FEST 2016: ŠTA SAM VEĆ GLEDAO, 2. deo

  

Počeo je FEST! Ovde sam već preporučio, na neviđeno, filmove koji će se samo i jedino na FEST-u moći pogledati (OVDE), i osvrnuo se na neke koje sam ovde-onde već uspeo da pogledam (OVDE). Sada je pravi čas da ukratko kažem koju o još nekolicini filmova sa programa FEST-a koje sam ranije video, pa vi procenite da li vam se isplati da za njih kupujete karte.

OSVETNICA

BOUND TO VENGEANCE

**(*)

3-

Jedan od boljih novijih hororoida spaja slešer, triler, serial killer i torture porn u prilično živahnu i živopisnu mešavinu svakako vrednu pažnje ljubitelja ekstremnijih, mračnijih sadržaja. Plus, ima skor Sajmona Bosvela! Pogledajte, dakle, šta biva kad jedna zatočena martirka uspe da se oslobodi svog mučitelja, ali onda shvati da sličnih zatočenica ima rasejanih na više mesta, i onda krene, sa zlikovcem kao taocem i jedinim ko zna gde su sve one, da ih oslobađa... Naravno, stvari ne idu glatko.

POSLEDNJI VUK

WOLF TOTEM

Režija:

Jean-Jacques Annaud

**(*)

3-

Vizuelno raskošna epska saga, snimana u kineskim stepama, posvećena vukovima, divljini, slobodi i onima koji te stvari vole. Govori o studentu iz vremena „Kulturne revolucije“ kojeg pošalju u divljinu da podučava seljake. On se veže za jedno vučje štene koje krišom spase od uništenja (pošto ih inače nemilice ubijaju kao štetočine) i odgaji u jednoj rupi. 

Ali, ne može se dugo biti individua u jednom društvu koje potencira kolektivitet do nivoa totalitarizma... Film sadrži izuzetne scene akcije sa vukovima. Takođe, ovde se prikazuje da ljudi, nažalost, uvek ubijaju pogrešne vučiće...

PRIČA NAD PRIČAMA

IL RACCONTO DEI RACCONTI

Režija:

Matteo Garrone

**(*)

2+/3-

I ovaj film je prepun vizuelne raskoši, ali druge vrste – umesto prirodnih lepota (mada, ima i njih), ovde je naglasak na fantaziji, na slikama kakvih nema u „Opstanku“ i njegovim modernijim inkarnacijama. Dakle, svet bajki, ali tretiran sa malko odraslijim (psihologizovanim, seksualizovanim, brutalizovanim, povremeno krvavim) pristupom – 

donekle slično Vučjoj družini (A Company of Wolves) Nila Džordana, ali bez toliko pameti, stila, horora i memorabilnosti. Iako sadrži zanimljive detalje i slike, film je klimav i slabo involvirajući kao celina.

SIKARIO

SICARIO

Režija:

Denis Villeneuve

**(*)

3-

Odlično režirana krimi-drama iz sveta borbe američkih agenata sa meksičkim narko-kartelima ima dobru dinamiku i nekoliko napetih akcionih set-pisova te dobru glumačku ekipu (Emili Blant! Džoš Brolin! Benisio del Toro!!), mada je idejno pomalo upitna, jer se može tumačiti kao apologija američkog kaubojisanja izvan sopstvenih granica, upadanja tamo-vamo gde god im ćune i ubijanja ljudi bez ičijeg znanja i dozvole. Pored toga, dramaturški je završnica prilično prozaična i ne naročito ubedljiva.

SLEDBENIK

PARTISAN

**(*)

2+/3-

Gledljiva parabola o tome kako svako društvo, bez obzira koliko „demokratsko“, u suštini funkcioniše, prenoseći svoje vrednosti nemilice na decu putem raznih oblika uslovljavanja (od štapa do šargarepe), odnosno kako deca, uglavnom, postaju sledbenici (partizani) onoga što su s majčinim mlekom i tatinim pričam-ti-pričama i pištoljčićima – popili.

Ovde imamo jednu stilizovanu zajednicu koja obitava u neodređenom ambijentu, snimano u nekakvim postkomunističkim ruševinama koje su očito bile ružne i neljudske čak i kad su bile nove. To je sve ili na marginama sveta kakav poznajemo, ili na ruševinama njegovih (postapokaliptičnih) ostataka.

Nešto poput primarne horde gde jedan mužjak (Vinsent Kasel, prirodno kromanjonski) upravlja svačijim sudbinama, a naročito regrutujući decu da mu završavaju prljave poslove, uključujući i ubistva. Iako ovde ima i dirljivih momenata (pa čak i zarazne upotrebu jedne fine pop pesme), film je čudno, otuđujuće leden. To je samo delom, reklo bi se, zato što je na engleskom, a niko od glumaca nije native speaker.

U krajnjoj instanci njegovi uvidi i poruke su prilično prozirni i predvidivi: već u prvih 15-20 minuta sve što je reditelj imao da (po)kaže već je jasno, a ostatak nudi samo repeticiju.

Pored toga, veoma je znakovit detalj rediteljske nepažnje i opšteg pristupa temi kada u ključnoj dramskoj sceni glavni dečak ima da ubije nekoga, i mi vidimo samo njegove ruke dok je pištolj zaklonjen ramom vrata – 

(ne, to nije ova scena)

i čujemo na saundtreku pucanj, a NE vidimo ama baš ni najmanji trzaj ruke koja, navodno, drži pištolj i navodno njime upravo ubija nekoga. Neozbiljno! Ali, kažem, znakovita ilustracija za film koji je, eto, previše apstraktan a nedovoljno konkretan za svoje dobro.

TAG

Režija:

Sion Sono

**(*)

3-

Sion Sono! Splatter! Iracionalno ludilo! Ljudi se iz čista mira seku na pola nevidljivom, neshvatljivom silom! Vremenske linije, zbrkani uzročno-posledični odnosi! Košmar! Ima li tu kakvog smisla? Teško: ali zato ima najmanje dve antologijske scene, što je više nego što se može reći za 99% filmova u trenutnoj ponudi.

Pogledajte sami u ovom teško opisivom filmu koji morate iskusiti, pa zato iskoristite priliku da to učinite u bioskopu sad, jednom u životu kad za to zapravo imate šansu!

UBICA

NIE YIN NIANG /THE ASSASSIN

Režija:

Hsiao Hsien Hou

**(*)

3-

Ovaj neshvatljivo precenjeni film bio je u samom vrhu, ako ne i na prvim mestima, mnogih godišnjih lista. Što se mene tiče, ovo je apsolutno nesnosno usporena pričica koja je svojim usiljenim slow motionom dovedena, doslovno, do nivoa letargije. Što je još gore, potencijalno dirljiva priča namerno je, promašenim poimanjem umetnosti, prigušena u svom emotivnom aspektu: nominalno, lepo je izbegavati melodramatisanje i patetisanje, i lepo je biti suptilan; ali ovde se toliko prećeralo sa (krivo shvaćenom) „suptilnošću“ da je film napadno uninvolving, pa stoga i tragediju u pozadini svega imamo gledati ne iznutra (kao npr. u superiornom Crouching Tigeru...) nego izdaleka, spolja, na usporenom snimku.

Nije to sasvim loše, ima tragova zanimljivosti, finih situacija i par OK akcionih scena, ali... grehota je gledati potencijalno odličnu storiju unakaženu kvazi-artističkim pristupom koji je svesno zgazio svaki trag moguće sočnosti, emocije, saspensa, i sve pritegao, udavio, ugušio tim otuđujućim pristupom.

* * *

Ja imam akreditaciju i na BG FEST-u ću biti od 3. do 6. marta, ako to nekoga zanima i ako želi sa mnom da se druži ili barem da nabavi naživo neku od mojih knjiga.