(*)
1-
pogledah pre nekoliko godina na niškim 'filmskim susretima' BEL EPOK. sort of. auh! pa ono je NESNOSNO
arhaična i negledljiva tvorevina! a šta si pa očekivo, upitaće neko s pravom. pa,
očekivo sam jedva-podnošljiv arhaičan i uninvolving kvazi-film. mislio sam da
će nešto što ima muda da se nazove BEL EPOK da barem pruži neku raskoš, eye
candy, production values koji su nam danas, kao, nedostižni. patka!
taj 'kabare' izgleda kao neka jadna školska
predstava, i isto toliko je 'erotično-lascivan'! da i ne
pominjem UŽASNU 'muziku' arsena dedića koga zbog ovoga treba streljati (nakon
što ga čopor divljih svinja brutalno siluje). ljudi su izlazili sa projekcije
left & right, i to najčešće tokom tih 'muzičkih tačaka' koje - oh, tako
avangardno - služe da dodatno objasne kolorit i značenje i teme i ideje filma!
možda su me ovi južni korejci razmazili, ali meni
je SVAKI njihov film - bel epok! njima čak i neke umjetnički sasvim jadne
tvorevine, poput recimo GHOST THEATRE, izgledaju FASCINANTNO. naš BEL EPOK
izgleda kao malkice raskošniji američki made for TV film iz ranih 70ih. jebote,
ova papazjanija je uslikana nekom banalnom, jadnom, nekoloritnom fotografijom
koja, da se ublaži još za 2 nijanse, i ispašće jebena SEPIJA!
davor janjić igra glavnog junaka koji je nešto
između mrtvog puvala i klinički retardiranog kretena. a on je još kao pionir
bosanske kinematografije! sad su mi mnoge stvari o toj 'kinematografiji'
jasnije! mislim, 2,5 sata ove nesuvislosti je zaista previše! počeo sam da se
meškoljim na NESNOSNO neudobnim sedištima na niškoj letnjoj pozornici već posle
pola sata; oko sat vremena u filmu - kad još uvek nije bilo diferencirano KO je
taj gl. junak uopšte (u smislu, what makes him tick) rekoh sebi: I'm outta
here; ali iz pukog mazohizma reših da ostanem još pola sata. kad ni posle sat i
po 'filma' ovo nije deliverovalo NI NA KOM NIVOU ('ideje' su smešne; vizuelnost
je jadna i sirotinjska, sve u srednjim i krupnim planovima; 'bal' izgleda kao
neki vatrogasni bal u prćilovačkom domu kulture; erot'ke ni za lek, par jedva
otkrivenih sisića u mraku, sa nevidljivim licem vlasnice, na 3 sekunde, i to je
sve; i stoga, kad u 90om minutu shvatih da ove idiotarije ima još SAT VREMENA
do kraha, ja rekoh: SCREW YOU, GUYS, I'M GOING HOME!
zaboravih da pomenem da je saučesnik na scenariju
bio NEBOJŠA PAJKIĆ, poznatiji kao suprug isidore bjelice i nekadašnji
'žanrovac'. eh, ubi sunt etc.?
a da ne ispadne da sam skroz negativan prema filmu
koji mi je u nepovrat odneo 90 minuta života ne pruživši mi NIŠTA zauzvrat
(hej, najuzbudljiviji deo filma je bio kada je odjednom, niotkuda, iznad naših
glava prozviždao mega putnički avion u uber-niskom letu, teško da je bio više
od 100-ak metara iznad naših glava! kako su samo ljudi oživeli, kako se začuo
žamor… ostatak filma publika je više TRPELA nego što je gledala; potpuno
mrtvosana, hladno je primala i pokušaje humora, i erotike, i muzike, i
angažmana, i 'poruke'… nisam znao da KRCATA pozornica, bar 4000 duša, može da
bude TOLIKO nema, toliko HLADNA… a tko bi im pak zamjerio?) – dakle, da navedem
JEDNU polu-pozitivnu stvar vezanu za ovaj film: radmila živković bambić je
ODLIČNA kao kurveštija. istina, u njenom slučaju to baš i nije neka glumačka TRANSFORMACIJA…
ali svejedno, moram priznati da sam u jednom trenu bio zadivljen njenom
SVETSKOM pojavom i harizmom, i pomislio kako bi bilo sjajno videti je, recimo,
u nekom bertolučijevom filmu!
lažu novine (jer to im je poso): "Uprkos tome što je film snimljen pre sedamnaest godina, publika ga je prihvatila kao da je "od juče", a i sam reditelj Nikola Stojanović rekao je da "niko ne primećuje da je film zastareo"." ja kažem – KOJEŠTA! ovo je zastarelo na svakom pojmljivom nivou, od zamisli do realizacije, relikt nevredan čak ni muzejske prašine… i mog daljeg bavljenja njime.
