U okviru akcije „Horror
Zagor“ osvrnuću se ukratko na neke od epizoda Zagora koje su mi svojim horor
elementima u ranoj mladosti (tamo negde u prvoj polovini 1980-ih) ostavile
večiti žig na krhku dušu i osnažile moje interesovanje i ljubav prema hororu.
Mali Ghoul sa 12 godinica |
Na predstojećem Sajmu knjiga u Beogradu Veseli
Četvrtak će izbaciti gomilu novih i dobrih stvari, od kojih su neke relevantne
i za ljubitelje horora, ali o tome u spec. najavi i preporukama za Sajam, u
nedelju. Za sada, skrenuću vam pažnju na sledeće izdanje:
Biblioteka
ZAGOR, knjiga 27
Knjiga ima 672 strane.
Sadrži dve kompletne priče:
Oluja nad Haitijem
&
Kapetan Zmija
Ekskluzivna svetska premijera spec. artworka urađenog za koricu ovog izdanja |
Epizoda Oluja
nad Haitijem, koja vrvi od vudua i zombija, poslužila je kao povod da
za ovu knjigu napišem poduži esej „ZAGOR:
HOROR PRIČA“, sa podnaslovom: „Elementi
horora u klasičnim Zagorovim avanturama. To je moj osvrt na to šta je i
kako rađeno sa horor motivima u klasičnim epizodama koje pamtim iz detinjstva i
rane mladosti – kada je Zagor bio moj prvi konzistentni i razrađeni portal ka
svetu horora, pa time i daleko najomiljeniji strip junak (sve do tinejdžerskih
godina, kada sam otkrio Astera Blistoka u Stripoteci, a kasnije i do Dilana
Doga, čim je počeo da izlazi).
Dok sam se pripremao za
ovaj tekst reprizirao sam mnoge klasične epizode, pa ću poneke opservacije za
koje nije bilo mesta u ovom eseju okačiti ovde na blogu. Krećem sa jednom od
najdražih mi avantura - serijal od pet nastavaka:
583 - Ikarovo pero
584 - Smrtonosni zrak
586 - Svemirska braća
587 - Teror šeste planete
588 - Svemirska tamnica
584 - Smrtonosni zrak
586 - Svemirska braća
587 - Teror šeste planete
588 - Svemirska tamnica
Scenario je napisao Guido
Nolitta (iliti Serđo Boneli), a nacrtao je nedavno preminuli Gallieno Ferri.
Nažalost, da li zbog žurbe da se ovoliki posao obavi ili šta, u crtanju je imao
i neke nevešte ispomoćnike zbog čijih skrnavih docrtavanja pojedinih detalja i
pozadinskih likova ova epizoda u vizuelnom smislu trpi više nego inače, tj. onda kad Ferri
sam sve odradi onako kako zna i ume.
Jeste, ovo je nominalno SF
epizoda. Vanzemaljci, leteći tanjiri, itd.
Ali, kažite to maloletnom
čitaocu koji se ovde suočava sa nekim moćno jezivim, čisto-hororičnim situacijama
u koje Zagor i Čiko upadaju a koje po snazi imaju malo pandana u bogatoj avanturističkoj prošlosti ovog sumnjivog dueta.
Nakon obaveznih uvodnih Čikovih
ludorija i kerefeka sa Ikarovim Perom, još veći je šok kad mini-družina stigne
u napušteno/pobijeno vojno utvrđenje: to je svakako najbolja prolongirana horor scena
u stripu, ne samo od onoga što sam do tada pročitao (što i nije bilo tako
mnogo), nego je jedna od najboljih i u vascelom Zagoru, a vala i šire.
Sve je tu! Čisti horor
šokovi, sa leševima koji ispadaju u strip-ekvivalentu filmskih jump-scare prepadanja...
...i ne samo sa ljudskim
leševima, već i sa tuđinskim simulakrumima. Ovo potonje je dramaturški
pomalo bzvz opravdano – kao, Helingen se igrao lutkama da bi napravio model
svojih vanzemaljskih saradnika – prc! – ali hej, scena jeste jeziva, a to se
ovde jedino računa!
Leševi, leševi posvuda,
ispijeni kosturi, i misterija toga šta ih je tako naglo u to stanje dovelo... Moćno!
Ima jezivih momenata i
kasnije – uostalom, alieni i sami po sebi izgledaju zloćudno. Tada nisam znao,
niti mi je to nešto značilo, da je njihov imidž preslikan iz filma Ovo ostrvo zemlja (This Island Earth, 1955). Ali OK, to je Zagor – tu se krade i levo
i desno, pa ko primeti, primetio je, nema veze, idemo dalje.
I ne, ovo nisu sklavijevske
postmoderne metatekstualne pozajmice, aproprijacije i reinterpretacije: ovo je čista
italijanska bezočna krađa, da se razumemo. Kopirajt, šmopirajt u njihovom tradicionalnom duhu exploatacije svega, a pre svega američke pop-kulture!
Ima jezovitih scena i
kasnije: delom je to u akciji, makljaži, muvanju i tuči sa vanzemaljcima (koji
se, strogo gledano, pokažu prilično tupavi u svom ponašanju i motivaciji i
strategiji, pa ih zato na kraju Zagor i neubedljivo lako sredi, imajući u vidu
njihove tehno-resurse).
Delom je, pak, strava sadržana u zloslutnim
prizorima, kao što su desetine Indijanaca naslaganih u „čaure“ (vizuelno donekle liči na Invasion of the Body Snatchers, 1978, iako je ovde kontekst drugačiji).
Ili, ne zaboravimo mistično-jezovitu scenu
u dubinama planine, u pećini u kojoj mrtvi vrač, mumija zapravo, ustaje na noge
i Zagoru predaje oružje protiv aliena... Luk i strela protiv ko zna kakvih zrakova i čuda! Ali, kao i uvek u stripovima o Zagoru: pesnica i sekira caruju, um klade valja! Eto ti, ludi Helingene! Divljak iz močvare te je po ko zna koji put "nadmudrio", odnosno nadjačao. Tebe, i svekoliku "svemirsku braću" sa njihovim letećim tanjirima i mudrijaškim knjigama i čudo-mudima!
SF, kažete? Scary shit,
kažem ja! Malo mi je stvari u toj fazi života pružalo prijatne žmarce i
golicalo maštu jezovitim idejama onako kao ovaj legendarni mini-serijal. Slava
mu!