Najavljujem jedno dešavanje u
Beogradu narednog vikenda koje bi moralo zanimati sve fanove horora, SF-a,
fantazije i srodnih čuda, a u kojem ću i ja uzeti aktivnog učešća. Tačnije,
drugog dana ove manifestacije, u subotu
11.11. u 16.40h govoriću o HOROR FANTASTICI LAVKRAFTA I LIGOTIJA, ali pre
više detalja o tome, da krenem redom o širem kontekstu tog predavanja. Evo o
čemu se radi, po rečima organizatora...
Sa novembrom dolazi vreme i za BeoKon, koji će trajati ponovo tri
dana, od 10. do 12.XI u Domu omladine Beograda. Za one koji nisu upoznati
sa BeoKonom, u pitanju je konvencija koju je prvobitno pokrenulo Društvo
ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ osamdesetih godina prošlog veka, da bi
pre dve godine bila revampovana i revitalizovana uz pomoć Sakurabane. BeoKon
2017 je treća po redu konvencija sa
tematikom popularne kulture iz celog
sveta. Sve gikovske teme,
poznate i ne tako poznate, iz sveta filma,
televizije, stripova i knjiga se mogu naći na ovoj konvenciji. Cilj nam je
da prodiskutujemo i izanaliziramo dobro poznate globalne fenomene iz gikovskog sveta, kao i da publici sa ovih
prostora prikažemo ostvarenja sa kojima možda nisu imali prilike da se ranije
sretnu. U to ime možete očekivati tvorce i eksperte gikovskih sadržaja sa
kojima ćete u sklopu raznovrsnih aktivnosti, predavanja i tribina moći da
divanite o najrazličitijim pitanjima.
BeoKon 2017 organizuju Sakurabana Beograd, Društvo ljubitelja fantastike
„Lazar Komarčić“ i Color Media
Communications.
Napomena: ovo zadovoljstvo se plaća!
Pojedinačne karte: za 1. dan = 250
din,
Za 2. i 3. po 350 din.
Komplet = 800 din.
Gledajte dole šta sve dobijate zauzvrat!
Evo šta vam Ghoul preporučuje da obavezno overite:
Beokon 2017 – Prvi
dan
PETAK 10.11.
VELIKA SALA
19:30-20:30
– Tribina: 30 godina „Dilana Doga“
„Da li ste razgovarali sa psihologom ili
psihijatrom?“
To je jedno od najčešćih pitanja koje je svojim
klijentima postavljao Dilan Dog, istraživač noćnih mora, pre nego što bi se
odlučio da li da prihvati slučaj. Ovaj bivši policajac, nepopravljivi romantik
sa blagom filozofskom crtom i jakom sklonošću ka nadrealnom, ušetao se u naše
živote pre tačno 30 godina i tu je ostao. Potpuno drugačiji od svega što smo
videli u hororu kao žanru do tada, Dilan je poštujući svoju tradiciju
redifinisao žanr i čitave mlade generacije je upoznao sa stripom i istorijom
horor žanra, mnogima šireći vidike svojim eklektičnim pristupom pop-kulturi i
istoriji umetnosti. Na velikoj beokonskoj tribini posvećenoj ovom jubileju
govoriće ljubitelji, poznavaoci i sadašnji izdavači Dilana. Dođite da se družimo
i pričamo o Dilanu. Neće biti alkohola, niti skučenog prostora, kao ni paukova
ili mesa i nigde nećemo putovati, pogotovo ne avionom.
Učestvuju: Dušan Mladenović, glavni urednik Veselog četvrtka, Marko Šelić – Marčelo, urednik
„Dilan Dog „izdanja Veselog četvrtka, i Aleksandar Radivojević, dramaturg i poznavalac serijala „Dilan
Dog“. Domaćin i moderator: Павле
Кнежевић.
21h
– PROJEKCIJA: „DRAKULA“ 1931
Ove godine obeležavamo 120 godina od nastanka
najpoznatijeg vampirskog romana, „Drakule“ Brama Stokera. U to ime pripremili
smo zaista posebnu projekciju – istoimeni film iz 1931. godine, koji je prva
zvanična ekranizacija romana, odnosno ekranizacija brodvejske predstave
zasnovane na romanu.
U pomenutoj predstavi, a zatim i u filmu, omiljenog
nam vampira je glumio Bela Lugoši, mađarski glumac koji je početkom 20. veka
emigrirao u Ameriku. Lugošiju je ova uloga obeležila karijeru.
KLUBIĆ
19-20:30h
KILLING STALKING – MRAČNA STRANA
KOREJSKOG STRIPA
Internet strip „Killing Stalking“, iz pera mlađahne
korejske autorke čiji je pseudonim Koogi, preko noći je osvojio globalni fandom
i postao jedan od najtraženijih naslova na platformama kao što su Tumblr i
Instagram. Strip o serijskom ubici i mladiću nesrećno zaljubljenom u njega,
koga uhođenje obožavanog čoveka vodi prvo u lance a zatim u saučesništvo, i te
kako je uzburkao internet – Koogi se inspiriše dugom tradicijom nasilnih
korejskih trilera i oslanja na neprijatan psihološki realizam kako bi ispričala
svoju priču u kojoj nema nevinih, a kraj je nemoguće predvideti. Upravo je
takav pristup i učinio „Killing Stalking“ kontroverznim naslovom, jer neki
smatraju da u današnja vremena nije prikladno govoriti o delikatnim temama kao
što su Stokholmski sindrom ili homoseksualnost, a da narativ beskompromisno
skreće sa staze političke korektnosti. O popularnosti „Killing Stalking“ i
svemu što ona nosi divane Una Obrić, Višnja Grocić i Isidora
Vlasak.
Beokon 2017 – Drugi
dan
SUBOTA, 11.11.
VELIKA SALA
13:30-15h
– BEOKONSKI KVIZ
Da li si ti ultimativni geek i želiš to da dokažeš
svima? Dođi na tradicionalni, veliki BEOKONSKI KVIZ i pokaži šta znaš! Od
kvalifikacija, preko pitalica i igara poput „čik pogodi iz kojeg filma je ovaj
isečak“, tu smo da se zabavimo, možda naučimo nešto novo, a na kraju najbolje
očekuju i vredne nagrade!
19-20:30h
– POČASNI GOST BEOKONA – NORMAN
SPINRAD
Počasni gost BeoKona je Norman Spinrad (1940),
američki pisac, kritičar i esejista.
Jedan je od prodornih glasova novog talasa naučne fantastike, pokreta koji je
razdrmao naučno-popularni pristup pisanju NF, uvodeći dubinu promisli,
provokativne teme i eksperimentalne pristupe, bojeći sve šarenim odsevima LSD-a
i kontrakulturne revolucije. Njegovi romani pomeraju granice, budući da ih on
sam ne priznaje. Radnju često smešta u neprijatne vizije bliske budućnosti, a
neke su se nažalost i ostvarile...
KLUBIĆ
14:40-15:30h
– BLADE RUNNER: ŠTO JE ČOVJEK, A MORA
BIT ČOVJEK?
Film Ridlija Skota „Istrebljivač“ („Blade Runner“)
iz 1982. bio je produkcijsko mučenje i bioskopski neuspeh, a postao kultni
klasik, vizuelni uzor i etalon za sve kiberpank distopije smeštene u blisku
budućnost. Više od toga, pokreće vanvremena i složena pitanja života, slobode i
identiteta, ne dajući jednoznačne i jednostavne odgovore. Upravo ta otvorenost
i pružanje mogućnosti gledaocu da sam izvuče svoje zaključke i formira stavove
održavaju ovaj film i dalje zanimljivim i bitnim.
Najava nastavka je dočekana sa ambivalentnim uzbuđenjem,
naročito posle novijih Skotovih uradaka iz franšize „Alien“ koji su, iako
vizuelno i tehnički savršen,i bili vrlo problematični na kognitivnom i
emotivnom planu. „Blejdraner
2049“ ima sjajnog Vilneva za reditelja, veliki povratak Harisona
Forda, tri kratka (dobra!) animirana filma koji nagoveštavaju dešavanja… i
Rajana Goslinga. Unutar univerzuma „Blejdranera“ prošlo je 30 čudnih godina, a
slomljeni svet se naherio na neočekivane načine. Kroz njega šepaju neki
drugačiji ljudi i neki drugačiji replikanti.
16:40-17:30h
– HOROR FANTASTIKA LAVKRAFTA I
LIGOTIJA
Ova tribina je posvećena horor fantastici, sa naglaskom na stvaranju izmaštanih, košmarnih svetova kod klasičnog pisca H. F. Lavkrafta i njegovog najdoslednijeg
savremenog naslednika, Tomasa Ligotija.
Kako se tretiraju realizam a kako fantastika, kako san a kako java, kako
paralelni a kako tzv. normalni svet u delima ovih pisaca? Na primerima iz
upravo izašlog Lavkraftovog romana „Snovita
potraga za neznanim Kadatom“, smeštenom u „Zemlje sna“, i po
prvi put na srpskom objavljene Ligotijeve zbirke „Pisar
tame“, čije priče neprestano osciluju između pakla budnosti i
košmara, govoriće se o prožimanju
žanrova horora, fentezija, SF-a i tzv. urbane fantastike.
Učestvuju: Dejan Ognjanović i Bojan
Bosnić.
Ovom prilikom moći ćete da po sajamskim cenama
kupite KADAT (900 din) i PISARA TAME (1000 din) direktno od urednika, izdavača,
prevodioca...
Beokon 2017 – Treći
dan
NEDELJA, 12.11.
VELIKA SALA
15:30-16:30h
– GODINA STIVENA KINGA – FILMSKE I TV
ADAPTACIJE U 2017.
Ova godina predstavlja pravu renesansu adaptacija
Stivena Kinga – od „Izmaglice“ do „1922“, 2017. je obeležio niz serija i
filmova rađenih po delima Majstora horora. Dođite da razgovaramo o njima i da
zajedno zaključimo koje od njih su dobre, koje su loše, koje su fantastične, a
koje čak negledljive! Učestvuju Miljan
David Tanić, Павле
Кнежевић i Đorđe
Bajić.
KLUBIĆ
12-13h
– ALIEN: ODISEJA STRAVE I
EKSPLOATACIJE
Oba prednastavka filma „Alien“/“Osmi putnik“/“Tuđin“
– „Prometej“
i ovogodišnji „Alien:
Covenant“/“Osmi putnik: Kovenant“ – podelila su i publiku i
kritiku iako ih je režirao Ridli Skot, autor slavnog originala iz 1979. godine.
Njegove ideje definitivno su nadahnule poslednja dva filma u najslavnijem
horor/SF serijalu svih vremena, i on se može smatrati njihovim autorom, ali
prvi „Alien“ suštinski je čedo scenariste Dena O’Benona, čiji je uticaj
nadmašivao ulogu scenariste i koautora priče. Izbalansiranost sastojaka toga
filma i njegova ogromna umetnička vrednost rezultat su učešća pravih
poznavalaca žanra i vrhunskih vizuelnih umetnika poput HR Gigera, kao i sukoba
i kompromisa između Skota, O’Benona i dvojice producenata (nepotpisanih
koscenarista) Voltera Hila i Dejvida Gajlera. „Alien“ je takođe proizvod
kulturološke klime svog vremena i politike holivudskih studija, a isto to važi
za sve njegove nastavke, čiji su tvorci uporno insistirali na umetničkom i
autorskom kredibilitetu – sa manje ili više uspeha – uprkos krupnim promenama
kroz koje je prolazila američka filmska industrija, sa sve izraženijim
konzervativnošću i ograničenjima i, naravno, nezajažljivim apetitom za
sticanjem profita kroz eksploataciju.
Tribina koju vodi Jovan Ristić će nas provesti kroz istoriju serijala Alien i
kroz sve pomenute promene koje su uticale na umetnički proces svakog filma
pojedinačno.
19h – 20:30
– ALISTER KROLI I GLASOVI IZ DALJINE
Iako se o okultizmu obično ne razmišlja kao o formi
umetnosti, rad i delovanje Alistera Krolija (1875-1947), poznatog britanskog
ezoteričara i ekscentrika, u velikoj meri je tu granicu izbledelo i učinilo poroznom.
Već u svoje vreme priznat pesnik, svojim pričama a posebno romanom „Mesečevo
dete“ Kroli se u odnosu na radove prethodnika koji su se obilato napajali
magijskom tradicijom, poput npr. Hauarda Lavkrafta ili Artura Mahena, pomerio
na sasvim novi nivo, gde magijske inkantacije možemo posmatrati kao poetsku
formu, rituale kao performanse, upotrebu magijskih sigila i simbola kao
vizuelnu umetnost, a okultne redove i njihove manifeste nista drugacije nego
kao sto posmatramo, nadrealisticki manifest Andre Bretona ili manifest
Dadaizma.
Uticaj Krolija je posebno jak na savremenu pop
kulturu: film (Kenet Anger, Žodorovski…), muziku (Led Zeppelin, Beatles, Iron
Maiden…), književnost (Vilijem Berouz…), a takođe i na određene spoljne pojave
koje možemo svrstati pod naučnu fantastiku. Naime, Krolijeve „komunikacije“ sa
vantelesnim bićima su bazični model onoga kako se danas predstavljaju
komunikacije i kontakti „treće vrste“ sa vanzemaljcima. U tom smislu posebnu
pažnju poklonićemo Krolijevom portretu Lama, vanzemaljskog bića sa kojim Kroli
tvrdi da je bio u ličnom kontaktu, i koje neodoljivo podseća na savremene
predstave vanzemaljske rase tzv. „sivih“, te zanimljivoj korelaciji da era
ufologije počinje ni manje ni više nego Krolijevom smrću. naime prvi savremeni izvestaji
o „letećim tanjirima“ počinju upravo tada – 1947. godine i incidentom u
Rozvelu.
O Kroliju i Lamu govori Emir Salihovich, novinar, publicista, prevodilac.
***
Ovo gore bio je Ghoulov izbor – ali pogledajte za
svaki slučaj šta SVE tu ima, možda sebi nađete još ponešto zabavno. Nisu tu
samo predavanja nego i kosplej, prodajni sajam, izložbe i još svašta nešto.
Konačna satnica:
http://beokon.rs/wp-content/uploads/2017/11/Beokon-2017-Sheet1-2.pdf
Raspored programa po danima možete da vidite ovde:
Petak: http://beokon.rs/beokon-2017-prvi-dan/
Subota: http://beokon.rs/beokon-2017-drugi-dan/
Nedelja: http://beokon.rs/beokon-2017-treci-dan/
http://beokon.rs/wp-content/uploads/2017/11/Beokon-2017-Sheet1-2.pdf
Raspored programa po danima možete da vidite ovde:
Petak: http://beokon.rs/beokon-2017-prvi-dan/
Subota: http://beokon.rs/beokon-2017-drugi-dan/
Nedelja: http://beokon.rs/beokon-2017-treci-dan/
Sastavni deo konvencije je prodajni sajam na kom će domaći autori prodavati svoje radove, izdavači stripova će prodavati
svoje knjige i stripove, a moći ćete
da nađete i poneku figuru…
