BeoKon 2017: Gulovi i gikovi

            Najavljujem jedno dešavanje u Beogradu narednog vikenda koje bi moralo zanimati sve fanove horora, SF-a, fantazije i srodnih čuda, a u kojem ću i ja uzeti aktivnog učešća. Tačnije, drugog dana ove manifestacije, u subotu 11.11. u 16.40h govoriću o HOROR FANTASTICI LAVKRAFTA I LIGOTIJA, ali pre više detalja o tome, da krenem redom o širem kontekstu tog predavanja. Evo o čemu se radi, po rečima organizatora... 

Sa novembrom dolazi vreme i za BeoKon, koji će trajati ponovo tri dana, od 10. do 12.XI u Domu omladine Beograda. Za one koji nisu upoznati sa BeoKonom, u pitanju je konvencija koju je prvobitno pokrenulo Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ osamdesetih godina prošlog veka, da bi pre dve godine bila revampovana i revitalizovana uz pomoć Sakurabane. BeoKon 2017 je treća po redu konvencija sa tematikom popularne kulture iz celog sveta. Sve gikovske teme, poznate i ne tako poznate, iz sveta filma, televizije, stripova i knjiga se mogu naći na ovoj konvenciji. Cilj nam je da prodiskutujemo i izanaliziramo dobro poznate globalne fenomene iz gikovskog sveta, kao i da publici sa ovih prostora prikažemo ostvarenja sa kojima možda nisu imali prilike da se ranije sretnu. U to ime možete očekivati tvorce i eksperte gikovskih sadržaja sa kojima ćete u sklopu raznovrsnih aktivnosti, predavanja i tribina moći da divanite o najrazličitijim pitanjima.

BeoKon 2017 organizuju Sakurabana Beograd, Društvo ljubitelja fantastike „Lazar Komarčić“ i Color Media Communications.

Napomena: ovo zadovoljstvo se plaća!

Pojedinačne karte: za 1. dan = 250 din,

Za 2. i 3. po 350 din.

Komplet = 800 din.

Gledajte dole šta sve dobijate zauzvrat!

            Evo šta vam Ghoul preporučuje da obavezno overite:

Beokon 2017 – Prvi dan

PETAK 10.11.

VELIKA SALA

19:30-20:30

– Tribina: 30 godina „Dilana Doga“

„Da li ste razgovarali sa psihologom ili psihijatrom?“

To je jedno od najčešćih pitanja koje je svojim klijentima postavljao Dilan Dog, istraživač noćnih mora, pre nego što bi se odlučio da li da prihvati slučaj. Ovaj bivši policajac, nepopravljivi romantik sa blagom filozofskom crtom i jakom sklonošću ka nadrealnom, ušetao se u naše živote pre tačno 30 godina i tu je ostao. Potpuno drugačiji od svega što smo videli u hororu kao žanru do tada, Dilan je poštujući svoju tradiciju redifinisao žanr i čitave mlade generacije je upoznao sa stripom i istorijom horor žanra, mnogima šireći vidike svojim eklektičnim pristupom pop-kulturi i istoriji umetnosti. Na velikoj beokonskoj tribini posvećenoj ovom jubileju govoriće ljubitelji, poznavaoci i sadašnji izdavači Dilana. Dođite da se družimo i pričamo o Dilanu. Neće biti alkohola, niti skučenog prostora, kao ni paukova ili mesa i nigde nećemo putovati, pogotovo ne avionom.

Učestvuju: Dušan Mladenović, glavni urednik Veselog četvrtka, Marko Šelić – Marčelo, urednik „Dilan Dog „izdanja Veselog četvrtka, i Aleksandar Radivojević, dramaturg i poznavalac serijala „Dilan Dog“. Domaćin i moderator: Павле Кнежевић.

21h

– PROJEKCIJA: „DRAKULA“ 1931

Ove godine obeležavamo 120 godina od nastanka najpoznatijeg vampirskog romana, „Drakule“ Brama Stokera. U to ime pripremili smo zaista posebnu projekciju – istoimeni film iz 1931. godine, koji je prva zvanična ekranizacija romana, odnosno ekranizacija brodvejske predstave zasnovane na romanu.

U pomenutoj predstavi, a zatim i u filmu, omiljenog nam vampira je glumio Bela Lugoši, mađarski glumac koji je početkom 20. veka emigrirao u Ameriku. Lugošiju je ova uloga obeležila karijeru.

KLUBIĆ

19-20:30h

KILLING STALKING – MRAČNA STRANA KOREJSKOG STRIPA

Internet strip „Killing Stalking“, iz pera mlađahne korejske autorke čiji je pseudonim Koogi, preko noći je osvojio globalni fandom i postao jedan od najtraženijih naslova na platformama kao što su Tumblr i Instagram. Strip o serijskom ubici i mladiću nesrećno zaljubljenom u njega, koga uhođenje obožavanog čoveka vodi prvo u lance a zatim u saučesništvo, i te kako je uzburkao internet – Koogi se inspiriše dugom tradicijom nasilnih korejskih trilera i oslanja na neprijatan psihološki realizam kako bi ispričala svoju priču u kojoj nema nevinih, a kraj je nemoguće predvideti. Upravo je takav pristup i učinio „Killing Stalking“ kontroverznim naslovom, jer neki smatraju da u današnja vremena nije prikladno govoriti o delikatnim temama kao što su Stokholmski sindrom ili homoseksualnost, a da narativ beskompromisno skreće sa staze političke korektnosti. O popularnosti „Killing Stalking“ i svemu što ona nosi divane Una Obrić, Višnja Grocić i Isidora Vlasak.

Beokon 2017 – Drugi dan

SUBOTA, 11.11.

VELIKA SALA

13:30-15h

– BEOKONSKI KVIZ

Da li si ti ultimativni geek i želiš to da dokažeš svima? Dođi na tradicionalni, veliki BEOKONSKI KVIZ i pokaži šta znaš! Od kvalifikacija, preko pitalica i igara poput „čik pogodi iz kojeg filma je ovaj isečak“, tu smo da se zabavimo, možda naučimo nešto novo, a na kraju najbolje očekuju i vredne nagrade!

19-20:30h

– POČASNI GOST BEOKONA – NORMAN SPINRAD

Počasni gost BeoKona je Norman Spinrad (1940), američki pisac, kritičar i esejista. Jedan je od prodornih glasova novog talasa naučne fantastike, pokreta koji je razdrmao naučno-popularni pristup pisanju NF, uvodeći dubinu promisli, provokativne teme i eksperimentalne pristupe, bojeći sve šarenim odsevima LSD-a i kontrakulturne revolucije. Njegovi romani pomeraju granice, budući da ih on sam ne priznaje. Radnju često smešta u neprijatne vizije bliske budućnosti, a neke su se nažalost i ostvarile...

KLUBIĆ

14:40-15:30h

– BLADE RUNNER: ŠTO JE ČOVJEK, A MORA BIT ČOVJEK?

Film Ridlija Skota „Istrebljivač“ („Blade Runner“) iz 1982. bio je produkcijsko mučenje i bioskopski neuspeh, a postao kultni klasik, vizuelni uzor i etalon za sve kiberpank distopije smeštene u blisku budućnost. Više od toga, pokreće vanvremena i složena pitanja života, slobode i identiteta, ne dajući jednoznačne i jednostavne odgovore. Upravo ta otvorenost i pružanje mogućnosti gledaocu da sam izvuče svoje zaključke i formira stavove održavaju ovaj film i dalje zanimljivim i bitnim.

Najava nastavka je dočekana sa ambivalentnim uzbuđenjem, naročito posle novijih Skotovih uradaka iz franšize „Alien“ koji su, iako vizuelno i tehnički savršen,i bili vrlo problematični na kognitivnom i emotivnom planu. „Blejdraner 2049“ ima sjajnog Vilneva za reditelja, veliki povratak Harisona Forda, tri kratka (dobra!) animirana filma koji nagoveštavaju dešavanja… i Rajana Goslinga. Unutar univerzuma „Blejdranera“ prošlo je 30 čudnih godina, a slomljeni svet se naherio na neočekivane načine. Kroz njega šepaju neki drugačiji ljudi i neki drugačiji replikanti.

16:40-17:30h

– HOROR FANTASTIKA LAVKRAFTA I LIGOTIJA

Ova tribina je posvećena horor fantastici, sa naglaskom na stvaranju izmaštanih, košmarnih svetova kod klasičnog pisca H. F. Lavkrafta i njegovog najdoslednijeg savremenog naslednika, Tomasa Ligotija. Kako se tretiraju realizam a kako fantastika, kako san a kako java, kako paralelni a kako tzv. normalni svet u delima ovih pisaca? Na primerima iz upravo izašlog Lavkraftovog romana „Snovita potraga za neznanim Kadatom“, smeštenom u „Zemlje sna“, i po prvi put na srpskom objavljene Ligotijeve zbirke „Pisar tame“, čije priče neprestano osciluju između pakla budnosti i košmara, govoriće se o prožimanju žanrova horora, fentezija, SF-a i tzv. urbane fantastike.

Učestvuju: Dejan Ognjanović i Bojan Bosnić.

Ovom prilikom moći ćete da po sajamskim cenama kupite KADAT (900 din) i PISARA TAME (1000 din) direktno od urednika, izdavača, prevodioca...

Beokon 2017 – Treći dan

NEDELJA, 12.11.

VELIKA SALA

15:30-16:30h

– GODINA STIVENA KINGA – FILMSKE I TV ADAPTACIJE U 2017.

Ova godina predstavlja pravu renesansu adaptacija Stivena Kinga – od „Izmaglice“ do „1922“, 2017. je obeležio niz serija i filmova rađenih po delima Majstora horora. Dođite da razgovaramo o njima i da zajedno zaključimo koje od njih su dobre, koje su loše, koje su fantastične, a koje čak negledljive! Učestvuju Miljan David Tanić, Павле Кнежевић i Đorđe Bajić.

KLUBIĆ

12-13h

– ALIEN: ODISEJA STRAVE I EKSPLOATACIJE

Oba prednastavka filma „Alien“/“Osmi putnik“/“Tuđin“ – „Prometej“ i ovogodišnji „Alien: Covenant“/“Osmi putnik: Kovenant“ – podelila su i publiku i kritiku iako ih je režirao Ridli Skot, autor slavnog originala iz 1979. godine. Njegove ideje definitivno su nadahnule poslednja dva filma u najslavnijem horor/SF serijalu svih vremena, i on se može smatrati njihovim autorom, ali prvi „Alien“ suštinski je čedo scenariste Dena O’Benona, čiji je uticaj nadmašivao ulogu scenariste i koautora priče. Izbalansiranost sastojaka toga filma i njegova ogromna umetnička vrednost rezultat su učešća pravih poznavalaca žanra i vrhunskih vizuelnih umetnika poput HR Gigera, kao i sukoba i kompromisa između Skota, O’Benona i dvojice producenata (nepotpisanih koscenarista) Voltera Hila i Dejvida Gajlera. „Alien“ je takođe proizvod kulturološke klime svog vremena i politike holivudskih studija, a isto to važi za sve njegove nastavke, čiji su tvorci uporno insistirali na umetničkom i autorskom kredibilitetu – sa manje ili više uspeha – uprkos krupnim promenama kroz koje je prolazila američka filmska industrija, sa sve izraženijim konzervativnošću i ograničenjima i, naravno, nezajažljivim apetitom za sticanjem profita kroz eksploataciju.

Tribina koju vodi Jovan Ristić će nas provesti kroz istoriju serijala Alien i kroz sve pomenute promene koje su uticale na umetnički proces svakog filma pojedinačno.

19h – 20:30

– ALISTER KROLI I GLASOVI IZ DALJINE

Iako se o okultizmu obično ne razmišlja kao o formi umetnosti, rad i delovanje Alistera Krolija (1875-1947), poznatog britanskog ezoteričara i ekscentrika, u velikoj meri je tu granicu izbledelo i učinilo poroznom. Već u svoje vreme priznat pesnik, svojim pričama a posebno romanom „Mesečevo dete“ Kroli se u odnosu na radove prethodnika koji su se obilato napajali magijskom tradicijom, poput npr. Hauarda Lavkrafta ili Artura Mahena, pomerio na sasvim novi nivo, gde magijske inkantacije možemo posmatrati kao poetsku formu, rituale kao performanse, upotrebu magijskih sigila i simbola kao vizuelnu umetnost, a okultne redove i njihove manifeste nista drugacije nego kao sto posmatramo, nadrealisticki manifest Andre Bretona ili manifest Dadaizma.

Uticaj Krolija je posebno jak na savremenu pop kulturu: film (Kenet Anger, Žodorovski…), muziku (Led Zeppelin, Beatles, Iron Maiden…), književnost (Vilijem Berouz…), a takođe i na određene spoljne pojave koje možemo svrstati pod naučnu fantastiku. Naime, Krolijeve „komunikacije“ sa vantelesnim bićima su bazični model onoga kako se danas predstavljaju komunikacije i kontakti „treće vrste“ sa vanzemaljcima. U tom smislu posebnu pažnju poklonićemo Krolijevom portretu Lama, vanzemaljskog bića sa kojim Kroli tvrdi da je bio u ličnom kontaktu, i koje neodoljivo podseća na savremene predstave vanzemaljske rase tzv. „sivih“, te zanimljivoj korelaciji da era ufologije počinje ni manje ni više nego Krolijevom smrću. naime prvi savremeni izvestaji o „letećim tanjirima“ počinju upravo tada – 1947. godine i incidentom u Rozvelu.

O Kroliju i Lamu govori Emir Salihovich, novinar, publicista, prevodilac.

***

Ovo gore bio je Ghoulov izbor – ali pogledajte za svaki slučaj šta SVE tu ima, možda sebi nađete još ponešto zabavno. Nisu tu samo predavanja nego i kosplej, prodajni sajam, izložbe i još svašta nešto.

Konačna satnica:
http://beokon.rs/wp-content/uploads/2017/11/Beokon-2017-Sheet1-2.pdf

Raspored programa po danima možete da vidite ovde:

Petak: http://beokon.rs/beokon-2017-prvi-dan/
Subota: http://beokon.rs/beokon-2017-drugi-dan/
Nedelja: http://beokon.rs/beokon-2017-treci-dan/

Sastavni deo konvencije je prodajni sajam na kom će domaći autori prodavati svoje radove, izdavači stripova će prodavati svoje knjige i stripove, a moći ćete da nađete i poneku figuru…