Kada
sam jednog nedavnog petka 13-og bio u Velikoj Plani radi promocije
ZAVODNIKA i drugih novih horor izdanja koja sam priredio za
„Orfelin“, iskoristio sam subotu 14-ti
kao priliku da s drugarima obiđem neke slikovite prirodne i istorijske lokacije
u okolini. Slikoviti izveštaj o nekoliko takvih jezivih starih mesta imate OVDE.
Iako
je naglasak u izboru lokacija bio na ruralnom gotiku i na davnoj istoriji,
sticaj okolnosti naveo nas je i na jedno predivno, živopisno mesto koje ni po
arhitekturi ni po godinama ne spada u starine iz minulih vekova, već je nešto
prilično novo, ali već ruinirano i pretvoreno u nešto što bi, u nedostatku
boljeg naziva, spadalo u urbani gotik.
Ukratko,
radi se o napuštenom, oronulom, i bez ikakve sumnje sasvim sigurno već i ukletom hotelu u kojem sad obitavaju
samo duhovi nekadašnjih gostiju, naročito onih koji su preminuli u njemu, sada u
iščekivanju novog nastojnika i/ili čuvara.
Šta
li je ostalo zapisano u zidovima ove zgrade, u hodnicima, u kupatilima... u
čaršavima... u pločicama i iza njih...? Ostavljam to vama da domaštate.
Pošto
slike dovoljno govore za sebe, neću mnogo da pričam, osim što ću reći: hotel se
nalazi odmah pored crkve Pokajnice (više o njoj, ovde, uskoro), pa je možda i
na njega prešlo nešto loše karme sa tog mesta koje je podigao Karađorđev
kum-ubica (tačnije, izdajnik koji je organizovao ubistvo najvećeg srpskog
junaka) ne bi li tako sprao svoj greh.
Na
slikama ćete ponegde zapaziti i ostale članove družine koja se tog dana
zaputila tragovima jezovitih i mračnih mesta u okolini Velike Plane: tu su,
dakle, domaćin, Mladen Milosavljević, njegov brat, i Marko Pišev.
Kao
što vidite, možda Srbija nema nešto baš tako živopisno i pompezno kao Hotel Vidikovac
iz ISIJAVANJA, ali je zato puna i prepuna ovakvih bizarno arhitektonski
konstruisanih građevina iz „komunističkog“ perioda koje sada trunu, napuštene i
zapuštene, urasle, oljuštene, raspadnute, posednute memlom i gljivama (sa
Jugota) i pacovima i zmijama i... ko zna čime?
Gde
su priče, gde su filmovi o njima?
Dok
se oni ne sroče, evo barem slika, pa vi sami u glavi sočinite svoje priče iz
ovog mesta gde se (improbably!) susreću Dž. G.
Balard i Stiven
King.
Većinu
slika načinio sam ja, osim onih gde se pojavljujem; njih je slikao Mladen,
kojem i ovog puta zahvaljujem na svemu.
