Neke od njih znam od ranije, kao npr. Dinkovu BERNISU (solidna stilska vežba, vizuelno bogat omaž R. Cormanu) i KOMITET 4000 – Siniše Dugonjića (autobiografski psiho-egzorcistički home-movie?); a rekoše mi da su kratki PREDAKON i THE TERMINAROSCH bili vrlo zabavni i duhoviti.
Umesto gledanja toga, popodne provedoh sedeći u "Laza" kafeu, pijuckajući sa svojim štivaocima: bili su tu Stojan Popivoda (inkognito) i Zlatan B. (vlasnik sajta "Duhovni razvoj") a onda nam se pridružio i Son of Man, moja desna ruka, te se utroje bacismo u neke ezoterične razgovore koje ne smem da obzanjujem. Sin je načinio poseban trud da izađe iz doma i dođe čak u Dom, pa ga nagradih poznanstvom sa Acom Radivojevićem, koji je veliki obožavalac i štivalac Sinovih postova na Sagiti. Onda se našem stolu pridruži i Ivan Nešić, koga videh posle milijon godina, a da nije Beokona verovatno ne bih ni sada; s njim se takođe zadržah u prijateljskom razgovoru, blago deprimirajućem kad shvatih da je Nešić usred gužvi zbog kojih ne postiže ni da čita ni da piše i koji me učvrsti u mojoj rešenosti da se nikad ne ženim (na čemu će mi doveka zahvaljivati ženski deo čovečanstva) i da, čak i ako se tu zajebem, nikako ne pravim decu (na čemu će mi zahvaljivati ostatak ionako prenapučene populacije).
Onda dođe vreme za tribinu:
[17:30] SRPSKI FILM – U ŽANRU (I STANJU) FANTASTIKE
Okrugli sto. Učestvuju: Aleksa Gajić (autor animiranog filma TECHNOTIZE: EDIT I JA), Aleksandar Radivojević (scenarista filma SRPSKI FILM), Dimitrije Vojnov (koscenarista filma ŠIŠANJE) i Steva Filipović (reditelj ŠIŠANJA), Milan Konjević (ko-režiser filma ZONA MRTVIH) i drugi. Bio je najavljen i Mladen Đorđević (režiser filma ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE), ali je on kasno shvatio da u tom trenutku ima pametnija posla nego da promoviše film koji premijeru ima za 2 nedelje (ili je možda bio pozvan na tribinu dan-dva pred njeno dešavanje?). Moderator je bio Filip Rogović, koji se dobro pokazao u toj ulozi. Bio je sve ono što Jor nije: smiren, koncentrisan, opušten, a i pitanja su mu bila dobra i nisu (kao Joru na ranijoj promociji ZONE) izazivala skoro podsmešljive komentare gostiju. Tribina je bila ilustrovana sa samo tri inserta, a imajući u vidu organizaciju, a možda je i bolje što nisu previše iskušavali svoju sreću, jer statistika je neumoljiva: više inserata = više (realno mogućih) tehničkih problema. Moram reći da mi je promo-reel SRPSKOG FILMA viđen na velikom platnu i sa mega-ozvučenjem gotovo naterao suze na oči. Ovo ima da jebe keve left & right!
Gosti su bili razdragani, a kako i ne bi: većina njih je odradila najzajebaniji deo posla (imaju filmove u konzervi: neki su u postprodukciji a neki skoro gotovi) – jedino još ŠIŠANJU predstoji poslednja etapa snimanja (istina, najzajebanija, najambicioznija, sa pirotehnikom, rušenjem, bilionima statista i sl.) – tako da ovo nije bio "festival usmenog filma" [fraza © Uroš Stojanović] odnosno maštanja, najava i planova, nego festival filmova koji su NAPRAVLJENI i tek što nisu anlišovani na ansaspekting Serbian odijens! Dakle, svi su bili vickasti i veseli, a ponajviše duet ŠIŠANJA koji su se toliko kikotali da se se začule sumnje u korištenje određenih aditiva. Jedino je Alexa sa svojim crtićem pomalo štrčao iz družine jer on jedini ima finu, mekanu, ljupku pričicu koju je najavio sledećim rečima: "Ako želite seks ili nasilje, moram vam reći da toga u mom filmu nema nimalo." Bilo je urenebesno posmatrati facu Ace Radivojevića kad je čuo te reči. Naravno, svi ostali filmovi o kojima je bilo reči prosto pršte od krvi i sperme (reče mi Steva da ŠIŠANJE ima bar dve žestoke scene sexa).
Atmosfera je bila pozitivna i baš onako okrepljujuća: vrlo malo kukanja i rezignacije, a vrlo mnogo optimizma, sa realnom zaleđinom. Čak i negativitet je preobražen u pozitivnu energiju: o tome je najviše govorio Aca – o toj frustraciji i uskraćenosti i besu što živiš u nenormalnoj zemlji i moraš da se akaš sa nenormalnim ljudima da bi proizveo nešto normalno. Na žalost, baterije mog diktafona nisu izdržale taj naboj pozitivne energije, i crkle su već tokom Alexinog dobroćudnog filma. Organizator se, naravno, nije setio da bilo kako zabeleži ove tribine (jedino je Lakobrija nešto malo šetkao svojom kamerom, ali ne očekujem ništa supstancijalnije od onih cut-upova sa Grossmana). Čak i trejler za BEOGRADSKOG FANTOMA viđen ovom prilikom delovao je napaljujuće: jurnjave, prevrtanje kola, pajkani, akcija… neverovatne stvari za srpski film! Svi za tim stolom bili su razdragani i upola još u neverici da uopšte stvarno sede tu svi zajedno i pričaju ne o nekakvom jednom izuzetku ili dva, nego o 5-6 naslova, u buljuku, koji će ove godine vrlo teško biti ignorisani od strane uštogljenog establišmenta. Nakon toga proćaskah još malo sa Stevom čiji je zarazni entuzijazam zaista za svaki respekt, a ono što je najavio već čini ŠIŠANJE jednim od must see projekata ove godine.
Odmah zatim, još jedna tribina.
[19h] DOMAĆA FANTASTIČKA KNJIŽEVNOST
Više tribina i promocija upoznaće nas ili podsetiti na najbolje što su domaći pisci i izdavači ponudili tokom 2008, i najaviti neke nove a bitne projekte.
TERRA, Društvo SCI&FI je najavilo svoj fanzin, uključujući i ćiriličnu verziju koja se zove TEPPA, i obećalo da ima materijala za popunjavanje do 2012-te – na šta se automatski pola sale nasmejalo pomislivši: "Za dalje vam/nam neće ni trebati!"
FOTOFOBIJA, zbirka novela Marka Piševa u izdanju Trećeg trga bila je zabavna delom zato što je voditelj priznao da nema pojma ni kakva je to knjiga ni ko su ljudi koji su seli za sto (pa ih nije ni predstavio); zato ih je pustio da sami "kažu nešto o knjizi". Oni su to i učinili, autor je, smerno, najmanje govorio, ali je najveće buđenje u publici izazvala spoznaja da je jedan od učesnika – neuropsihijatar! Bunovna publika je smesta poskočila i oživela, nadajući se nekoj sočnoj dijagnozi autora, ali na kraju ostadosmo uskraćeni za istu, a Pišev priznade da uopšte nema otpustnu listu. Zezanje na stranu, u autobusu kojim sam se vraćao ka Nišu pročitah prvu pripovetku u zbirci, "Ostaci", i deco moja – zapanjih se koliko je to jebeno dobro! Pišev je izvanredno "skinuo" taticu Remzija Kempbela, a na momente i Ligotija, a da je sve vreme to ispričao autentičnim GLASOM kome se savršeno VERUJE – čime je istog časa bacio u prašinu pojedina fejk trabunjanja mnogo iskusnijih pisaca iz BELOG ŠUMA. Neću ništa da prejudiciram, ali ako su ostale tri priče na OVOM nivou, o ovome će se još čuti! Iste večeri sam rezervisao za sebe pisanje rivjua o ovome za Popboks.
BELI ŠUM, antologija priča o televiziji, Paladin: Skrobonja je prikazao ŠUMENKA zajedno sa Ilijom Bakićem, kao saučesnikom u idejnom kreiranju tog projekta i jednim od autora u knjizi (tačnije – ako mene pitate- autorom najbolje priče u zbirci) i zažalio što se među koricama ne nalaze još neki bardovi naše fantastike. U produžetku je prikazan i Emitor PRIČE O FLAŠU GORDONU, Društvo „Lazar Komarčić“, ali srećom bez mnogo smaranja.
Klinci sa SF-Serbia sajta pokazali su svoj novi fanzin, RAKETLA (dali su mi jedan komad kao svom velikom uzoru i idolu; zapazih unutra prikaz romana DRAKULA nekog Brema Stokera, pa jedva čekam da vidim šta ima novo u svetu horora; ima čak i neki text o hororu i bajkama! Baš su se potrudili da mi se dodvore!) a odmah za njima je i njihov ispisnik Miloš pokazao svoj fentezi roman-prvenac, VUKOVI SUDBINE. Pošto je onima koji su slušali baš nabio na nos tu SUDBINU – em je u naslovu, em je u motou romana, koji glasi: "Ne bira junak svoju sudbinu, već sudbina bira junaka" – nisam mogao da odolim i da, usred sikofantskih pitanja njegovih drugara, tipa, ko je crtao koricu, kad će nastavak i slično, ne upitam: "Dobro, možeš li malo da nam objasniš taj koncept sudbine, odnosno, junaštva u kontekstu u kome heroj nema slobodu volje i izbora, nego njime upravlja sudbina?" Bilo je to, rekao bih, sasvim logično i razumno pitanje u datom kontextu: očekivao bih da je autor proveo neki minut razmišljajući nad svojim NASLOVOM i MOTOM romana. Ispostavilo se, pomalo predvidivo, da ipak nije. Tuc-muc, zbunio se, nije znao šta da kaže, a Mića Milovanović* je uskočio komentarom da je pitanje teško. Možda jeste inače, ali za autora knjige ne bi trebalo.
Enivej, iako pitanje uopšte nije naumljeno kao zlobno, ispade da su ga autor (i njegova SFS klika) doživeli kao smišljeni, podmukli pokušaj podrivanja još jedne spisateljske karijere u povoju od strane Zlog Ghoula, utamanitelja đece u povoju i pelenama. Miloš mi je čak prišao da se pozdravi i obeća da ćemo pričati još o ovome u Nišu, a neočekivani pančlajn cele te epizode nastupio je par sati kasnije. Ćaskajući sa rediteljem SV. TEODORA on me u jednom trenu upita: "Je li, šta si ti ono pitao autora VUKOVA SUDBINE?" Što? - čudim se ja. Kaže: "Pa, izlazim ja iz sale, i vidim njega i njegove drugare kako skroz uzbuđeno pričaju o tom pitanju; a kad sam se 10ak minuta kasnije vratio i prošao kraj njih, čujem da još uvek galame o tome!" He he, neki zaista ne umeju da prime kritiku, čak ni onda kada to NIJE kritika. Šta li bi tek rekli da sam otvoreno izneo sud o toj knjizi?
(* Inače, moram da zapazim da me je Mića iznenadio svojom novootkrivenom ljubavlju prema treš horor filmovima: odgledao ih je više nego bilo ko na ovom Beokonu! Izgleda da ima istine u onoj narodnoj "Prvo STRAVA (tj. STUDIJA STRAVE), onda – strava!")
Bili su najavljeni još i Edicija TARDIS, Tardis (o tome nije bilo reči jer je Spomenka bila nešto bolesna, mada ne razumem zašto to Zakk, kao saučesnik i pripomoćnik u projektu nije učinio?) i Edicija FANTASTIČNA BIBLIOTEKA, Everest – čiji urednik nije bio bolestan, čak je vrlo zdravo i bez hrkanja dremao tokom većeg dela ove tribine. Valjda ga bio blam da izlazi na pozornicu i priča o planovima, namerama, obećanjima, a bez konkretnih knjiga ispod miške. NEKRONOMIKON se, valjda, čuva za mega-pompeznu promociju sa pevanjem i pucanjem u tom istom DOB-u, čim lokaciju poprizavrše kako valja, pa tako ovog puta ne bi ni reči o tome. Nije ga bilo ni u prodaji na šanku. Boban se, izgleda, sve više priklanja mojoj devizi: "Ko zna, znaće; ko ne zna, neznaće!"
Inače, Zakk (aka Žarko) se baš i nije prergao s tim vođenjem, bilo je to kao na pokretnoj traci, zbrzano, bez duše, maltene kao otaljavanje (ako je on bio premoren do tog časa, što bi bilo sasvim razumljivo, zašto neko drugi nije na sebe uzeo taj posao?). Mnogo bolje bi bilo da su svi izdavači i autori sedeli zajedno, za istim stolom, i pričali (kao što su to filmadžije), umesto ovog mrtvopuvačkog "predstavljanja" jedan po jedan, svako za se.
Kad već nema kviza (!), kulminacija večeri je trebalo da bude:
[21h] DODELA GODIŠNJIH NAGRADA „Lazar Komarčić“ i „Ljubomir Damnjanović“ za 2007. godinu
Međutim, tek to je delovalo kao bezvoljno otaljavanje potpuno uvredljivo i po ljude čija imena nagrade nose, i po dobitnike, i po smisao cele te aktivnosti. Sala je bila skoro prazna, NIKO od dobitnika se nije pojavio da primi nagradu, a od "svečanosti" nije bilo ni "s", već samo jedno zbrzano čitanje dobitnika. Ajd što nije bilo nikakvog scenarija dodele (to bi bilo previše! za Beokon!) ali što nije bilo ni najmanjeg pokušaja da se podari bilo kakav dignitet događaju zaista je bezvezno. Sreća te nisam bio u konkurenciji, ali da sam nekim ludilom bio dobitnik, ne znam da li bih, pod ovim uslovima, u ovakvoj "ceremoniji" abre-ubre kreveljenja, uopšte izašao da budem ovako nagr(a)đen.
Dobitnici nagrade "Lazar Komarčić" (za najbolja dela u sezoni 2007-2008) su:
- roman - "Lutajući Bokelj" - Nikola Malović
- noveleta: "Postanje" - Ratko R. Radunović
- kratka priča: "Udno palisada" - Lidija Beatović
- specijalna nagrada: Đorđe Kadijević (za doprinos filmskoj umetnosti).
Nagrada "Ljubomir Damnjanović" (za najbolju priču objavljenu u fanzinu Emitor):
- "Tarzanova poslednja velika avantura" - Pavle Zelić.
Zakk, koji je sve to smandrljao, nije ni kazao šta su, zapravo nagrade, nije se setio da pomene novčani iznos koji je ispljunula Skupština Grada, niti je našao za shodno da objasni ovu "specijalnu nagradu" za Kadiju: ko je za nju glasao, na koji način je dodeljena, šta ona podrazumeva, da li i Kadiji ide ono kristalče i neke pare, ili je to samo nekakav "special mention"? Totalna travestija i smejurija!
Da dodamo uvredu na povredu, ispade –prema ovim rezultatima nagrada - da je srpska fantastika u nikad-dubljoj krizi i sunovratu, budući da su čak tri nagrade otišle u inostranstvo – dve u Crnu i Goru, a jedna u Južnoafričku Republiku, a da je Pavle Zelić najbolji emitorski SF-F-H pisac u 2008. (Heh, kad sam kod Pavla, ne mogu da ne pomenem da me je dobro nasmejao svojom najnovijom kolumnom u Singidunum Viklingu, gde je pobrkao Lakobrijine "Mlade kadrove! sa mojim i Žikinim "Novim kadrovima"! A lepo sam govorio Žiki da će to da se desi, pre ili kasnije!)
Dobro, moram priznati da su mi obe inostrane priče sasvim OK: Lidijina je pristojna, a Ratkova je odlična; ali me bune propozicije, ako ih uopšte ima, i ako iko uopšte razmišlja o pravilima i propisima i legitimnosti svega ovoga. Kako doznajem, Mića je nedavno napustio žiri jer se nije slagao sa nekim izmenama u pet do dvanaest (kao da "pet do dvanaest" nije termin u kome se SVE u "Lazi" rešava), ali dobro, to je za unutrašnje stvari kluba. Sa ovom nagradom BOKELJU, ipak, rekao bih da se produžava pomalo mehaničko dodvoravanje mejnstrimu (prošle godine dali su nagradu za roman takođe autorki sa same granice žanra) koje me pomalo podseća na srpsku JEDNOSTRANU primenu sporazuma o pridruživanju EU. Tako bi nekako Laza, izgleda, da se jednostrano pridruži mejnstrimu. Sva sreća te niko iz tog mejnstrima nije bio na ovoj "dodeli" nagrada, inače bi ih jednostrano izignorisali do kraja vremena.
Nakon trominutne "ceremonije", Zakk je ustupio mesto Joru, koji je najavio da će se od sledeće godine uvesti kategorija nagrade za filmska ostvarenja, "Zlatna Leptirica" i obznanio je nezvanične istaknute naslove iz ove godine.
[22h] FSFF4 premijera: ZABRANJENA LJUBAV – Momčilo Preradović (2009)
U glavnim ulogama: Milan Veljković, Nikola Simić, Milan Marić, Nenad Bekvalac, Sonja Savić
Planirao sam da ovo pogledam, ali na kraju ipak propustih, jer mi je draže bilo da se još malo družim sa Bakićem i ekipom, što vrlo retko biva, a film ću već nekako nabaviti i pogledati, jebo ga ja! Bili su tu Melkor, Smrki, Zakk, Milosh, u jednom času pridružio nam se i Skrobonja, pa smo uz kejtering mezetluk i sokiće zalili još koju čašicu razgovora i uz opštu konstantaciju da je dr Zoća jedna sviiiinja od čoveka rastali se do iduće prilike.
Da sumiram pluseve i minuseve:
+ desio se;
+ pojavili se retko-vidljivi Bakić, Nešić, Džej Bi Petrović, Son of Man, Željko Psiho (krajičkom oka mislim da sam registrovao i Ota i Darka T. ali su iščezli pre nego što sam se iskobeljao iz društva u kome sam tog trena bio);
+ piće i meze su svakako tradicija koju treba nastaviti, negovati i razvijati!
+ u masi svakakvih filmova bilo i nekoliko dobrih;
+ dobra tribina o srpskom žanr filmu;
+ pojavio se Kadija kao jedino ime sa nekim kredibilitetom izvan žanrovskih geto krugova;
+ bilo dobro druženje;
- desio se u polovnom obliku;
- nije bilo ozbiljnih predavanja i promocija;
- nije izašla Bobanova FANTA-BIBLIOTEKA;
- zbrzana i neozbiljna organizacija; neadekvatna priprema fajlova i dr. tehničkih detalja pre izlaska pred publiku; otkazivanja i izmene u zadnji čas; improvizacija;
- nije bilo berze knjiga u pravom smislu reči (ne računam jednog čiču koji je u 5 do 12 doneo 10ak knjiga na šank);
- slaba reakcija medija: ta gostovanja po televizijama nisu pobudila dolazak novinara i reportera na lice mesta, iako su neka od zbitija (npr. i filmska i izdavačka tribina) imala značajna nova imena i nove naslove za promociju; ispade da je jedan od najvećih odjeka – u smislu renomea mesta i tiraža tj. publike pred kojom se to našlo - Beokon dobio u mom textu koji je u "Politici" izašao u subotu, usred trajanja Beokona;
- nema vina među pićima za goste!
- slabo pripremljena promocija knjiga i izdavača;
- uvredljivo otaljana "dodela" nagrada.
Eto, to je bio taj half-assed Polu-Beokon iz ugla Ghoula.
