Izašao je, na univerzitetu u Kragujevcu, Zbornik sa
prošlogodišnjeg naučnog Okruglog stola o 200 godina SF, sa uvodom i 13 radova,
pod naslovom Posle 200 godina: dva veka
naučne fantastike. Naslov
ovog SF zbornika očigledan je omaž klasičnoj srpskoj horor priči „Posle 90 godina“ Milovana Glišića.
Kompletni bibliografski podatak: Nikola M. Bubanja,
urednik, Posle 200 godina: dva veka naučne fantastike. Zbornik radova sa
istoimenog Naučnog okruglog stola održanog 28. oktobra 2018. Kragujevac,
Filološko-umetnički fakultet, ISBN 978-86-80796-30-7, COBISS.SR-ID
280424716
Izgleda da je ovo prvi naučni zbornik o naučnoj
fantastici u istoriji srpskih univerziteta.
Skrećem vam pažnju na jedno kratko ali slatko
poglavlje u jednom od radova. Autor je stari znanac pažljivih pratilaca ovog
bloga, legendarni, naučnofantastični, nadrealno-neverovatni dr Aleksandar B. Nedeljković – osvrte
na njega i neke njegove radove imate pod posebnim tagom na blogu, ako kliknete OVDE.
Njegov tekst, kao što smo već
navikli, nema nijednu odliku NAUČNOG RADA – umesto toga, kao i obično, radi se
o jedva koherentnom, skoro-ćaskalačkom skupu nekih subjektivnih zapažanja i
impresija pisanom za neki nezahtevniji blog. To ne treba da čudi, jer ovaj "naučni rad" je zapravo i nastao tako što je dr ABN spojio, i neznatno preradio, svoja tri napisa na jednom internet FORUMU. O, da... Ipak, naslov je gromopucatelan: O MOGUĆNOSTI
STVARANjA BAZE PODATAKA I DEFINISANjA ZAJEDNIČKIH OSNOVNIH PRINCIPA ZA STUDIJE SF
KNjIŽEVNOSTI
U okviru ovog teksta možete naći i
sledeće poglavlje, u kojem se osvrće na moju odbranu doktorskog rada o poetici
horora. Prebacio sam ga u latinicu da u tome mogu uživati i oni koji prate ovaj
blog a s ovim pismom kubure... Evo šta veli dr ABN:
3. Disertacija o hororu, samo jedna
 |
| Fotka nastala na pomenutoj odbrani |
Srbija ima i jednog doktora horora, samo jednog: to
je Dejan B. Ognjanović – ne Ognjenović – iz Niša, poznat u fandomu kao Gul, engl.
Ghoul. Disertaciju sa naslovom Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj
književnosti odbranio je na Filološkom fakultetu u Beogradu, 22. februara 2012.
godine, a mentor je bio prof. dr Zoran D. Paunović. Na odbrani je ona čuvena, slavna
sala pokraj dekanata bila prepuna (oko pedeset slušalaca; verovatno su to većinom
bili simpatizeri horor žanra), bio je tu, u publici, i dr A. B. Nedeljković koji
je napravio desetak stranica svojih ličnih beležaka. Disertacija ima oko 450 kucanih
stranica – čak i bez bibliografije.
Odbrana je snimana, tonski, ali i kamerama, od početka
do kraja. Možete pogledati dve slike, sa početka, i sa kraja tj. proglašenja o uspehu
odbrane (Ognjanović 2012a, b). Odbrana
je donela interesantne i visoke teorijske pomake u razumevanju horora. Komisija
je – pominjući na primer Edgara Alana Poa – imala generalni stav da horor nije trivijalna
književnost, nego je ravnopravan deo svetske kulturne baštine (to je tačno).
Na samom početku svog izlaganja, kandidat se izjasnio
da mu nije bila namera da gradi apologiju horora i da ga prikazuje po svaku cenu
u pozitivnom svetlu (drugim rečima, da je nastojao da bude objektivan i nepristrasan).
Ubrzo je, tokom odbrane, ispoljio čvrstinu, oštrinu i prodornost i zastupanju svojih
uverenja.
Kandidatu je rečeno da je „veliki Poovac i Lavkraftovac”,
ali mu je i zamereno da je možda i previše drastično kritikovao Stivena Kinga, na
šta je Ognjanović objasnio da je Stiven King nosilac jedne „dajdžest-pop duhovnosti,
sa jeftinim pulp-efektima” (on je rekao „palp-efektima”); da je Kingova proza prilagođena
ljudima koji nisu nešto mnogo religiozni, ali ipak šalju svoju decu na veronauku
(ovo, u širem kontekstu jedne opšte sekularizacije horora – to bi značilo da se
horor u poslednjih dvesta godina udaljava od religije, od verskih tema, a približava
naučnom pogledu na svet) (ali jedno od pitanja je bilo, da li se horor
protestantskih autora okomljavao naročito na katolicizam kao izvor demonskih sila
– samo na katolicizam, a ne na hrišćanstvo uopšte).
Pred kraj je ova odbrana donela i neka teorijska i druga
iznenađenja.
Na primer, kandidat je rekao (citiramo samo približno,
po sećanju) da je horor „žanr koji privlači relativno mali broj ljudi, hajde, da
ne kažem, specifičnih ljudi, koji ga vole, koji nisu sasvim sa obe noge na zemlji,
nego slute da postoje neki univerzalniji mrakovi, iza ove dnevno-političke realnosti”.
Ovo je, kao u fizici ona metalna takozvana zvučna viljuška, odzvonilo jednim tankim,
dalekim tonom misticizma. Požalio se, i to je verovatno tačno, da neka od glavnih,
kanonskih dela horora nisu ni prevedena na srpski, i da u Srbiji ne postoji ni kritika
o hororu. Priznao je (opet citiramo približno): „Horor je posvećen neprijatnim temama,
koje mnogi ljudi, naročito oni izmučeni ratovima, izbegavaju, jer im ne treba, uz
mnogo nevolja, još i da čitaju o stravi”, ali na ovo je usledio i jedan mali, ironični
smeh iz publike. Nekim hororistima se, dakle, učinilo da je to smešno.
Parodije horora, postmodernistička poigravanja i persiflaže
horora – nisu horor, izjavio je kandidat.
Govoreći sa stanovišta struke, ne možemo a da ne primetimo
da je prvi srpski doktorat o naučnoj fantastici (koji je odbranio Zoran A. Živković)
imao jednu obuhvatnu, „pokrivnu” temu, sagledao je (u izvesnom smislu) generalno
čitav žanr, a tako to i treba, kad naučni radnici prvi put pristupaju jednoj neproučenoj
oblasti; pogledati čitav pejzaž (engl. over-view), a kasniji doktorati su išli na
uzanije teme, više usmerene na nešto pojedinačno, što će se detaljnije proučavati,
dakle: uzani snop svetlosti ali u dubinu.
I ovaj doktorat o hororu, prvi u Srbiji, imao tu generalnost
i sveobuhvatnost – tema mu je praktično čitav žanr – pa možemo očekivati da će eventualni
budući doktori (i doktorice) horora odabirati neke uzanije teme: pojedine periode,
tematske oblasti, autore, itd. Jedna moguća tema bila bi podela na fantastični i
ne-fantastični horor; jer, ako se, recimo, u nekom filmu, ludak sa nožem šunja noću
po parkovima ili ulazi u kuće, da bi napadao ljude, to može itekako biti horor,
iako nema mnogo (ili nema nimalo) elemenata fantastike. Ovakva podela ne postoji
kod naučne fantastike, koja je uvek, bez izuzetka, fantastika.
Ognjanović je svoju disertaciju objavio kao knjigu,
veoma impresivnu ne samo po obimu nego i kvalitetu, što, međutim, ne znači da su
sve tvrdnje u njoj tačne (Ognjanović 2014).
To sve, na ćirilici, izgleda ovako:
Ovaj zbornik trenutno se još ne prodaje u papirnom
obliku, ali, u elektronskom obliku možete ga preuzeti ako kliknete OVDE.
Zbornik ima uvod i 13 radova.
Broj 13
takođe ukazuje na srodnost SF-a i horora, a ona se ogleda i u činjenici da se,
osim dr Ghoula, u ovom zborniku pominju i obrađuju još neke horor teme, kao
npr. romani FRANKENŠTAJN Meri Šeli i NAKOT Gorana Skrobonje, ali i druge pažnje
vredne teme i dileme. Evo sadržaja, pa vidite sami:
Ujedno podsećam: i dalje je u ponudi jedini
primerak smehotresnog pokušaja udžbenika pod nazivom HISTORY OF THE BRITISH AND
AMERICAN CIVILIZATION by Aleksandar B. Nedeljkovich
Ovako autor, dr
ABN, opisuje svoju knjigu: "To je autorovo zhivotno delo, koje sumira
njegovo ukupno poznavanje ove oblasti i njegov pogled na svet (a ima i
poprilican broj po glavlja o knjizhevnosti, ali, kratkih; naucna fantastika,
horor i fantazija su dobili ono mesto koje, po svojoj knjizhevnoj vrednosti,
realno zasluzhuju). Knjiga je izrazito futurski i internetski orijentisana, a
poslednje dve reci knjige (glavnog teksta) glase: will be."
Da se ovo prodaje kao fiction, ovo bi bilo vrhunsko
postmodernističko delo, na tragu HAZARSKOG REČNIKA, samo mnogo smešnije!
Pisano je konverzacijskim tonom – 'da vam čiča
objasni' – koji nema ni u naznakama natruhe AKADEMSKOG PISANJA: ni fusnote, ni
citati, ni izvori/autori ne navode se za (mestimično VRLO slobodne i
extravagantne) tvrdnje i tumačenja, što svemu tome daje ton (i vrednost)
kafanske rasprave. Znači, uzeo čiča banku i priča li priča o istoriji Engleske,
Amerike i Srbije, istovremeno.
Vidite: Dr Nedeljković u svom UDŽBENIKU,
pišući o američkim nobelovcima, na njihovom spisku spontano usklikne kraj
Hemingvejevog imena: 'the most deserved!'
Vidite: u 'major authors' amer. knjiž. I
polovine XX veka ABN ladno ubraja Isaka Asimova i Margaret –prohujala– Mičel
(zajedno sa, zapanjujuće, Lavkraftom!) dok u 'lessers' u isti koš natrpa
Paunda, Čendlera, Roberta E. Hauarda (!) i Zejna Greja zajedno sa Drajzerom i
Štajnbekom!
Učite: u 'majors' iz II polovine XX veka ABN
tura i Agatu Kristi i Tolkina i Karla Segana, a u 'lessers' Nabokova, Apdajka i
M. Etvud!
Unikatni smehotres!
Cena: 950 din
+ 80 za ptt
Za kraj, nešto što nema blage veze s prethodnim,
ali želim da vam na vreme skrenem pažnju na jedno zanimljivo predavanje u
Beogradu u ponedeljak: da sam tada tamo, svakako bih svratio na njega.
