ZAVODNIK intervju za "Narodne novine"

            U petak 13. juna u Nišu je održana promocija mog romana ZAVODNIK. Prethodno je, u popodnevnim časovima, najavljena gostovanjem na Niškoj Televiziji, gde mi je društvo pravila Snežana Radović iz niške Narodne Biblioteke.

            Potom smo se otisnuli put te iste biblioteke (od koje sam, uzgred, dobio poklon-knjigu kao najaktivniji član daleke 1992. godine!) a usput nam se pridružio dr Dejan Milutinović, profesor sa Filozofskog fakulteta i gost-domaćin te promocije.

            Promociji je prisustvovalo tridesetak posetilaca, što je za niške prilike više nego dobra cifra, ne samo u svetlu najsvežije činjenice – da na promociju jednog časopisa, na tom istom mestu, samo dan ranije, nije došao NIKO! – nego i inače.

            Razgovor je bio dinamičan, stručan i zabavan, publika je bila zainteresovana i smela u postavljanju pitanja, ostvaren je solidan fidbek, i prodato je tuce knjiga, što je, takođe, za niške prilike, odličan uspeh.

            Fotografije kojima je ilustrovan ovaj prilog načinila je Snežana Radović, kojoj i ovom prilikom zahvaljujem, a opširniju galeriju slika sa ove promocije možete videti na Pikasa Veb stranici, OVDE.

Evo izveštaja sa promocije (kako je bilo, ko je šta rekao: hajlajti!) za niški Super Radio, pod naslovom "Knjiga horora koju ne možete kupiti u knjižarama". Klikni OVDE.

            

Ovom prilikom dao sam i intervju Aleksandri Gojković, novinarki niških Narodnih novina zaduženoj za kulturu, koji je objavljen u subotu 28. juna. Ovde ga sada prenosim u celosti.

Na promociji se čula ocena da tvoj roman pripada „novom realizmu“, i da ima neke veze sa Glišićem, sa čime se ti apsolutno nisi složio... Kako ti određuješ ovu knjigu stilski i poetički? Na koga se naslanjaš?

            - Zavodnik se oslanja, pre svega, na tradiciju priča o duhovima, kako domaćih tako i inostranih, a naročito na možda i najbolju od svih: mislim na novelu "Okretaj zavrtnja" Henrija Džejmsa. Glišićeva poetika je prevaziđena i jednoznačna (kritika seljačkog sujeverja iz pozicije prosvetiteljstva): s njim nemam nikakve veze osim što obrađujem folklorna verovanja, ali na sasvim drugačiji način. Bliža mi je višesmislena obrada Glišića kod Đorđa Kadijevića, u Leptirici. Moj Zavodnik je roman strave, ali pisan je tako da može da zainteresuje i one koji tom žanru nisu skloni, jer se bavi vrstom iskustva i osećanja koje svi mi imamo vezano za seosku sredinu kojom smo okruženi i iz koje potičemo.

Radnja se zbiva u istočnoj Srbiji, u selu kraj Crvene Reke. Zašto su kulise baš te?

            - Ambijent planinskog sela Špaj, iz koga je poreklom moja majka, bio je glavna inspiracija: on je u mojoj svesti bio uobličen kao poprište mnogo pre nego što sam uopšte imao likove i zaplet. Naprosto sam znao da je taj ambijent napuštenog, poluzaboravljenog sela u kojem odumiru poslednji starci – idealan za jedan roman strave. Iz tog sela, inače, nosim divne uspomene, i radnja koju sam u njega smestio je plod moje mašte (ali je i nadgradnja pomenute Džejmsove novele).

U knjizi su prepoznatljivi neki tvoji biografski detalji, glavni lik je anglista po struci, asistent na fakultetu... To poigravanje postojalo je i u romanu „Naživo“... Koliko ti je zaista blisko razmišljanje junaka?

            - Zapravo, ovaj lik mi je manje sličan od onog u Naživo, ali tema je zahtevala da on ima veću distancu prema njemu nego što je moja. Ima i drugih razlika, ali i sličnosti. Volim da se poigravam sopstvenom biografijom i iskustvom, ali na pomalo mazohistički način: naime, dok domaći žanrovski pisci najčešće grade protagoniste prema idealnoj viziji sebe, moji (anti)junaci su prilično problematični, nesavršeni, ekscentrični...

Na margini romana su i razmišljanja o školstvu, o društveno-političkoj situaciji, čime ova knjiga postaje bliska i onima koji nisu ljubitelji horora...

- Oduvek sam smatrao da žanr ne mora i ne sme da implicira eskapizam; naprotiv, može da posluži kao efikasno oruđe za bavljenje stvarnošću, ali na pomeren, indirektan način. Prezirem angažovanu književnost, ali eskapizam prezirem još više. Trudio sam se da ovaj roman bude prepoznatljiv svakome ko živi u Srbiji danas, da bude ne samo smešten nego i ukorenjen u ovaj ambijent, u neveselu i hororičnu stvarnost u kojoj sada životarimo. On je višesmislen: ako vas plaše bauci i vampiri, ima toga ovde; ali ako pažljivije čitate, videćete da je prava strava u njemu, nažalost, mnogo realnija i bliskija.

Koji je recept za veliki broj prenumeranata kad pisac objavi knjigu kao samizdat?

            - Jedini recept je minuli rad. Ovo je moja sedma knjiga: sa prethodnih šest sam stekao dovoljan broj čitalaca koji znaju šta od mene mogu da očekuju. Takođe, moj blog, The Cult of Ghoul, postoji već pet i po godina, i jedan je od najčitanijih među onima koji prate žanrovsku književnost, film i strip. Zahvaljujući tome, prvi tiraž od 500 primeraka biće uskoro rasprodat i već razmišljam o drugom izdanju.

* * *