STAR
WARS serijal mi ama baš ništa u životu ne znači: takve infantilijade nisam
voleo čak ni kao klinac – istina, osećao sam mlako dopadanje prema BLEJKOVOJ
SEDMORCI i GALAKTICI, u vreme kad sam imao 7-10 godina, ali čak i tada, čak i
tamo, jedino su me zanimali alieni i čudovišta: svemirski brodovi, tehnologija,
roboti, čuda muda, laseri, svemirske bitke, ŽKKK-ŽKKK, kraš-bam... to me je ostavljalo
'ladnim.
Kad sam te filmove najzad overio, u svojim punoletnim godinama, takođe sam ostao hladan. Ništa pod milim bogom te bajčice meni ne govore, ne znače, ne čine. May the „Force“ be with YOU – it's certainly not doing anything for ME.
Kad sam te filmove najzad overio, u svojim punoletnim godinama, takođe sam ostao hladan. Ništa pod milim bogom te bajčice meni ne govore, ne znače, ne čine. May the „Force“ be with YOU – it's certainly not doing anything for ME.
Iz
tog razloga sam aktivno ignorisao sve najave i propagandu i merčandajzing oko
najnovijeg nastavka ZVEZDANIH RATOVA; niti sam pojurio da gledam film u
bioskopu, niti planiram. MOŽDA ga pogledam u nekom trenutku dokonosti jednom
kad bude procurio dvd rip, ali bez obaveze, bez hitnoće, bez žurbe. Do tada,
evo osvrta na taj film koji je na samoj premijeri odgledao stalni saradnik ovog
bloga, Nikola Popević, koji je
zahvaljujući stavci „The Cult of Ghoul“ u svom CV-u dogurao do mesta urednika
filmskog programa RTS-a!
Evo
šta je on imao da kaže o BUĐENJU SILEDŽIJA.
Znate ono kad neki matori
bend odluči da objavi best of album pa pošto shvata da su omatorili i sviraju
bolje, ali realno nisu u stanju da naprave kvalitetnije pesme od onih sa prvih
albuma, umesto da samo potrpaju stare pesme – oni sve odviraju ponovo, možda
malo promene aranžmane, s kvalitetnijom produkcijom u skupljem studiju? E to je
Star Wars: The Force Awakens.
SW: TFA je pastiš motiva
uglavnom iz prve trilogije, mada se probralo ponešto i iz onih užasavajućih
prikvela. Uostalom, Džej Džej Ejbrams ne folira publiku - film počinje scenama
reciklaže. Postapokaliptični šmek postimperijalnog sveta sa raspadnutim
krstaricama koje čerupa sirotinja vrlo brzo smeni akcija – na sreću ili na
žalost... pa, teško je reći. Jer fanovi će biti oduševljeni, ali ovakav kakav
je ne nudi ništa novo.
Tu su "novi"
telenovelistični porodični sukobi i odnosi, "nova" kafana s
vanzemaljcima gde se sklapaju mutni poslovi, "nova" Zvezda smrti koju
će napasti iz "nove" baze pobunjenika, "nove" pustinjske,
snežne i šumovite planete, tu su "novi" R2D2 (mada uglavnom statira i
stari), "novi" Dart Vejder, "novi" Luk Skajvoker (kameo ima
i stari), "novi" Imperator koji dokazuje sušu ideja kako na planu
priče, tako i na planu dizajna, pošto neobično liči na Azoga, možda čak i
Inženjera.
Jedino što tehnologija nije
mnogo napredovala, jer tu su stari tai-fajteri i eks-vingovi – zlikovci voze
ove prve, a dobri momci ove druge, da ne bude zabune. I jurišnici još uvek nisu
naučili da gađaju, mamuta s dva metra ne bi pogodili.
Nije novi Star Wars
nezabavan; mračnijeg je tona, enterijeri brodova su više ejlijenovski nego
klasični starvorovski. Sve je to fino upakovano, našminkano, humor je doziran,
nema one grozne tendencije SW filmova posle Empire Strikes Back da se povremeno
pretvaraju u nešto poput preskupe epizode "Mapet šoua". Svedeniji je,
po duhu bliži prvoj trilogiji. Međutim, neizbežno je da na sebi ne ponese pečat
na kome će pisati jasno: PROIZVOD.
Zabava ali realno šuplja i
to u franšizi koja se nikad nije mogla podičiti bogzna kakvom ispunjenošću.