***
3
Prvi CREEP je bio prijatno iznenađenje: hvalio sam
ga već na blogu i dodelio mu ZLATNI
GHOUL za NAJBOLJI FOUND FOOTAGE 2015. A sad, nastavak je, suprajz, još bolji! Glavni krivac je Mark Duplas u naslovnoj ulozi, a ujedno
i koscenarista.
Njegov Krip ima nestabilno ime (ovde se zove Aron,
kao njegova žrtva iz 1. dela) što je vrlo smisleno – u suštini, on je čovek bez
imena, The Man of Mystery. Ovaj lik jedna je od najvećih kreacija Zlikovca u
horor filmu 21. veka: ovako genijalno koncipiran i savršeno odigran lik
PSIHOPATE, koji je uz to šarmantan, duhovit, pametan, zabavan – na filmu nije skoro viđen.
Naglašavam – na filmu;
serije ne računam. Uostalom, Hanibal iz HANNIBALA
je previše Veći Od Života, dok je ovaj ovde veći taman onoliko da film bude
zanimljiv, ali se ipak znatno više drži realnosti. Ovakav zajebani baja bi
zapravo lako mogao da postoji! Ovo je zlikovac koga volite da mrzite i koji vas stalno iznenađuje: s njim nikad ne znate na čemu ste, nepredvidiv je kao
pravi psihopata, a najzabavniji je onda kad se čini da otkriva svoju toplu,
nežnu, ljudsku, osećajnu stranu.
U nastavku se na njegov oglas javi slabo popularna a
ambiciozna goth jutjuberka sa fetišom prema usamljenicima koja sanja o slavi i
uspehu kad-ako snimi nešto stvarno specijalno. Ovaj joj smesta kaže da je
serijski ubica i počne da priča o sebi i zločinima, ali ova mu, naravno, ništa
ne veruje. Čak se kod nje i nešto kao ljubav rodi i svašta se tu još zabavno
zgodi a film je unikatno uzbudljiv baš zato što je lik ove žene originalno
koncipiran.
Nije to vrištava žrtva koja će smesta da krene da
beži; dapače, ona je blaženo lišena uobičajene psihologije, motivacije i
vrednosti kakve nosi 99% ženskinja u hororima. Njena fascinacija ovim kripom ubedljiv
je deo njenog psihološkog mejkapa, a uz to je njen lik i odlično odigran. Zašto
ne reći: Dezire Akavan (sic!) je ne
samo dobra glumica nego i lepa, šarmantna, prijemčiva žena za koju ćete
navijati snažno i biće vam stalo do toga da na vreme shvati koliki je Psiho
ovaj Krip zapravo, i da se nekako čitava izvuče iz njegovih kandži.
Scenario je vrlo pametan, dijalozi sve vreme živi i
prirodni i inteligentno napisani (što
je, inače, veliki deficit u današnjem tzv. „hororu“!), situacije su originalne
i nepredvidive (autori su stalno za
korak ispred gledaoca, umesto iza, kako obično biva), dinamika između dvoje protagonista je originalna, upečatljiva i
vrlo živa, gluma je besprekorna...
... ovakav
balans između humora i horora retko se
viđa, a poigravanje konvencijama
horora nadahnuto je i smelo (često se, eksplicitno ili implicitno, namiguje
gledaočevoj svesti o određenom klišeu i sugeriše se da će ovaj biti izvrnut
naopačke, što i biva)...
Svašta se pametno ovde (po)kazuje o (ne)moći
(ne)komunikacije u 21. veku, o „dejtingu“ i uopšte muško-ženskim odnosima, o
virtuelnim i pravim ljubavima, o (ne)sposobnosti da se voli danas, o ambiciji i
uspehu, o filmmejkingu (zabavne reference na F. F. Kopolu!) i o duboko bolesnoj
psihi našeg doba u kojem je ludake sve teže prepoznati zato što nam se sve
češće smeše čak i iz ogledala...
Sve u svemu, CREEP 2 je ne samo jedan od
najboljih FFF-a ikada nego, prosto, jedan od najboljih horora ove godine.
Ghouls says check it out!
