Nedavno sam iskoristio jedno tiho i
lepo nedeljno popodne da odem do spomen parka Bubanj na obodu Niša. To je
spomen-kompleks posvećen ljudima koji su tokom II svetskog rata bili zatvarani
i mučeni u obližnjem logoru Crveni krst, a zatim su streljani na ovom brdu gde
su im i kosti zakopavane u nizu rovova. Za 2,5 godine (feb. 1942 – sept. 1944)
na ovom mestu streljano je oko 10.000
ljudi.
Danas je ovo stratište obeležno sa
čuvene tri pesnice kao simbol prkosa
i nepredavanja ovog naroda – jer pesnice ipak lepše izgledaju nego ispruženi
srednjak, iako je poruka slična.
Ovaj spomenik je, uz Ćele-Kulu
i Tvrđavu, jedan od tri najprepoznatljivija i –ako je to prikladno u ovom
kontekstu reći- najlepša spomenika Niša.
Mislim, tužan je i mračan povod, isto kao i za Ćele
Kulu, pa je i „lepota“ upitna, ali u oba slučaja ne radi se o
pukom kukumavčenju za mrtvima, nego je, paralelno s tim, kroz komemoraciju
pobijenih, prisutna i snažna poruka živima: poruka prkosa, hrabrosti, otpora i
neuništivosti.
Iako sumorno zbog svoje istorije, ovo
mesto je ipak omiljeno izletište Nišlija, jer ambijent je zaista unikatan – pre
svega zbog te tri famozne pesnice koje se dižu ka nebu, ali i zbog drugih
elemenata tog kompleksa: veliki horizontalni reljef, amfiteatar gde su, u doba
SFRJ, ovde održavani recitali i slične govorancije, prostrani park, šumice,
livade, itd.
Park, istina, nije naročito dobro
uređen: o rastinju kao niko da se ne stara, žbunje i trava na sve strane, opalo
lišće niko ne čisti, klupice i stolovi polurazrušeni, nigde korpe za otpatke
(pa zato: đubre izletnika na sve strane) i slično.
Tako tipično srpski. Jer mi ne prkosimo samo mrskim
okupatorima – još uspešnije prkosimo zdravom razumu i samoočuvanju, ukratko,
samima sebi.
Nešto više o istoriji ovog stratišta
i spomenika na njemu možete pročitati OVDE.
Vredi pogledati, ima vrednih podataka; na primer, do malopre ni ja nisam znao da su Tri Pesnice
rad hrvatskog vajara!
Na ovom izletu društvo mi je pravio
i slike fotkao sestrić Matija, kojem
na tome i ovim putem zahvaljujem. All photos (c) Matija for The Cult of Ghoul, Inc.
