***
3+
Ovo na prvi pogled ne izgleda kao
potencijalni hit: vizuelnost je osrednja, mrljavo-realistična (samo prirodno
svetlo, ništa fensi reflektori i sočiva, ništa video-spot estetika), što je tim
gore ako vidimo da se 4/5 filma dešava u jednoj prozaičnoj kolibi bez ikakvog
eye candyja; glavni junaci su srednjaci ne naročito simpatičnih fizionomija a
još manje karaktera, a tematika je pomalo opskurna i vodi ka ezoteričnom
završetku (if at all). Čak i poster je loš. Daleko gori filmovi imali su
izvanredne postere. A opet, kad se sve sabere, RESOLUTION je jedan od ubedljivo najboljih novih horora
koje videh od početka godine.
Kako to? Deluje jednostavno, ali stvarno
deluje: jer, kad imaš magiju, onda
sve ide samo od sebe; kad je nemaš, onda se oteže i kilavi i napreže i gnjavi
na mišiće, ali silom ne vredi. Magija koja je ovde na delu zove se: odlični
glumci, živi likovi, sočni i ubedljivi dijalozi i – nećete verovati –
motivacija i ponašanje likova zasnovani na psihologiji, logici, zdravom razumu,
kontekstu i uopšte onome kako se živi ljudi inače ponašaju!
Zvuči zapanjujuće, zar ne? U 99,7%
novih američkih horora zaplet je omogućen isključivo time što su glavni junaci
IDIOTI koji se ponašaju kao MORONI i ništa im se zapravo ne bi desilo, ili
barem horora ne bi bilo, da su ispali malo manji IMBECILI i da su uradili ono
što im svako iz publike uzvikuje, umesto onoga, RETARDIRANOG, što im je lenji
scenarista zamislio i napisao da govore i rade.
Kakvo je samo osveženje, kakvo okrepljenje, kakav nalet svežeg
vazduha i čiste izvorske vode kad naiđete na film kao što je RESOLUTION, u kome
3-D likovi govore i ponašaju se kao 3-D likovi, kao živi ljudi, a gde im, opet,
ni sav zdrav razum i dobre namere i logika i sve ostalo na kraju opet NE
pomognu baš mnogo pred naletima ludila koje ih spopada.
Ukratko: Majk je sveže priženjen
čovek koji dobije video na kome je njegov najbolji prijatelj, inače dugogodišnji
ovisnik, prikazan kao samouništiteljski razvaljen dok se ludira i glupira negde
u divljini. Shvativši to kao poziv upomoć (mada se kasnije ispostavi da te
snimke ovaj nije poslao; nije ni znao da postoje), reši da ode u kućicu koju je
ovaj iznajmio u indijanskom rezervatu, da ga doslovno veže lisicama za zid i
spasi mu život primenom terapije poznate kao "ladna ćurka", tj.
nedelja dana bez miligrama droge, skidanje "na suvo", umri ili
ostavi.
Jedini problem: kad krene "terapija", počnu da nailaze na
fotke, gramofonske ploče, slajdove, vhs-kasete i digitalne snimke uznemirujućeg
sadržaja (ništa eksplicitno gadno, ali to što se vidi uglavnom je
uvrnuto, nadrealno i zabrinjavajuće). Iz svih njih ispada da ih neko, možda,
posmatra i snima dok ne slute; da čudne energije vladaju tim mestom; da se tu
prostor i vreme drugačije ponašaju; a kad počnu da dobijaju snimke iz
budućnosti (nimalo vesele), e tu đavo odnese šalu, i počne borba protiv
zacrtane (?) sudbine, kako ono sa snimaka ne bi postalo stvarnost! Ali, ima li
beganja?
Nisam baš neki ljubitelj formule "manje = više", ne zato što je ona pogrešna po sebi, nego
zato što je toliko zajebano odraditi je kako valja da 96,3% naslova koji uopšte
pokušaju da je realizuju na kraju ispadnu samo – isprazne smaračine u kojima se ništa ne dešava. Zbog toga je
formula "više = više"
bolja iz razloga čiste statistike jer, čak i ako film ne uspe, ipak od svih tih
pokušaja u pravcu "više" barem neki neće da ispadne ćorak, pa tako dobijemo
bar NEŠTO. E, ali zato je postignuće RESOLUTIONA veće, jer definitivno se radi
o jednom od najuspelijih (manjinskih) predstavnika horora koji dokazuju da
"less is more", bar ponekad, MOŽE da bude formula za uspeh.
RESOLUTION uspeva da bude jeziv
maltene bez ijedne klasične horor scene: bez pipkanja u mraku, bez dosadnih "Hello,
anybody there?", bez naglog iskakanja mačaka i puštanja golubova i sličnih
jeftinih fazona. I nema skoro nimalo krvi. A opet, film uspeva da bude prožet
zlokobnošću i pretnjom, jezivim slutnjama, misterijom (tim davno zaboravljenim
činiocem USA horora!) – i najređim od svih kvaliteta: uspeva da vas zainteresuje,
da vas bude briga za te likove, da vas involvira u situaciju i sudbu dvojice
protagonista. Takođe je blaženo lišen na silu ubačenih "dama u
nevolji" ili pak obaveznih romantično-ljubavnih zamešateljstava. Ovo je
jedan čist buddy film; i jedan od
najboljih od te sorte, vaistinu.
Uostalom, šta reći, koju posluku
porati, kad je jedna od najjezivijih u filmu zapravo scena RAZGOVORA – kada
glavni lik dospe do prikolice nekog Francuza, antropologa i čudaka koji je
došao u Ameriku da proučava indijanske narodne umotvorine, pa ostao tu, i onda
ovaj creepy lik (izgorelog lica – reklo bi se, zaistinski, a ne šminkom-maskom)
krene da raspreda o tome kako je dospeo tu, i kakve sile tu vladaju,
uključujući i opskurna naklapanja o stvarnosti, univerzumu i svemu ostalom (uz
malu pomoć ogledala, radi demonstracije).
Umesto da se, kao u 98,75% novih
američkih horora "zabavljate" pitanjima tipa "koga li će
sledećeg, i kako, da ubiju?" ili
"kako li su ovo snimili? mora da je cgi" ili "na koji me video
spot podseća ovaj kadar i ovo svetlo?" ili pak "na koji film/podžanr
je ovo aluzija? odakle ovaj citat? gde sam već video ovaj prizor ili
scenu?" ovde ćete biti zabavljeni pitanjima "šta se ovde, dođavola,
dešava" i "kako li će ovi naši iz ovoga da se izvuku, sto mu
muka?"
Zbog tih retkih kvaliteta, ni ja
neću da spojlujem – uostalom, višeznačni naslov odnosi se, pored ostalog,
upravo na ljudsku prirodnu potrebu za rezolucijom,
u smislu svršetka, okončanja, ali takvog koje je logično, smisleno, koje vezuje
mašnicu na priču i pruža nekakav osećaj kraja, ili, što bi rek'o naš narod
"closure". Ali, nije li
"smislen kraj" samo još jedna fikcija koju smo projektovali na haos u
kome obitavamo, ne bi li nam egzistencija bila malo lakša? (SPOJLER: naravno!)
Neće svi biti prezadovoljni okončanjem ovog filma – a iskreno, nisam
ni ja baš sasvim, mada sam slutio nešto u tom stilu. No, ne mogu reći ni da sam
razočaran ili naročito nezadovoljan. Možda je moglo malo bolje, ali… prihvatam
ga. Ako ništa drugo, bar će vas ova REZOLUCIJA navesti na razmišljanje,
diskusiju (ako ga gledate u društvu) i još jedno gledanje. Sva sreća pa je film
više nego dovoljno dobar, zabavan, duhovit, jeziv, tajanstven i odlično
odglumljen (baš bih voleo da vidim koji će glumac ovom Viniju Kuranu, koji igra
adikta, idućeg januara da preotme Zlatnog
Ghoula za mušku ulogu!), pa zbog svega toga pomisao na još jedno gledanje
uopšte ne zvuči kao loša ideja.
RESOLUTION nije samo jedan od najuspelije jezivih novih horora; on je, takođe, i jedan od najduhovitijih: smejao sam se ovde više
i dublje i slađe, iz stomaka, mnogo češće nego u bilo kom recentnom patetičnom
pokušaju horor-komendije (a la COCKNEYS VS ZOMBIES i sl.), a pritom humor sve
vreme proističe iz karaktera i odnosa, i nije zasnovan na gegovima i "vickastim"
one-linerima. Najzad, ovo je i jedan od najhumanijih
(!) horora u poslednje vreme: uz sve dosetke i gimike i fore i fazone on ne
gubi iz vida svoje ljudske likove, i
njima se pametno bavi sve do same rezolucije.
Ali, pre nego što počnete da bljujete na samu reč
"humano", žurim da dodam da je RESOLUTION takođe jedan od najmračnijih novih američkih horora, i
to NE u površnom, mehaničkom smislu na koji to skoro svi ostali pokušavaju da
budu (npr. "bu-huu, glavni junak stradao na kraju" – iz'em ti
pesimizam!) nego u dubinskom, psihološkom, pa i u antropološkom smislu. Prosto,
crnilo ove situacije sa narko-ovisnikom i njegovim sjebanim životom NIJE samo
plitki alibi da se zaplet gura dalje pre nego što ovo bude gurnuto pod tepih
(kao što to, recimo, biva s tretmanom narkomanije u rimejku EVIL DEAD). Ni na
koji način taj očaj i propast nisu razvodnjeni ili "kao na filmu"
ulepšani i umanjeni nekim lakim, jeftinim vađenjem: zapravo, ovi likovi i ova
drama dovoljno su zabavni da bi film bio zanimljiv i kad ne bi bilo ikakvih
horor dešavanja. Za koliko horora to možete da kažete, novih ili starih, a?
Zbog svog respekta prema svojim likovima (i prema gledaocima!), RESOLUTION
i od mene ima respect, i pečat preporuke!
