Tokom
mojih prošlogodišnjih iskopavanja i lutanja po Zagrebu i okolini, za vreme
trajanja festivala Fantastic Zagreb
– jedna od najfantastičnijih lokacija koje sam obišao bila je polusrušena
bolnica za plućne bolesnike Brestovac, na Sljemenu, iznad grada.
To
je ruina koja je za samo pola veka otkako je napuštena uspela da se uruši,
oljušti i propadne do zadivljujuće spooky
gothic razmera dostojnih jezivog dokumentarca CROPSEY,
a pošto se radi o baš velikoj i slikovitoj zgradi, različiti uglovi gledanja pružaju
najraznovrsnije vizuelne divote.
Prošle
godine sam do zgrade dospeo kada je već pao mrak, i overio sam je, koliko se
moglo (vrlo malo!), po noći. Mračne slike sa te posete možete videti OVDE,
a na istom mestu je i kratka istorija tog mesta koje se možete sad podsetiti.
Ubrzo
za tom posetom je moj zagrebački prijatelj Srki otišao na istu lokaciju po
danu, a njegove ekskluzivne fotke nastale tom prilikom okačio sam OVDE.
S
istim tim Srkijem otišao sam u ovogodišnju akciju, s namerom da tu zgradurinu
najzad overim po dnevnom svetlu, sa svih strana i iz svih uglova, spolja i
iznutra (koliko se to može, zbog trošnih podova i urušenih/zatrpanih delova).
Slikama
nastalim prvog dana jula 2012. nema potrebe dodavati mnogo reči – mislim da su ovi
jpg prizori dovoljno rečiti po sebi. Kliknite na svaku fotku za bolji ugođaj
(veći format).
Kazaću
samo sledeće:
- čak i po
vrelom danu, na ovom brdu iznad Zagreba, na divno odabranoj lokaciji
zaklonjenoj bregom i šumom, bilo je prijatno i sveže;
- mestom
vladaju tišina i mir koji bi po oblačnijem i maglovitijem danu verovatno doveli
zlokobnost atmosfere do nepodnošljivosti, ali moram reći da ni pod jarkim
suncem Brestovac nije prijatna lokacija za osobe tankih živaca;
- jedini
glasniji zvuci poticali su od rojeva vrlo krupnih muva koje čekaju u zasedi po
ruševinama, u tmini i polumraku plesnivih, mračnih, pustih soba;
- u lutanju po
unutrašnjosti uspeli smo da probudimo samo jednog slepog miša, što je
popriličan uspeh;
- kao što
možete videti, na ovim jezovitim ruševinama i ukletim razvalinama pored Srkija
društvo su mi pravile knjige, NEKRONOMIKON i NAŽIVO, pa sam sa takvim
amajlijama malo lakše podneo sveprožimajuću stravu i užas koji zrače iz
zlogukog kamena!
- nažalost,
foto-aparat je imao nekakav fish-eye objektiv čiji se efekat nije mogao
ukloniti, ili barem Srki to nije umeo, pa su zato ove fotke na takav način
zakrivljene;
- one koje
nisu (manjina), načinjene su njegovim aj-fonom.
Sva zahvalnost
(i kopirajt) idu Srkiju za otkrivanje ove prilično neprovaljene lokacije još
prošle godine, za vožnju do nje, druženje, slikanje i sve ostalo!
