Nou tajm Tuluz, busy
as Hell, ali jbg prođe 2/3 ove godine a još se ne osvrnuh na novije horore
onako na gomili, pa zato, evo – ukratko!
Pre svega, podsećam
na moj osvrt na to šta se novo od horora gledalo u prva tri meseca ove godine;
to imate OVDE.
Takođe, podsećam na one
naslove koji su zaslužili i dobili zasebne, razrađenije osvrte – klikni pa
čitaj detaljno:
A sad, sve ostalo što se stiglo do kraha istrpeti.
The
Cleanse
USA, 18
** 2
Prvoloptaška „horor“ komedijica sa solidnom
premisom ukradenom iz THE BROOD: dajte telesni oblik svom gnevu, ali ne na svom
telu, nego kroz gremlinoliko čudo koje ćete da „rodite“ u povučenoj sektaškoj
zajednici, daleko od sveta. Avaj, to nije razrađeno ni u šta vredno pomena i
pažnje, sem baš ako ste mnogo očajni, i baš vam se gleda jeftini creature
filmić u kojem je puppet-kreatura vrlo malo viđena, ali je zato tu – suprajz!- Anđelika Hjuston u važnoj epizodi!
Školski primer „scenarija“ snimljenog direktno sa salvete. Pešački koncipirano,
pešački izvedeno, linearno, predosadno, predvidivo, završava se onde gde je
maltene trebalo tek da počne, a jedva sakarabudžili dugometražno (80’)
trajanje.
Who's
Watching Oliver
USA-THAI, 18
** 2
O ovome sam pisao za RUE MORGUE, pa ću biti
slobodan da citiram samog sebe iz te kritike: Who's
Watching Oliver is as schizophrenic as its protagonist, constantly
alternating between heavy(handed) drama and outrageous humour. While drama is
unconvincing and clichéd (Oliver is just like every serial killer ever, mixed
in a blender but come out just bland), all the stuff relating to his
potty-mouthed mama is genuinely disturbing and, at the same time, outrageously
funny – that is, if you have A-Serbian-Film-level
sense of pitch black, morbid humour. Yes, at times it’s that sick (though, no babies involved)!
The uneven tone is
especially jarring in the gorily realistic, misogynistic torture and murder
scenes of nude, humiliated girls, overlaid with big bad mama’s highly stylized
Troma-level of acting and dialogue. Also, the storytelling is too linear and
predictable, with patience-testing touristy scenes related to Oliver’s dating
in Thailand, where this US-Thai co-production takes place.
THEY REMAIN
USA, 18
** 2+
Prema konfuznoj priči -30- Lerda Berona,
o kojoj sam svojevremeno ovde napisao:
Opet divljina. Pustinja. I u njoj dvoje ljudi,
bivši ljubavnici, sad raskantani, ali zajedno u misiji osmatranja puste oblasti
u kojoj je pre par decenija delovala Familija (očigledno po uzoru na Mensonovu,
samo mnogo satanističkija) – a za sobom je ostavila masovni zločin, brojne
neiskopane leševe i tragove natprirodnog dejstva. Insekti se čudno ponašaju.
Nečiji šapat krišom doziva. Kamere postavljene okolo beleže šta ne treba, ne
beleže šta treba. Javljaju se otisci stopala tamo gde nikakvih ljudi nema ni
iza sedam brda... Tretman kontrakulturnih grupa je previše konvencionalan
(Satanisti!) a završetak previše otvoren/nedorečen (samo zbog njega ocena nije
veća). Ipak, kao i uvek kad opisuje divljinu i potpuno ne-ljudsku Prirodu,
Baron je besprekoran, atmosfera je genijalna, a prilično pomaže intrigantna
drama između dvoje vrlo vickastih protagonista, puna memorabilnih ciničnih replika...
Avaj, ovo je dosadni, uninvolving slow burn sa
slabo odabranim glumcima: kad imaš film koji doslovno nose samo dvoje aktera,
uloži bre neki dinar i trud da nađeš ljude koji mogu da drže pažnju i
interesovanje publike. Previše je ovo prenadrkano nadobudno u svojoj ubeđenosti
da pravi gustu atmosferu, a zapravo vrlo malo tu postiže, i sasvim skromnim
rediteljskim i uopšte vizulenim sredstvima.
Satan's
Slaves
INDO, 17
**(*) 2+
Klasični folklorni horor iz sirotinjskih azijskih
krajeva koji bi hteli da budu Japan ali su daleko, predaleko od njega u svakom
smislu. Istina, ako ste baš očajno gladni J-horora, a budući da Japanci i
Korejci već godinama zabušavaju na tom planu, ova za moj groš konvencionalna i
cheesy pričica može poslužiti dok čekamo nešto bolje, ali ne padajte na hajp
koji ovo, ničim izazvan, prati.
PARTY HARD DIE YOUNG
/ DIE LETZTE PARTY DEINES LEBENS
AUS, 18
**(*) 3-
Malo je falilo da preskočim ovaj austrijski slešer,
ali drago mi je što sam ga ipak overio na Grosmanu: mogao bi se zvati Znam
šta ste radili prošlog leta u Hrvatskoj (dešava se na nekom ostrvu gde
drogirana i pijana belosvetska omladina orgija uz tehno NC-NC-NC). Jeste,
lokalni kolorit je mogao i morao
snažnije da zaigra (kako čujem, izvorno je trebalo da se dešava u Turskoj, pa u
zadnji čas uskočili Hrvati; ali mesto je praktično nebitno), i jeste, ovo je
bar 15-ak godina zakasnilo za post-Scream trendom, ALI – ALI, režirano
je fascinantno dobro, čak zadivljujuće na nekim mestima (besprekorno logistički
uklopljeno sa mega-party dešavanjima) a likovi i gluma su, baš kao i režija,
mnogo bolji nego što ova vrsta priča zahteva – ili nudi. Ubistvo iznad bine gde
se upravo odigrava „koncert“ je odličan set-pis, a ima ih još nekoliko. Fora s
flašom u ustima je super, ali ono s flašom u dupetu moralo je detaljnije da se
razradi: if you go THERE – go all the way!
UNSANE
USA, 18
**(*) 3-
Simpatičan horor-triler o ženi bezveze zatočenoj u
ludaru – gde, da sve bude još zanimljivije, medicinskog brata izigrava njen
stari psiho-stalker koji ’oće da je ženi. Čiča oće, strina neće, didu-lidu di.
A tu su i neki prijateljski i neprijateljski pacijenti, i njena keva koja misli
da će tako lako da je iščupa iz kukavičjeg gnezda, ali psiho je luđi i opasniji
nego što izgleda... i tako... Soderbergov in-your-face tretman ove duboko
B-premise daje nešto neposrednosti i impakta inače prilično staromodnom
zapletu, i da nije slikan maltene dokumentaristički, nekakvim Aj-fonom ili tako
nekim džepnim andrmoljem, lako bi se zamenio za nešto iz ranih 1990ih. Nije to
loše, drži vodu, može se gledati, ali ne očekujte čuda od te i takve priče.
Ghost
Stories
UK, 18
** 2
Najneshvatljivije precenjeni horor u istoriji
precenjenih horora! Dižu ga u nebesa, hvale ga i levo i desno, meću na vrhove
godišnjih lista, bio na korici Ru Morga...
a ja jebeno ne znam šta uopšte da kažem o ovoj glupoj, praznoj, nezanimljivoj,
nekonsekventnoj omnibus (tri priče) budalaštini! Ali doslovno ne znam šta bih
rekao o ovom bućkurišu u kojem nijedna od tri pričice nema smisla ni poente,
kao što ih nema ni twist na kraju.
Our
House
USA, 18
** 2+
Simpatična mlađarija (a naročito klinac koji igra
mlađeg brata – javlja mi se da će od njega nešto da postane!) čini ovu
detinjastu priču prijemčivijom i gledljivijom nego što zaista jeste. Dva brata
i seka naprasno postanu siročad, ali stariji bata u garaži napravi neko bedno
sokoćalo koje se vrti i svetli i doziva mrtve, ali umesto da dozove tatu i mamu
– u kuću im dovede neke izrazito nezanimljive i nemaštovite duhove koji ne
urade ništa vredno pomena a kamoli pamćenja do kraja filma. Da li sam pomenuo
da je ovo PG-13 materijal?
DON’T
LEAVE HOME
USA, 18
**(*) 2+/3-
Ukratko, mlada žena specijalizovana za izradu
diorama pozvana je u staru kuću u Irskoj da tamo radi svoj posao za čoveka sa
čije je slike svojevremeno nestala nekakva curica. Lepo je to, atmosferično,
ali vrlo tanko na dešavanjima, presporo. Iza svega toga leži zabavna premisa
ali ništa se od nje nije uradilo: niz intrigantnih idejica stoji tu (o
stvaranju, o ženskosti, o umetnosti koja proždire život...), ali bez čvrsto i
ubedljivo osmišljene veze. O ovome sam pisao za RUE MORGUE, pa tamo čitajte
malo detaljniji rivju.
What
Keeps You Alive
USA, 18
**(*) 2+
Dve lezbo ljubavnice odu u kolibicu na jezeru, za jednu
se ispostavi da je psiho, pokuša da ubije ovu drugu gurnuvši je s litice, ova
preživi, i onako gegajući beži ostatak filma od ove. Slede neki manji tvistovi (i
to ne samo na člankovima). Ako ne računamo blatantne fizičke neizvodljivosti
toliko velike da spadaju u „what the fuck were they thinking“ – tipa, osoba
koja je upravo pala s visine od desetak metara, uganula jednu nogu, sjebala
ruku i kuk, istog časa uskače u čamac i fucking prevesla celo jebeno jezero; alo, veslanje, naporna aktivnost koja
zahteva zdravo i jako telo, a ne poluslomljeno! plus je ta fizička
neizvodljivost praćena nenamerno apsurdno-smešnom „napetom“ scenom, u kojoj
psiho-ljubavnica krene da je juri po jezeru, takođe veslajući, u jedinoj
veslo-jurećoj sceni u novijoj istoriji koju sam video – ono što ostaje je jedan
gledljiv, mada ni po čemu naročit triler-hororčić na temu „pazi s kim se u
krevet i u vezu vezuješ jer lako može biti psiho-ludača“!
MARA
USA, 18
** 2-
Ovo je toliko generičko, by the numbers, pešački osmišljeno
i režirano i glumljeno da me reči da izdaju da uopšte prenesem verbalno koliko
je isprazno, konvencionalno, otrcano, predvidivo i – što je najgore –
nestrašno. Moraću da pribegnem analogiji: ova MARA je rođena sestra filmu MAMA.
A bavi se potencijalno jezivom idejom o demonici
Mari koja stoji iza fenomena „paralize sna“, i koja, poput nekog neupečatljivog
i nemaštovitog, ženskog Fredija Krugera spopada grupicu prinudnih insomničara i
zavrće im šije. Zeeeev. Ako hoćete „paralizu sna“ upotrebljenu za vrhunski
morbidnu i mračnu priču od koje ćete se ježiti i košmare sanjati, bolje čitajte
„Veliku Svinju“ Vilijama Houpa
Hodžsona koju sam preveo i metnuo u zbirku GLAS
U NOĆI.
The
Devil’s Doorway
IRE, 18
**(*) 2+
Solidna premisa o opsednutoj curi koju opatice
čuvaju u ćeliji u jednom irskom katoličkom „samostanu“ za posrnule djevojke i o
dvojici popova, matorom i mladuncu, koji dođu po nalogu Vatikana da to istraže
pokvarena je pre svega formom FFF-a, koja je izrazito neubedljiva i nevešto,
usiljeno, bez prave potrebe (sem trenda) upotrebljena. Naime, dešava se 1960.
godine, i od nas se očekuje da poverujemo da popče na ramenima tegli 16mm
kameru, ili tako nešto kabasto i teško, i snima sve to što gledamo, uključujući
razna jurcanja po hodnicima i tunelima... što nema teorije da je slučaj. Šteta;
da je „normalno“ snimljen, bio bi ovo jedan okej, atmosferičan, fino glumljen,
creepy hororček bez naročitih tematskih i idejnih ambicija da šta ozbiljno
prozbori o veri i njenoj zloupotrebi, o Katoličkom Zlu (TM), o Đavolu i
„đavolima“ u mantijama, itd.
He's
Out There
USA, 18
**(*) 3-
Mama i dve male ćerke dođu u udaljenu kolibu u šumi
na odmor, pre tatka koji je zaostao na poslu; dok on dođe, one su već na meti
ubilačkog manijaka. Da li će njegovo odocnelo pristignuće pomoći majci („Ona da
rađa, on da brani“) ili će mama sve morati
sama – pogledajte u ovom sasvim pristojnom horor-trileru. Solidno režirano,
ekonomično pripovedano, dobro napisano i odlično glumljeno, sa likovima čije je
ponašanje (naročito uključujući decu!) primetno realnije i ubedljivije nego što
inače u generičkim produktima ovog tipa i plota imamo priliku da vidimo. Ništa
tu novo ni posebno nema, ali lepo je napravljeno za jedno gledanje.
