavljenom PRAVOM rediteljskom debiju, kratkom filmu koji je snimio još pre par godina, ali nikako da ga sasvim finalizuje (iz bezveznih razloga), ali valjda uskoro hoće, jer odličan je to nesuđeni uvod u ovaj film, budući da se takođe bavi Božanstvom Mobilnim Telefonom i njegovim ubilačkim efektima… Ne pominjem mu naslov samo zato što ko zna da li će final cut, kad se bude privršio, nositi isto ime kao scenario koji je pre više godina krenuo da snima… LET’S STAY IN TOUCH, pa čuće se…

„Dobro, pusti sad te filozofije“, bruji ovaj sa zapaljene mreže, „nego dal i u ovom filmu ima jebanje beba, il’ tako neke gadarije, da mi na vreme odvojimo na stranu drva za lomaču?“

Pa, recimo to ovako. Ima ovde popriličnog krvoprolića: i niko nije bezbedan od njega; ginu i krivi i nevini (if any). Ima ovde scena dosad neviđenih u domaćem filmu, a ponešto i u stranim hororima. Ali iako su neke od zamisli sautparkovski bolesne, izvedba je crnohumoristična, pa nema onaj impakt koji su splater scene u SRPSKOM FILMU izazivale. Više je to kao kad neko zagine u TEKSAŠKOM MASAKRU 2, nego kao u TEKSAŠKOM MASAKRU 1. 

I uopšteno gledano, ja bih žanrovski ovaj film najpreciznije odredio kao BRUTALNU CRNOHUMORNU SPLATER SATIRU. Više je to BLACK MIRROR sa smislom za grotesku i humor (i krvopljus), nego šta ja znam, BRING HER BACK.

 Videh u jednoj inostranoj najavi da ga opisuju kao „profani triler“. Nikad gluplju frazu nisam čuo, i pogrešnije primenjenu. Ovaj film je sve samo ne profan; ali njegova vizija „božanskog“ jeste donekle neobična, i tražiće određenu dozu naprezanja mentalnih i duhovnih mišića od većine gledalaca da se shvati i prihvati. Ovi što su spremili kamenice na najmanji pomen Džihouve, džaba su se naoštrili. Za razliku od SRPSKOG FILMA, ludački samouništiteljskog i maltene karijeru-ubilačkog, Aca ovde igra za publiku, mada na svoj uobičajeno provokativan način.

„Aha, bogohulan, znači! Tu sam ga čeko!“ gori jedan na mreži.

Stvarno ne bih to rekao, ali s druge strane – svakog dana me zaprepasti količina gluposti za koju su neki ljudi sposobni, pa ne isključujem da će biti i takvih budala, mada ne očekujem takvu reakciju u masovnom izdanju, nego samo kod izolovanih kretena. I prosečnom gledaocu moralo bi biti jasno da je Acina vizija, u ovom filmu, čak sa iznenađujućim dozama simpatije prema Bogu (!).

Uostalom, glas mu daje Sergej Trifunović – što će mnogima, po sebi, biti dovoljno da postanu ateisti, ako već nisu.

„Kad ćemo mi ovo videti?“ čuje se, usred buke, jedno razumno pitanje.

Teško je reći, producenti tvrde da će u Srbiji biti prikazan tek dogodine. Verovatno će tokom jeseni zarediti na još nekim stranim festivalima, a zavisno od toga da li će ga kupiti Ameri za bioskope ili striming, zavisiće i to da li će „procuriti“ do nas, preko njih, ranije, ili ćemo čekati domaće bioskope. Treba li uopšte napominjati da je ovo izrazito filmofilski rađen film, koji zaslužuje da se overi na velikom platnu i sa odličnim zvukom?

„A televiziju ko šiša, a? Šta je s CRNOM SVADBOM, druga sezona? Zar nije to Aca sam-samcit pisao?“

Jeste, u prvoj sezoni je bio potpisan samo kao „saradnik na scenariju“, mada je pisao daleko više nego što špica tvrdi; a na špici 2. sezone on jeste jedini i kompletni scenarista.

Serija je završena odavno, i snimljena i postproducirana, i spremna je za prikazivanje, a da li će se to i desiti, teško je pogoditi posle nekoliko najava, pa odlaganja. Šuška se da ima problematičnih momenata u njoj, narod po Reditima pominje neke scene u Skupštini, sa poslanicima, i još ponešto pipavo, što se trenutnom gangsterskom režimu ne bi svidelo, pa zato… Ja znam mnogo više nego što smem da otkrivam, za sada, pa moram da ćutim. Možda bude najesen, a možda tek kad Psiho padne.

Ali ništa ne brinite: ako serija završi u bunkeru, u tom slučaju možete računati na moj exkluzivni i detaljni rivju! 

Do tada, čitajte moj rivju prve sezone:

http://cultofghoul.blogspot.com/2021/11/crna-svadba-tv-2021.html 

i podsetite se kako sam odavno, još pre 15 godina, OBJASNIO zašto se SRPSKI FILM zove baš „Srpski“, evo baš ovde: 

http://cultofghoul.blogspot.com/2010/09/srpski-film-objasnjenje-sustine.html

Pomislio bi čovek da je do sada to utuvljeno i u najtvrđe bukove glave, ali nažalost nije, sudeći po najnovijim komentarima koje vidim na zapaljenim društvenim mrežama, povodom KARMADONE, gde debili i dalje bruje: „Zašto, o zaštoooo se zove SRPSKI, i ko mu je dao pravo, ko mu je lupio pečat odobrenja da koristi u naslovu taj divni BREND?“ A u horu sa njima su retardi: „Zašto, o zaštooo su NAŠE PARE date na taj gnusni film, zašto je FCS to podržao?!“ – iako ni dinar srpskih poreznih obveznika nije ušao u taj film, niti mu je FCS išta pomagao, to je 100% finansirao reditelj-producent iz svog džepa…

Prema tome, debila ima preeevišeee, a društvene mreže im daju priliku da svoje postojanje razglase dalje i šire od svog sokaka, pa ne sumnjam da će oni naći nešto da pljuju i u Acinoj KARMADONI, ali nadam se da sam razumnim čitaocima rasvetlio bar ponešto oko ovog filma, u onoj meri koliko smem, za sada.

Ukratko, treba pratiti ovaj film i njegov inostrani život, siguran sam da će kanadsko-američki rivjui biti stelarni – mada, realno, njega je stvarno teško jednostavno žanrovski odrediti, i ne samo žanrovski, nego i idejno, ideološki – šta je autor hteo reći, koga napada, koga brani, koja mu je zapravo agenda… Dakle, verujem da će biti zabavnih reakcija i u svetu. Jedva čekam!

A za slučaj da vam je nekako promakao tizer za film, pogledajte ga OVDE:

https://www.youtube.com/watch?v=O4yKtEFJIco

 

            P.S. Glavna glumica, Jelena Đokić, mnogo je bolja u filmu nego što zvuči u tizeru. Dapače, njen mestimično drven deliveri Ameri neće čuti ni osetiti, a njena fotogeničnost i izražajnost ima da ih kupi, i slutim joj, posle ovoga, rađanje jake inostrane karijere.

I ne sekirajte se mnogo što je Mima Karadžić u filmu: on je savršeno pogođen za lik koji igra, a igra ga tako dobro da ga ovakvog niste još videli. S ovom ulogom, i onom iz LEPOTE POROKA, Mima će mirne savesti da ide pred Svetog Petra.

SPECTRAL LIGHTS: Six Masters of the English Ghost Story by Dejan Ognjanović

 

Dragi moji, imam čast i zadovoljstvo obavestiti vas da je u Americi upravo iz štampe izašla moja prva prava američka knjiga.*

Naslov je SPECTRAL LIGHTS: Six Masters of the English Ghost Story a izdavač CHIROPTERA PRESS.

O čemu je knjiga? To je kritička studija o engleskim majstorima priča o duhovima, šest najznačajnijih, po meni. Ova poglavlja u velikoj meri su zasnovana na mojim pogovorima Orfelinovim izdanjima izbora priča tih pisaca koje sam pravio. Tekstove sam sam preradio, dopisao i preveo na engleski.

Evo sadržaja:

 

Dodatno sam ponosan što knjigu krasi predgovor REMZIJA KEMBELA, žive legende engleske horor proze, koji je ne samo sjajan pisac, nego i veliki poznavalac horora, što se može videti u brojnim njegovim esejima, člancima, antologijama koje je priređivao i predgovorima koje je pisao – uključujući sada i ovaj, za SPECTRAL LIGHTS.

 Moj izdavač je posvećen specijalnim i luksuznim izdanjima: već su objavili odlična izdanja sabranog Lavkrafta, spremaju Blekvuda (izabranog), a od savremenih pisaca izdali su nekoliko Ligotijevih zbirki, plus dve zbirke Teda Klajna.

Od Klajna smo i započeli saradnju: prvo su ponovili moj intervju s Klajnom u zbirci REASURRING TALES, a onda sam im napisao Pogovor za luksuzno spec. izdanje DARK GODS. Taj pogovor (prerađen iz Orfelinovih MRAČNIH BOGOVA) ih je toliko oduševio da su mi naručili ovu knjigu, SPECTRAL LIGHTS.

Srećan sam što je prihvaćen moj predlog da se za koricu i unutrašnje ilustracije angažuju srpske snage, odnosno višestruko dokazani Orfelinovi saradnici: korice je uradio niški genije prizećen u Novom Sadu, Ivica Stevanović, a unutra je šest božanstvenih c-b umetnina by Aleksandra Dević (4 su već bile na koricma Orfelinovih izdanja, a 2 su urađene spec. za ovu knjigu).

Tako je izlazak ove knjige ne samo velika stvar za mene lično, nego i za Orfelin, njegove umetnike, pa i za srpski horor – jer, koliko znate srpskih teoretičara koji su neko svoje delo na horor teme objavili u Americi?

 

Koliko je luksuzno ovo moje izdanje?

Evo, rečima samog izdavača, kako to izgleda:

 

Two editions are avaialble for a total print run of 500 copies:

Softcover edition of 325 copies - $38 each

Hardcover edition of 125 copies - $65 each

 

Softcover specs:

* 6"x 9"

* 270 pages

* Smyth-sewn binding

* New Foreword by Ramsey Campbell

* Cover art by Ivica Stevanović

* Interior art by Aleksandra Dević

* French style cover flaps

* Offset printed on acid-free archival paper

 

Hardcover specs:

* 6"x 9"

* 270 pages

* Smyth-sewn binding

* New Foreword by Ramsey Campbell

* Cover art by Ivica Stevanović

* Interior art by Aleksandra Dević

* Cloth bound (no dust jacket as issued) with metallic silver stamping

* Head and tail bands with ribbon marker

* Offset printed on acid-free archival paper

 

Ja se nadam da ću svoje primerke dobiti do kraja avgusta. Ako bude zainteresovanih da pljunu ove novce za ovaj luksuz, dogovorićemo se. Mada, javlja mi se da će tih desetak knjiga koje ću dobiti pre da odu mojim inostranim poštovaocima, jer cene su zaista poprilične za srpski standard. Ako ništa drugo, barem će oni koji te knjige kupe od mene JEDINI NA CELOM SVETU moći da dobiju POTPISANE primerke, jer čak ni ova američka publika nema SIGNED izdanje.

 

Ovo je tek početak moje saradnje sa izdavačkom kućom CHIROPTERA PRESS, jer već sam angažovan za sledeću knjigu u seriji kritičkih studija o hororu koju planiraju sa mnom, i na njeno pisanje bacam se ove jeseni.

Da li će SPECTRAL LIGHTS izaći na srpskom? 

Ne znam, videćemo. Na neki način, ona već postoji na srpskom, jer verni čitaoci „Poetike strave“ imaju ranije verzije tih tekstova u pogovorima naših izdanja tih pisaca.

Da li će moći da se kupi od mene?

Moći će, kad mi stignu primerci. Cena će biti nešto niža nego u Americi, a jedino će oni koji je uzimaju od mene imati SIGNED edition, jer ovo američko nema moj potpis. Ko želi, može već sad da mi se javi i rezerviše primerak, imaću jedno 3 komada tvrdog izdanja (50 e / kom) i 10-ak u mekom povezu (30 e / kom), pa pišite na vreme, na dogstar666 at yahoo dot com.

UPDATE: Prijatno sam iznenađen interesovanjem za ovu DE LUXE knjigu, i obaveštavam vas da ne čekate previše: u ovom trenutku dostupna je još samo JEDNA u tvrdom povezu, i PET primeraka u mekom povezu...

Neću sve primerke dobiti odjednom, nego u sesijama; kako mi budu pristizale: first come, first served!

Ako ste u SAD i želite naručiti meko izdanje – eh, da, zaboravih reći, ovo tvrdo je već rasprodato, nema ga više! ta moja tri, kad mi stignu, biće jedina u ponudi na celome svetu – to možete OVDE: https://chiropterapress.com/collections/spectral-lights-by-dejan-ognjanovic

Ako ga želite naručiti iz UK & Evrope, ovo je jedini evropski distributer:

https://www.psilowave.com/product/spectral-lights-six-masters-of-the-english-ghost-story-softcover-edition-dejan-ognjanovic-chiroptera-press

 

* Moja prva knjiga na engleskom zapravo je knjižica, THE WEIRD WORLD OF H.P. LOVECRAFT (2017), koja je izašla u Kanadi, za RUE MORGUE kao izdavača, ali je distribuirana širom civilizovanog sveta, pa tako i u SAD.

A kad sam već kod toga, moja druga knjiga na engleskom – u izvesnom smislu, prva prava – jeste GROSSMANN TALES (2024), koja je izašla u Sloveniji, za Grossman kao izdavača, koji je prodaje inostranstvu kako zna i ume, mada mislim da nema pravu distribuciju zapadnije od Ljutomera (a ni istočnije), mada se može kupiti preko interneta, na njihovom sajtu.

kakva slučajnos, i ovu koricu je radio Ivica

             Eto, nagrađuju me u Crnoj Gori, izdaju me u Sloveniji, Kanadi, a sad najzad i u AMERICI (mojoj drugoj domovini), a u Srbiji sam tamo neki anonimus iz Niške Banje, propalica sa Biroa za nezaposlene. Jer to je moj križ, i baš kako treba i mora biti.

Mislite da se žalim? Ne.

I wouldn’t have it any other way.

Samo onako uzgred kažem.

P.S. Biće još nekih lepih vesti i najava uskoro. Stay tuned…

TRIBINA: „HOROR – URADI SAM”

Dragi moji, kao što ste već bili na ovom mestu obavešteni, u okviru Slaughter Festa ove godine bila je održana i jedna pažnje vredna tribina.

Naravno da narod nije nagrnuo na nju u masama i ruljama, ali nema veze, mi radimo za večnost a ne za masu, a radimo i za kiberprostor, jer koga još zanima da bilo šta radi u tzv. “stvarnom životu“ i da se cima po vrućini u centar Niša da bi slušao Tamo Neke kako Drve o Nečemu, kad sve to, par nedelja kasnije, može da se pogleda lepo, udobno, u klimatizovanoj (?) sobi svog mikrosveta?

E, pa dobro, ako je tomu tako, onda evo vam najave dešavanja, a odmah ispod je embedovan Jutjub video, pa gledajte tri ćelavca i jednog kosmatog kako 85 minuta pričaju o samoizdaji i samoizdavanju i low budget hororu u Srbiji!

 

TRIBINA „HOROR – URADI SAM: Samizdat-knjige, fanzini i Low-fi filmska produkcija u Srbiji“

 

Ako nema tradicije, ako nema industrije žanrovske produkcije, ili su oni tek u povoju, sve više stvaralaca okreće se „Uradi sam“ opcijama, ne čekajući velike producente ili izdavače. Kakva su njihova iskustva, koje su prednosti i nedostaci ovakvog pristupa plasmanu horora u Srbiji, razgovaramo s nekim od najaktivnijih aktera žanrovske scene.

Učestvuju:

- Jovan Ristić, suosnivač i glavni selektor Festivala srpskog filma fantastike i ko-autor knjige Izgubljeni svetovi srpskog filma fantastike.

- Dr Marko Pišev, pisac koji je svoja prva dela objavio u fanzinu Emitor

- Milan Kovačević, pisac i urednik fanzina Crnoslovlje

- Moderator: Dr Dejan Ognjanović, programski direktor Slaughter Festa i vlasnik samizdata „Ghoul Press“

A ko više voli preko linka, evo i to:

https://youtu.be/0jZ8f3vsV7Q?si=AdwaqY8AniXCUbqS

28 YEARS LATER (2025)

 

Ovo je treći deo serijala 28 NEČEGA, koji je začet odličnim filmom 28 DAYS LATER (2002) a nastavljen vrlo dobrim 28 WEEKS LATER (2007). Iz neobjašnjivih razloga čekalo se nenormalno dugo, ali evo, 18 YEARS LATER, stiže i treći deo. Međutoa!

Nije lako odrediti se prema filmu koji nije ceo, nema kraj, nego – „nastaviće se“. Ovo je prva epizoda planirane trilogije. Kako sad da sudim o prvoj epizodi trodelne serije, pre nego što je celu odgledam? Pokušaću, ali s tom ogradom.

Posrid sride!

Zadovoljan sam kamerom, režijom i scenama akcije i krvoprolića, mada potonjih baš i nema mnogo.

„Zaraženi“ izgledaju gnusnije no ikad, gadnije i zajebanije nego klasični zombiji, i to važi i za puž-golać-zombije i za mega-jake alfa-zombije. Maske odlične.

Nisam Kilijan!

Taj narativni luk sa dečakom koji ubrzano odrasta suočavajući se sa smrću, ali i sa očinskim autoritetom, dobro je koncipiran i izveden. Ništa novo, ali hej, pa to je arhetip, knjižurine su pisane i filmčine su snimane o tome, i opet će, jer večita je tema. Ovde je sveža jer je stavljena u raspali, truli kvazi-svet sa vrlo krhkom nadom za budućnost, gde i odrastanje mora da se obavi brzo, i pre vremena. Nou tajm Tuluz!

Spoj tog arhetipa sa „Rađanjem heroja“ takođe je zanimljiv, više zbog konteksta nego po sebi, i ostaje da se vidi kuda će ovaj heroj dalje ići i u kom pravcu rasti, ili padati (jer izgleda da će i predstojeća dva filma da prate dečaka).

Voz za Busan

Dečak je dobar, mada ne toliko izvrstan koliko su neki rivjui hteli da načine: OvenKuper (ADOLESCENCIJA) he ain't, mada bi mogo da mu glumi mlađeg brata; ali tu relativno istu i jednoznačnu grimasu stameno nosi, solidno se rve i sa jednim Rejfom Fajnsom, a prilično je ubedljiva i njegova relativna transformacija, ili bar promena, na kraju. Biće nešto od njega, ako se ne propije.

Preuzmi štafetu, sinko

Nisam se dosađivao, dapače, bio sam prilično uvučen u priču – s izvesnim ogradama (vidi dole). U jednom trenu, kad dečak donese izvesnu odluku i počne da je sprovodi (na trećini filma), imao sam onaj krajnje redak strah: „Auh, KAKO li će iz OVOGA da se izvuče?!“ (SPOJLER: Previše neubedljivo lako.)

I to je otprilike sve što imam reći a da ne zalazim u SPOJLERE.

Što ću upravo sada učiniti, pa ko nije gledo film, nek ne čita dalje!

SPOJLERI!!!!!!

Prvi put s ocem na jutrenje

Imam problem s time što mi apsolutno ne pije vodu „svet“ ovog filma. Ni za tren ne mogu da poverujem da je jedna tako velika zemlja kao Velika Britanija a) doživela potpuni raspad, b) da je spoljni svet, a pre svega njiov američanski sponzor preko bare, dopustio da se ona raspadne i ostavio je da sama truli i crkava („Eto vam sad vaš ostrvski mentalitet! ko vas jebe!“) i c) da za toliko vreme – alo, 28 godina! – današnja nauka, medicina i šta god, nisu našli lek za taj „virus“!

Sad, da će sve to, taj otpadak društva, da regresira na neku varijantu UK iz 1950-ih, s elementima srednjeg veka, još nekako i da progutam, ali… mnogo mi je to treš, kao u onom filmu Nila Maršala koji nisam ni hteo da gledam.

Kunem se, nisam Kilijan!

Takođe, nije mi uverljiva ni evolucija zombija koji to nisu: i dalje ih ima mnogo, mada nije jasno kolko nezaraženih ima na ostrvu (celom, UK, ne ovom ostrvcu u filmu) i čime se hrane ovi bolesnici, krdima jelena? Koje vataju golim rukama? Ovi alfe, možda trčeći i stignu jelena, mada ni to nije ubedljivo, ali ovi debeli golaći, koji jedu crve – pa, kažu da su puni kalorija, ali ne baš da bi zadugo održavali snagu onolike telesine. Ukratko, ni biologija zombija koji to nisu mi ne pije vodu.

A ni lakoća s kojom se dečak probija kroz ove bolesne zaražene šume s bolesnom kevom, koja ume dobro da potrči, kad zatreba, ali i da se kilavo vuče, i da je na leđima nose, kad to scenariju zatreba. Realno, dečko ne bi imao nikakve šanse u datom kontekstu – maločas, dok je bio sa zdravim, pravim i borbenim ćaletom, JEDVA je preteko, a sa bolnom kilavom kevom (onda kad nije maratonka) on među zombije (koji to nisu, u redu, jebali vas oni) prođe ko vruć nož kroz puter. Prc! How convenient!

Ako je mogo Isus po vodi, možemo i mi!

Plus, celo ono slepo crevo sa švedskim turistom (!) mi nema smisla ni na kom zamislivom nivou. Šta, Engleska je sad postala kao neka jebena Srbija koju su svi ostavili da truli i zabole ih šta se u njoj zbiva, „Nek se svi izedu međusobno što se nas tiče, ne da nam se smarati se time!“, pa tu dolaze još jedino dokoni avanturisti, badavadžije, za malo adrenalina? Koješta.

Uzgred, ne razumem zašto neke baš dobro opremljene trupe – npr. američke, ne dođu na britanska ostrva s nekim dobro oklopljenim specijalcima i zarede da, malo gasom, malo mecima, ne pobiju sve zaražene, ipak njih metak i slična sredstva lako reševaju, čak i strele, nisu ništa natprirodni, smrtni su stvorovi – sem kad scenariju drukče ne zatreba.

Reimaginirana familija

„Ali Gule, kako ne shvataš, pa to je sve metafora! Ne budi tako bukvalan! To su simboli a ne priča iz dnevnih novina koju ćeš da raščlanjuješ na komade!“

Ne znam, bre, taj mi Alex Garland ide na jetra, oduvek i svuda: vidim i ovde da bi teo nešto da poruči, neku kao satiru na svašta nešto – ostrvski mentalitet, britansku samodovoljnost, tradicionalizam, lako skliznuće u pleme, u jednoumlje, u totalitarizam, plus otrcano „Mama je dobra ali bolesna, Tata je loš i grub i nasilan, iako s dobrom namerom“.

Nemci-Partizani za 21. vek

Sve mi je to nedokuvano, nedorečeno, nezaokruženo, kao da gledam prvu epizodu trodelne serije koja možda oće a možda i neće u nešto da razvije ove skice i nagoveštaje.

U tom svetlu gledam i lik Reja Fajnsa, koji izgleda i ponaša se zabavno i donosi najsvežiji deo filma, ali i on mi je takođe krnj, nepotpun, previše weird čak i za taj hyper-weird svet. Plus, sa njim i sa ovima na samom kraju kao da odlazimo sve dublje u jedan videoigričasti svet, još stilizovaniji i udaljeniji od svake pojmljive stvarnosti, u kojem će mi još teže biti da zaozbiljno uzimam satire i podtekste na bilo šta aktuelno i s današnjim svetom povezano. Prećeraše s fantazijom!

Ovo se zove Ćele-Kula!

Ipak, mada sam bio u manjini, ko Srbin u Prizrenu danas, povodom KENDIMENA Nije D. Kostić, rado ću, prvom prilikom, pogledati njen drugi deo ovog serijala, ove zime, ako je dočekam, baš da vidim kojem se bogu mole u Hramu od Kostiju (iliti Ćele-Hramu). Mada, sudeći po ovome što videh u ovom filmu, to je neki optimistički hipi paganski bog Sunca, Prirode, „ništa ne umire samo se vraća Majci Zemlji i reciklira“ i bla bla… 

A u tom duhu je valjda i taj bulšit sa bebom jebeno zaražene istrulele majke koja se kao rodi iz trulog trbuha zdrava i čitava zbog "magije placente"! PA NEMOJTE BRE SA MNOM JESTI GOVNA, beba i majka imaju isti krvotok, nema te biologije i magije koja će bebu da zaštiti da nema isto to što joj ima keva!

Ali bio bi red barem u tom hramu da se objasni mistično značenje broja 28 kojim nas smaraju već tri filma, a spremaju još dva. Znači, da novoenglezi voršipuju broj 28, da im je on ono što je nama broj 10, kroz izreke tipa: „Hej, vidimo se za 28 sati!“, „Gde si Sajmone, stara kućo, nema te 28 dana!“, „Teletabisi počinju u 28 sati i 28 minuta!“, „Ko rano rani, 28 crva grabi!“, „U tuđega tatka 28 santima patka!“, "Kolko je sati?" -"5 i 28, na kurcu te nosam", „Kilo leba vam je 28 funti“ – „Štaa? 28 majki da ti jebem (mrtvih)!“ itsl.

Knjiga PAKLENO SRCE & KABAL je izašla!

Imam veliko zadovoljstvo da objavim da je iz štampe izašla najnovija lepotica u Orfelinovoj ediciji „Crna mačka“ (knj. 5): u pitanju je omnibus izdanje koje kratki roman PAKLENO SRCE i roman KABAL Klajva Barkera.

Knjiga sadrži i veoma opširan kritički osvrt na ova dva dela i Barkerovu poetiku ispoljenu u njima, na 90-ak strana, u vidu pogovora Dejana Ognjanovića pod naslovom „Čudovišta za jedne, ljudi za one druge“. Tu je sve što treba da znate o ovim delima, uz obilje citata samog Barkera iz vremena nastanka, i kasnije, kao i navoda drugih proučavalaca i kolega koji osvetljavaju ova njegova dela.

Čitajte kratki roman PAKLENO SRCE iz kojeg je rođen kultni film GOSPODARI PAKLA (moj osvrt: HELLRAISER), takođe u režiji Klajva Barkera, i proučavajte sličnosti i razlike između njih. Kako su Kenobiti bili prvobitno zamišljeni i opisani? Ko je i kakva je bila Kersti u svom prvom, književnom izdanju? Koji su nagoveštaji paklene mitologije u prisutni u tekstu, a koji su kasnije dodati ili menjani u filmovima?

Čitajte roman KABAL, prvi put objavljen na srpskom 1991 u kultnoj ediciji „Košmar“ i odavno rasprodat. Tu je prevod Aleksandra Markovića, lektorisan i uređen, i takođe praćen novim napomenama tamo gde su nužne.

Uživajte u romanu prema kojem je sam Barker snimio svoj film NOĆNI SOJ (NIGHTBREED) i proučavajte sličnosti i razlike između teksta i filma, tretmana likova, tema, ideja…

Korice je uradio Ivica Stevanović, kao i više unutrašnjih ilustracija, zajedno sa drugim mladim umetnicima. Ilustracije za oba romana radili su sledeći umetnici: Ivica Stevanović (7), Ognjen Pavković (5), Tanja Rakić (2), Danilo Lalović (2), Stefan Grković (2) i Relja Popović (2). Matematika je jasna: unutra imate 20 originalnih ilustracija preko cele strane, plus još grdne neke vinjete, ilustrovane pregradne strane i ilustracije uz Pogovor iz drugih izvora… Ukupno 384 strane horor divote.

            Ako ste se pretplatili kod Orfelina, do sada bi trebalo već da ste dobili svoje primerke. Ako niste – možete je i dalje poručiti kod Orfelina, a možete i direktno od mene naručiti.

Cena je 2.500 din + 350 din ptt. (CC PAKET). U knjižarama će cena biti oko 3.300 din.

            Ako je želite od mene, pišite na uobičajeni mejl dogstar666 at yahoo dot com.

    BUDITE GLAVNA FACA NA PLAŽAMA, ULICAMA I BLOKADAMA OVOG LETA!

            Možete u istom cugu naručiti i neke druge knjige, Orfelinove ili moje (Ghoul Press):

romani:

NAŽIVO (1.000 din)

PROKLETIJE (1.000 din)

ZADUŠNICE (1.000 din)

 zbirka priča:

DIVLJA KAPELA (900 din)

 

filmske i književne kritike, liste, eseji itd:

KULT GULA (1.000 din)

 

moj izbor + pogovor:

DECA NOĆI: Najbolje horor priče Roberta E. Hauarda (1.000 din)

            Pogledajte prelistavanje knjige:

Ili ako više volite direktno na Jutjubu, ovde:

https://youtu.be/mNL6YETz5nQ