OSTRVO DOKTORA MOROA je vrhunski
SF-horor roman, verovatno najbolji – svakako meni lično najdraži – roman H. Dž. Velsa. Vels je, inače, širokim
masama najpoznatiji po relativno dobroćudnim SF romanima (NEVIDLJIVI ČOVEK,
VREMEPLOV, RAT SVETOVA...)
– mada su i oni, zapravo, mnogo mračniji i
hororičniji na papiru od svojih opštepoznatih umivenih, filmskih verzija (mada
je Vejlov N. ČOVEK prilično zločest; poneki ga čak smatraju hororom).
Ono što se manje zna, barem među masama, jeste da
je Vels takođe napisao brdo odličnih
horor priča. Bio sam usred pravljenja izbora takvih bisera za Orfelin
prošle jeseni, kad na sajmu videh da je jedan kretenski izdavač već to objavio,
naravno u daleko jadnijem izdanju, pa je tako Orfelinovo izdanje Velsovih priča
obesmišljeno. Bar u bližoj budućnosti.
Roman OSTRVO DOKTORA MOROA svojim kvalitetima
sasvim bi zasluživao da se nađe u ediciji „Poetika strave“ koju uređujem, ali
po svemu sudeći ovo delo dobiće poseban tretman u nešto luksuznijem obliku.
Naime, pre par meseci u Americi je, kod izdavača Easton Press, izašlo super-luksuzno
izdanje ovog romana – obogaćeno, ni manje ni više, nego kolor i crno-belim
ilustracijama Ivice Stevanovića,
niškog genija preseljenog u Novi Sad, i veterana Orfelinovih izdanja.
Svojim
horor-divotama već je ukrasio korice za ŠAPTAČA U TAMI, VELIKOG BOGA PANA i
PISARA TAME, a tek će da krasi i predstojeće Treće (Ultimativno) Izdanje Nekronomikona, i još ponešto iz
Orfelinove horor kuhinje.
Evo osnovnih podataka o američkom izdanju: sadrži
11 ilustracija u punom koloru, računajući i naslovnu stranu, i brojne crno-bele
unutra.
Kolor slike pokrivene su prozirnim pokrivačem. Ručno numerisana izdanja
urađena su u tiražu od 1.200 primeraka. Format je 9” x 11”, a knjiga ima 288
strana.
Tvrdi kožni povez sa reljefnim zlatotiskom. Ručno
rađena zaštitna kutija sa platnenom površinom. Vrhunska štampa na papiru bez
kiselina, kažu da traje generacijama (živi bili pa videli)!
Šiveni povez.
Pozlaćene ivice strana, zlaćane šare na forzecu i narzecu, traka od satena za
beleženje strana.
I kao da to sve nije dovoljno – svaki primerak je
svojeručno potpisao Ivica Stevanović, i to na ćirilici (da se dzvere Ameri), pa
još u prisustvu svedoka, potvrđeno potpisanom potvrdom, da ne kaže neko posle:
„Pih, to je mogo svako tako da
potpiše!“
I sve to Ameri, koji ne znaju šta će od „besa“,
plaćaju $79.
A evo kako se hvale Ivicom:
„To illustrate this deluxe edition, Easton Press
turned to Serbian illustrator, comic artist, and designer, Ivica Stevanovic.
With a versatile technique that mixes pen and ink, watercolor, and digital
painting, and a daring genius for portraying imaginary creatures, Stevanovic is
the perfect artist for H.G. Wells' prophetic tale.“
Naravno, lako je njima da ga hvale danas, kad ga
ceo svet zna. Gde su bili pre 10 godina kad sam ja hvalio njegovog KATILA,
pitam ja vas? Čekali su nekog promućurnijeg da ga otkrije, eto gde, pa da onda
dođu na gotovo!
(Uzgred, znate li da onaj ološ i lopov, Boban
Knežević, nikad nije platio ni cvonjka autorima KATILA? Naravno da ne znate,
jer on se i dalje, sa svojom propalom firmom, naivnima izdaje za mecenu i
dobročinitelja srpske fantastike... ali nećemo sad o ološu...)
Dobro, sve je to lepo, čestitamo našem Nišliji koji
je dogurao do Amerike (preko Novog Sada) ali – šta sad da radi pošten čovek u
Srbiji, a ako je pošten onda se podrazumeva da je i siromašan, šta da radi,
velim, povodom ove za nas preskupe knjige?
Hej, ne klonite duhom! Samo zato što će Psiho-Vučić
sa svojom kamarilom moroovskog, subhumanoidnog polusvinjskog slinavog ološa (e
jbg, nisam izdržao!) da vlada ovim jadnim izgovorom za zemlju sve do svoje
mirne, daleke, staračke, nimalo nasilne ili pak revolucionarne smrti, nije
razlog da padnemo u defetizam. Zapravo, jeste, ali jebi ga – nećemo iz inata.
Iz inata ćemo se pretvarati da živimo u normalnoj
zemlji u kojoj štampanje knjiga još ima smisla. Iz inata će Ivica uploviti u
izdavačke vode sa samoubilački nazvanom firmom „Bela vrana vran gavran“
...a prvo
izdanje biće upravo srpski prevod Velsovog genijalnog romana, sa svim ovim
ilustracijama itd. Možda čak i izvesni doktor horora iz Niške Banje sroči kakav
prigodan pogovor, ali o tom potom.
Za sada samo velim, ne zalećite se i ne bacajte
pola svoje plate na luksuzno američko
izdanje ove knjige: srpsko će biti znatno humanije prema ovdašnjem
džepu, a ne drastično siromašnije u smislu opreme i kvaliteta štampe i poveza.
Očekuje se već jesenas, do Sajma knjiga.
Eto, upamtite gde ste za ovo prvi put čuli,
odvojite od usta koji dinar (još bolje, uzmite krišom od svoje babe ili dede a
ako vas uhvate, recite: „Uzeo Psiho; vratiće za dve, najviše tri godine!“) i
strpljivo čekajte jesen da se nauživate u ovoj knjizi kako priliči...