desilo se i to. oko 1200 srba imalo je priliku da, tokom 3 projekcije, u okviru sinema šitija (ali ne baš) pogleda dugo najavljivani i mnogo hajpovani (srpski) film. okej, i ja imam svog udela u tom hajpu – ali ova projekcija samo me je učvrstila u onome što sam i do sada mislio, govorio i pisao, a bar neki srbi su sada u prilici da se uvere dal je sve bila drugarska kritika, ili moj sud ima neku objektivnu težinu.
SRPSKI FILM je major event u ovoj smešnoj kvazi-kinematografiji, ali bio bi event i u bilo kojoj, znatno jačoj. kako to i zašto to – već sam nagovestio u svoja dva rivjua, na srpskom i na engleskom, a nešto malo sam i kazao na tribini o ovom filmu u novom sadu. ali, da krenem redom.
u petak 11. juna imao sam nekoliko važnih sastanaka vezanih za upcoming event koji se delimično tiče i SRPSKOG FILMA, ali o tome ću vest obznaniti kad još malo sazri. do novog sada otišao sam organizovanim prevozom za ekipu i prijatelje filma, pošto je ta premijerna projekcija bila rezervisana pretežno za njih 300ak, dok je samo 70ak karata bilo u slobodnoj prodaji za to prvo gledanje. seo sam u bus kojem je vođa puta bio žika todorović, a neposredno društvo su mi pravili vuk radić, kolega (i fan ovog bloga) iz zagreba, i vladimir kolarić, kolega i prijatelj, inače autor najboljeg eseja o SRPSKOM FILMU koji sam do sada pročitao, a koji će izaći u narednom broju časopisa KULTURA.
taj esej o SRPSKOM FILMU je izvanredan i sadrži nekoliko vanredno pronicljivih, suštinskih zapažanja koja niko do sada u textovima o tom filmu nije ni pomenuo, a kamo li obradio. dotakao je suštinu njegove poetike i osobenog jezika koji je, naravno, sušta suprotnost niskomimetičkom, 'dokumentarističkom', bukvalno-'realističkom' jeziku koji dominira ne samo srpskim nego i svetskim filmom – ali u okvirima srpskog čak i nema alternativu.
u tom smislu, vladimirovo poređenje sa De Sadom naspram tadašnjih racionalno-realističkih romanopisaca je sasvim na mestu (mada bi se i pojedini pisci gothica mogli navesti kao predstavnici novog jezika, novog odnosa prema metafori, u odnosu na preovlađujući diskurs). naravno, suština je u simbolici tj. jednačini 'pornografija = unižavajući kvazidokumentarizam estetike evropskih fondova' što je u textu odlično prepoznato, jer to je ono o čemu je ovaj film zaista – o oblicima viktimizacije i 'trgovine' žrtvama...
iskreno, priželjkivao sam neku vrstu memorabilnog excesa na premijeri – da se bar neko izbljuje u sali, ili padne u nesvest, dobije srčani napad, da barem slomi nos u bunovnom pokušaju bextva iz sale (ko onaj nesrećni distributer u kanu!), a ako ništa od toga, da barem zavrišti tokom projekcije, ili da nakon filma gađa počinitelje nekim zrelim paradajzom ili tako nečim.
avaj, tako senzacionalističke reakcije ostale su samo u bolesnoj mašti nakaradnih kvazi-novinarskih piskarala, o kojima ću nešto kasnije.
u stvarnosti, na javi, projekcija je protekla čak zapanjujuće tiho i mirno: nisam čuo nikakvo šaputanje, priču, smeh, šuškanje... vaistinu, strahopoštovanje u pravom smislu reči. kažu mi da je u donjim redovima, bliže platnu (ja bio u devetom), neki biznis partner-sponzor, šta li, u nekom trenu zahrkao, što je izazvalo kratki smeh okoline, ali ja to nisam čuo. takođe, aca r. mi kaže da je neka žena koja je sedela iza njega srušila svetski rekord u dužini i količini 'c,c,c,c,c,c,c,c,c,c...' coktanja tokom vascelog celcatog filma! ja sam, izgleda, bio okružen kulturnom okolinom, a iskren da budem, iako sam film gledao po treći put, dovoljno me je snažno uvukao u sebe da nisam imao ni vremena ni volje ni pažnje da se osvrćem oko sebe i zagleđujem publiku. mislim da je i to jedan od većih komplimenata filmu – to grabi u prvoj sekundi, i onda vozi i jebe kevu sve do rocking odjavne špice, i tu nema zezanja.
istina, publika je bila poprilično u shocku kad je okončana špica, ali na sreću, tu je bila ekipa, na pozornici, pa je rutinski ritual pozdrava, aplauza itd. amortizovao njihovu zblanutost, i nekako ih povratio u život. aplauzi su bili sočni, obilati i dugotrajni, a najveći je dobio žika todorović. to me je donekle ogrejalo: naime, iako je sergej odradio još veći posao za udivljenje, on ipak igra zlikovca; žika, kao prvi donjega kao glumac, ali ipak good guy, vraćan je i na bis. zaista redak i okrepljujuć slučaj da pozitivac u nekom hororu dobije jači aplauz od (harizmatičnog) zločinca! ekipa je baš muški pozdravljena, a primećeno je i glasno prisustvo fanova mikija lakobrije koji je dobio jači aplauz (i ovacije, pozdrave, usklike) nego mnogi glumci. zasluženo, naravno. odradio je svetski posao sa maskama i prostetikom, i to se tek na velikom platnu vidi kako valja.
potom je usledio koktel: bio sam toliko dehidriran u jedva-rashlađenoj (?!) sali da me čak tri kokakolice nisu vratile u život, a vrućina je bila tolika da ni izlazak na prenapučenu terasu SNP-a tj. kafea TREMA nije doneo naročito rashlađenje. tu sam se vrzmao neko vreme i ćaskao sa manjim ili većim selebritijima (recimo, gordan kičić je odlepio na film, skroz!), a onda sam, negde oko 04.30, taman dok je svitalo, poitao u dom mog dragog prijatelja nikole iz NO ABUSE da ugrabim malo sna.
narednog dana, dakle 12. juna, u Omladinskom centru CRNA KUĆA (CK13) sa početkom u 17h, održana je tribina o SRPSKOM FILMU. Na tribini su učestvovali: mr Dejan Ognjanović, filmski kritičar, autor knjiga “Faustovski ekran”, “U brdima, horori”, Goran Gocić, filmski kritičar i publicista, autor knjiga “Andy Warhol: strategije pop-a,” “Kult margine: Emir Kusturica”, “Bolest kao stil na filmu”, Aca Radivojević, filmski kritičar i scenarista filma “Srpski film”, Dragan Jovanović, urednik časopisa Pop Kult, dr Ivana Kronja, filmolog. Moderatorka tribine bila je Jelena Anđelovski, feministička aktivistkinja.
žega je bila apsolutno nehumana – na jedvite jade sam prepešačio tih 500ak metara od NO ABUSE legala do CK-a. tamo zatekoh saučesnike u tribini a i nekoliko pratilaca mojih aktivnosti koji su svrnuli da čuju i obrazuju se, mada je većina tih posetilaca ipak meni bila nepoznata. bilo ih je tek 15-ak, ali je zato naša priča bila 'za sve pare', i čak je toliko bogata i sadržajna da je neću rabiti ovde na blogu – audio je ionako ispao nešto slabiji no inače – nego ću da je transkribujem i objavim u FILAŽU br. 3.
posebnu 'čar' tribini dale su feministkinje – ivana kronja, koja je insistirala da film čita iz ugla rodnih i polnih uloga, što je mestimično dovodilo do strahovitih materijalnih grešaka (nepažljivo gledanje filma), a mestimično do smehotresnih besvest komentara (tipa: ovaj film exploatiše ženske glumice, pošto su one mahom manje poznate, dok glavne muške uloge igraju proslavljeni mužjaci žika i sergej...). ja sam na samom početku (pošto je prvo meni data reč) pokušao da ovaj film nekako kontextualizujem i tako sprečim da mu se prilazi iz tako slepačkih uglova i da se njegova konceptualizacija pornografije tumači doslovno u smislu dokumentarnog beleženja nekakve stvarno postojeće situacije u društvu ili u porno-produkciji srbije (if any).
avaj, moje insistiranje na estetskim kriterijumima smesta je, prvom prilikom, preskočeno, kako bi ove curice mogle da verglaju svoje napamet naučene fore i fazone o tlačenju žena i bla bla truć. naravno da su se učesnici argumentovano i u granicama učtivosti osvrtali na te smejurije, i ja zaista, bez ironije, tvrdim da je tribina bila zanimljivija (i uspelija) baš zbog tog raznoglasja, i zato što su na njoj makar pokrenuta neka relevantna pitanja, a na neka je, vala, i skiciran poneki odgovor. ipak, i ovde se pokazalo da je SRPSKI FILM suviše složen i inspirativan i podsticajan za slojevitu debatu, i naših 90ak minuta razgovora tek je okrznulo neka od važnih pitanja.
te večeri sam, potpuno neplanirano, sticajem bizarnih okolnosti, otišao i na dodelu nagrada sinema šitija, pa sam tako naživo ispratio totalni trijumf tandema kolje-golubović koji nadobijaše pun kurac nagrada tog smešnog festivala kao da su stvarno napravili vredan film. povrh svega čak i kusta (čija je ćera bila u jednom od žirija) dobi nagradu, za glumu (!). SRPSKI FILM nije dobio ništa jer je bio VAN KONKURENCIJE. pitao sam producenta zašto su se odlučili na taj korak, a on mi reče da nije produkcija filma, nego sinema šiti, tražio da film bude VAN KONKURENCIJE! koja gamad, neverovatno! staviti najbolji srpski film u poslednjih 20 godina po strani, u nekakve embecilne ponoćne i ranojutarnje (pa ipak rasprodate!) termine, a ovamo nagrađivati nešto što mi jedan kolega opisa kao 'policajac sa petlovog brda' tv-nivo baljezgarije kao bem li ga kolko vredno delo!
ako ništa drugo, bar sam tom prilikom saznao zašto je sky wikluh, kompozitor moćnog elektro skora za SRPSKI FILM, na premijeru došao sa štakom. ispade da mu je nogu polomio (a onda ga tako prizemljenog dodatno tukao) upravo jedan od mnogonagrađenih golubogaćana koji su se te večeri šetkali po pozornici u katoličkoj porti i kenjali svoje pričam-ti-pričice o kulturi i umetnosti. ha! kako slikovita situacija: siledžija se šetka po bini i prima nagradu za svoje GOVNO od filma, a kompozitor izvanrednog skora za najbolji film festivala (a i šire) dolazi, kao njegova žrtva, da se poklanja publici VAN KONKURENCIJE, u gluvo doba noći! pa ako to nije slika ne samo sinema shitty festivala, nego i srpske kinematografije uopšte, onda ne znam šta je!!!
kad se to okončalo, odoh da vidim na šta će da liči koktel. nije bio loš, moram reći, mada je posluženje malo kaskalo i išlo previše sporadično (srećom pa sam se malo pre toga već založio jednim solidnim pilećim paprikašem u GUSANU s nekom ekipom). sretoh tu neke kolege pa i davnašnje forumaške znalce (tj. znalke), ali kad duda lakić i s. koljević priđoše suviše blizu (da se zdrave s jednim kritičarem u stajanju kraj mene) ja poželeh da se uklonim iz te kompanije, a na izlazu zamalo da se sudarim sa v. perišićem, koji ili još nije spazio moj genocid nad njegovim ORDINARY PEOPLE ili nije još sabrao 2+2 ko je to napisao, pošto me je bez nasilja (!) propustio da prođem.
naredni deo večeri proveo sam u društvu scenariste (ace) i reditelja (srđana) SRPSKOG FILMA, koji su sedeli u kafeu TREMA, i prema zvucima koji su se, donekle, mogli nazreti iz sale, nagađali koja scena iz filma im upravo sada ide. tu sam se, na licu mesta, mogao uveriti da ni tokom druge projekcije SRPSKOG FILMA nije bilo nikakvih napuštanja sale, a kamo li redova za povraćanje u WC-u i koječega. znači, i redovna, kartoplaćajuća publika je znala na šta je došla, i to je junački primila. namerno sam se na izlazu umešao u njih i osluškivao komentare – SVI su zvučali vrlo zadovoljno.
na ulazu sretoh i izvesnoh psiho-stalkera svega što ima veze sa SRPSKIM FILMOM, koji je došao iz dalekog vršca da bi najzad overio i film o kome je ispratio svaki text i svaki rivju i svaki komentar na svakom forumu svuda na netu. kasnije, na fejsbuku i na forumu, videh da je dobio sve što je očekivao, and then some!
sasvim predvidivo, domaći tabloidi maskirani u 'novine' ispratili su premijeru 'izveštajima' krcatim sa fikcijom i kojekakvim polustinama, netačnostima i lažima.
evo jednog, koji nije preterivao s tim, sa sajta 021:
Festival ''Sinema siti'' koji je završen ovog vikenda bio je prilika i za premijeru ''Srpskog filma'', kontroverznog ostvarenja reditelja Srđana Spasojevića, koje su mnogi očekivali nestrpljivo, pa su u protekla dva dana organizovane i dve reprize.
Publika u Novom Sadu bila je podeljena oko ocene ovog filma, koji s razlogom (JE LI? S KOJIM TO RAZLOGOM?) neće biti distribuiran u bioskopima u Srbiji (NETAČNO: FILM KREĆE U SRPSKIM BIOSKOPIMA OD JESENI!). Oni koji su aplaudirali na premijeri, većinom su došli kao podrška filmskoj ekipi (MA NEMOJ!), dok su pojedini, koji su izašli iz sale u toku projekcije (AMA KO JE IZAŠAO IZ SALE – JA TO NA PREMIJERI NISAM VIDEO), bili zaprepašćeni (!!!) nasiljem, pedofilijom, silovanjima i nezamislivo okrutnim, eksplicitnim scenama, zbog kojih je bilo jasno zašto su američki kritičari proglasili ''Srpski film'' najbrutalnijim ostvarenjem moderne svetske kinematografije. Kako je najavljeno, ovaj film se posle premijere neće naći u domaćim bioskopima. (KO JE TO, KAD I GDE NAJAVIO? LAŽ!)
Glavni junak filma je Miloš, bivša porno zvezda (Srđan Todorović). Pokušavajući da sastavi kraj sa krajem, upoznaje se sa Vukmirom, sumnjivim, misterioznim, ludim, ali i politički moćnim producentom (Sergej Trifunović). Vukmir uvlači Miloša u niz neverovatnih, okrutnih i nasilnih situacija, rešen da snimi film kakav nikada nije viđen, koristeći ljude kao topovsko meso. ''Srpski film'' je zabranjen za osobe mlađe od 18 godina. (NIJE TAČNO DA JE 'ZABRANJEN' JER U SRBIJI TAKVE ZABRANE I NE POSTOJE. TO JE DOBROVOLJNA OZNAKA KOJU SU SAMI TVORCI FILMA STAVILI NA PLAKAT, MADA ZAKONSKI NISU OBAVEZNI.)
BLIC PULS
rubrika SCENA,
izveštaj sa premijere SRPSKOG FILMA (SNP, NS, petak, od ponoći)...
Premijera "Srpskog filma"
POVRAĆALA I PUBLIKA I GLUMCI
Zvezde večeri: svi koji su izdržali do kraja
Utisak: bolesnije nije moglo
Beba je tek izvučena iz majčinog stomaka. Siluju je pred njenim očima. Čuje se jezivi zvuk pucanja karlice. Salom ječi stravičan plač novorođenčeta. Samo je jedan od brutalnih prizora kojima je scenarista "Srpskog filma", Aleksandar Radivojević, verbalno silovao i psihički zlostavljao publiku čitav sat i četrdeset pet minuta.
Prvo cenzurisan, "Srpski film" je doživeo svoju "malu" premijeru prošlog petka u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u okviru festivala "Sinemasiti", tačno u ponoć.
U publici muk. Neverica. Bes. Šok. Mučnina tera i na povraćanje... Mnogi su već u prvoj polovini filmu u redu za čekanje na WC šolju...oni koji izađu, više se ne vraćaju u salu.
Srđan Žika Todorović, Sergej Trifunović, Katarina Žutić i Slobodan Beštić u glavnim ulogama. I oni gledaju projekciju zblanuti. I njima je muka. Sergej je prebledeo, Žika pobegao, a Slobodan kaže:
- Povraćao sam i na snimanju.
Ocena: putača (Horor je horor, ali ovo je prevazišlo sve granice. Neke stvari jednostavno ne treba ocenjivati)
ne znam da li da se uopšte osvrćem na ovu gnjidu od 'novinarke' i na ovo smeće od 'izveštaja' nafilovano čistom fikcijom (tj. izmišljotinama)?
ukratko:
- o "verbalnom silovanju i psihičkom zlostavljanju" publika se izjasnila gromkim aplauzom.
- SRPSKI FILM *nije* cenzurisan kako ova glupača tvrdi. ko ga je, kad i gde 'cenzurisao'? publici je prikazana puna director's cut verzija koja je igrala na svetskim festivalima (sa mojim engleskim titlom!), u trajanju od 99 minuta. manite šta tvrde najave i šta piše na IMDb-u i verujte meni: merio sam, i film traje tačno 99 minuta.
- "Neverica. Bes. Šok. Mučnina..." – ovo mora da su osećanja ovog jadnog izgovora za novinarku zato što nije pozvana na premijeru, pa o njoj mora da 'izveštava' iz svog ko zna koliko kilometara udaljenog stana! ništa slično nisam zapazio među publikom za vreme a ni nakon projekcije.
- "Mnogi su već u prvoj polovini filmu u redu za čekanje na WC šolju...oni koji izađu, više se ne vraćaju u salu." a ova glupača mora da je bila baba-sera u klozetu, ako je uspela da vidi ne samo ko je izašao, nego i gde je otišao. kako je redove ispred wc šolja videla iz bioskopske sale (pod malo verovatnom šansom da je uopšte i prismrdela sali!) – ostaje misterija za 'TREĆE OKO' gde bi joj mnogo bolje bilo da piše kao VIDOVITA JOVANA!
- VIDOVITA JOVANA je u mraku bioskopa uspela da spazi izraze lica glavnih glumaca! mora da je sedela red ispred njih, pa se povremeno osvrtala iza sebe. ili joj se JAVLJALO, kao u viziji, ili snu. istine radi, niti je ko pobledeo, niti je 'žika pobegao' – žika je film (provereno!) gledao ranije, u prostorijama Contra filma, a posle premijere se uredno poklonio publici sa svim ostalim glumcima. u svetlu svih ovih bezočnih laži, siguran sam da ni beštić nije povraćao na snimanju, niti je izjavio išta slično tome VIDOVITOJ JOVANI iz BLICOVOG TREĆEG OKA!
kolega Vladan Petković već se (na nešto finiji način) izrazio o gorenavedenom đubretu od novinara/texta, OVDE pa bacite pogled i na to.
na svu sreću, kao protivteža takvim tabloidskim piskaralima i ljudskim stonogama, postoje i oni koji na ozbiljniji način plasiraju ovaj film. sticajem okolnosti desilo se da baš tih dana kada je SF imao premijeru izađe 1. broj španskog net magazina za kulturu UNA BUENA BARBA čiji PDF možete naći na datom linku.
urednica tog magazina zamolila me je pre nekog vremena da joj dopustim da na španski prevede i u svom magazinu objavi moj rivju SRPSKOG FILMA na engleskom (sa TEMPLE OF GHOUL bloga) – što sam ja sa zadovoljstvom učinio. naročito ako se ima u vidu da je taj broj jednim svojim delom posvećen umetnicima i dešavanjima u srbiji - recimo, ima poveći text o marini abramović, pa mi je tim draže da me, eto, od sad mogu čitati i na španskom! naglašavam – ovo nije fanzin, fanovsko-žanrovski trash zombi horror splatter 'časopis' nego jedna vrlo kulturna i fina publikacija, taman kao za SRPSKI FILM!
PS: na fotografijama sa premijere i tribine zahvaljujem prijateljima i saučesnicima u SF pothvatu, ivanu tomiću i vuku radiću!
