U
okviru akcije „Ghoulovi grehovi“ (kosponzorisane sa akcijom „S Ghoulom je uvek
pesma“) na ovom blogu sam davno, vrlo davno, već kačio neka moja „grešna“
zadovoljstva – tačnije, grešni
POP i još
grešniji METAL. Ali ipak, najbolji je slatki greh zvani – domaća muzika!
Pre
svega, nekoliko ograda:
1) Sve do duboke starosti, u kojoj sam
sada, uglavnom sam izbegavao bilo šta domaće – i u književnosti, i na filmu, i
u muzici. I oči i uši i duša bili su mi od najranijih dana okrenuti stranim,
pre svega američkim uzorima. I priznajem da u svim ovim oblastima, po pitanju
domaće produkcije, imam manje ili veće „rupe u obrazovanju“. Šta da radim – čak
i u mesari nikad nisam voleo „Srpsku kobasicu“, a kamoli da sam voleo srpsku
muziku, film, književnost... Ipak, u ovom mom izboru dole zastupljena je cela ex-Yu, pored ostalog jer mi ne pada na
pamet da ulazim u krštenice članova ove ili one grupe i proveravam „čiji su, i
od kojih“. Nije me zanimalo ni onih dana, ne zanima me ni danas.
2) Kao posledica gorepomenutog, donji
izbor sigurno ima mnogo propusta i izostanaka, izazvanih pre svega time što
nemam nikakvu evidenciju a još manje pouzdano pamćenje koje će iz rukava da
izbaci sve favorite. Sigurno ima još dragih mi pesama koje sam, naprosto,
zaboravio – ali uz vaše komentare i sugestije, otvoren sam za to da ih se
prisetim i –ako mi odgovaraju- da ih dodam ovde.
3) Izraz „grešna“ zadovoljstva koristim
u poluironičnom smislu, kao gotovu frazu, odnosno skraćenicu (prečicu) koja je
već ustaljena u angloameričkoj terminologiji ali, ako ćemo baš da cepidlačimo, a)
odričem koncept greha uopšte, uvek i svuda, ne priznajem ga, i b) sve i kad bih
ga priznavao, izraz „grešno zadovoljstvo“ je za mene oksimoron, ili drugim
rečima, zadovoljstvo je samom sebi opravdanje, ako ima njega – nema greha!
4) No, i ako prihvatimo ovaj izraz,
ostaje pitanje: Kako razlučiti „grešno“ od regularnog (vrlog) zadovoljstva? To
je ozbiljno teorijsko i praktično pitanje na koje, skrušeno priznajem, u ovom
trenu nemam odgovor. Tim pre što, iako neke od donjih pesama jesu kič i treš, za neke druge je prelaz
između treša i legitimno dobre pesme toliko tanan i neodrediv da se sada time
ne mogu baviti. Merilo je bio moj utisak, osećaj, sviđizam, šta god.
5) Moram priznati da je kod mene jedna
skoro neizostavna posledica konzumacije domaćih proizvoda – mučnina,
tugaljivost i dert. Zato sam ih dugo i izbegavao, jer me bacaju u jedno vrlo
specifično melanholično raspoloženje koje mi strana muzika sličnog ranga ne
izaziva. Evo, iako sam ovo inicijalno bio zamislio kao veseo, praznični post,
sad kad pogledam-poslušam ove pesme, većina njih me nekako rastužuje. Nadam se
da sa vama neće biti takav slučaj!
Ali,
dosta priče – pljunite i zapevajte! I
dajte svoje predloge koji bi bili u rangu doleizabranih! Znam da sam mnoge
vredne kandidate smetnuo s uma...
Redosled je namerno
nasumičan, samo mi još fali top-listu da pravim...
Xenia – „Troje“
ITD Band – „Gradske cure“
Mirzino jato – „Apsolutno tvoj“
Branimir Štulić – „Voljela me
nije nijedna“
Regina – „Ljubav nije za nas“
Aerodrom – „Obična ljubavna
pjesma“
Aerodrom – „Fratello“
Alisa – „Sanja“
Alisa – „Kesten“
Generacija 5 – „Dolazim za 5
minuta“
Neki to vole vruće – „Teška vremena“
Riblja Čorba – „Ostaću slobodan“
Bijelo Dugme – „Ružica si bila“
Bijelo Dugme – “Te noći kad
umrem, kad odem, kad me ne bude”
Generacija 5 – „Ti i ja“
Zana – „Dodirni mi kolena“
Indexi – „Bacila je sve niz
rijeku“
Indexi – „Jutro će promijeniti sve“
Valentino – „Oka tvoja dva“
Crvena Jabuka – „Tuga, ti i ja“
Video Sex – „Detektivska priča“
Jurica Pađen & Aerodrom – „Što
si u kavu stavila“
Bolero – „Jelena”
ITD Band – „Lagano umirem“
FILM – „Mi nismo sami“
