U
petak 13. maja u Velikoj Plani održana je promocija romana ZAVODNIK i edicije „Poetika strave“ koju izdaje Orfelin. Domaćin je bio Mladen Milosavljević, a gosti – Marko Pišev i ja. Detalje o tome,
uključujući i video zapis celog događaja, imate OVDE.
Kao i
obično u takvim prilikama, iskoristio sam priliku da obiđem znamenitosti kraja,
naročito one koje su bliske mom mračnom senzibilitetu.
U tome je, podrazumeva
se, ključna uloga bila našeg domaćina, Mladena, koji je, zajedno sa svojim
bratom, mene i Marka proveo kroz neke od slikovitijih lokacija ovog zaista
lepog kraja.
Neke
od njih su opštepoznate, kao što je Radovanjski lug (mesto gde su dušmani u našim redovima ubili
Karađorđa) i crkva Pokajnica, a neke su manje znane, doslovno zarasle u travu i
poluskrivene, po principu „ko zna – znaće, ko ne zna, neznaće“.
U
ovom nastavku otkriću ponešto od oba sveta. Naša prva stanica bila je zgrada prve
seoske škole u Srbiji, u selu Orašje, koja se nalazi kraj slikovitog šumarka, u
istom dvorištu sa crkvom, a odmah pored groblja.
Ovo dvorište je lepo uređeno, očuvano i prijatno kako za oko tako i za uho - opšta tišina, uz poneku pticu iz šume...
Ovde
su deca, pavo iz školskih klupa, kroz prozor, doslovno bila u prilici da se uvere u (ne)istinitost maksime da „od
kolevke pa do groba najlepše je đačko doba“.
Mogu
misliti na šta je to ličilo krajem 18. veka... Zapravo, ne mogu! Ipak, evo kako
su tad, verovatno, izgledale katedre i klupe...
Tu je
crkva relativno običnog izgleda, nova, okrečena, skoro nimalo „gotska“, ako
izuzmemo, možda, podsticajno slikovitu kvaku koja sugeriše da se možda neko
tajanstvo u stilu M.
R. Džejmsa krije unutra.
Ipak,
vrata su bila zaključana, a sa njima i eventualni duhovi unutra.
Zato
smo osmotrili obližnji pompezni zvonik...
...nekoliko
starih spomenika kraj njega...
...i,
neizbežno, groblje odmah iza...
Vreme
nas je savršeno poslužilo tog dana, iako je bilo promenljivo i nepredvidivo;
sem kraće kišice, koju smo odzenovali pod nadstrešicom škole, ostatak tog dana
proveli smo neuznemiravani meteorološkim gnjavarijama.
Na
samom kraju te celodnevne ekskurzije po bližoj i daljoj okolini Velike Plane
naša družina svratila je i na jedno opskurno mesto.
Tu je
knez Miloš Obrenović (preko svojih poslušnika, ne lično) mučio i pogubio svoje
protivnike iz raznih buna i klika koje mu nisu išle uz dlaku.
Nešto
više detalja o ovom mestu ima u Mladenovom izveštaju OVDE,
pa tome nemam šta da dodam, osim novih slika...
...i
potvrde da se radi o čudno tajnovitom, tihom i pomalo zlogukom mestu...
Ali,
to nije sve, jer na istoj lokaciji, odnosno na istoj livadi, nalaze se još dve
bizarne stvari:
Malo podalje,
na desetak metara od točka za mučenje nalazi se spomenik čudna izgleda, koji
podseća možda na nasukani brod, ili neku bizarnu vrstu bazena.
Povod
je ovaj:
Naravno,
kao i polomljeni i skoro nečitki Točak, tako je i ovaj spomenik prepušten sebi
i vremenu.
Pitanje
je kako je to trebalo da izgleda kad je bilo novo, ali ne verujem da su ove
cevi sa vodicom što curka u žabokrečinu i opšta zaraslost svega deo željenog
ugođaja.
Pre
će biti da je to neizbežna, tipično srpska „glazura“ nebrige prema sopstvenoj
istoriji i spomenicima koje imamo za izvoz (mada ih ne izvozimo) – bolje reći,
za bacanje...
Ali
ni to nije sve! Jer, na istoj ovoj maloj livadi, u šipražju i među paprati
možete opaziti i jednu vilu koja tu usamljeno stoji.
Šta
ona tu radi, čemu služi, šta tačno predstavlja, i zašto baš ovde – ne se znaje! Kamena nimfa čuva svoju tajnu...
Svakako
služi da upotpuni nadrealni ugođaj ove livadice i njenih napučenih,
nekongruentnih spomenika.
Pa,
kad je već tako...
PS: Sve fotke u ovom prilogu načinio je ili Mladen, ili Ghoul sa svojim novim foto-aparatom. Copyright - The Cult of Ghoul.
---NASTAVIĆE SE---
