**(*)
3-
Stjuart Gordon je za ovu epizodu serijala MASTERS OF HORROR, nažalost, uzeo samo najkonvencionalnije deonice iz inače vrlo
dobre, prevratničke Lavkraftove priče, u kojoj se na revolucionaran (mada,
pomalo mehanički i neujednačen, ne sasvim ubedljiv) način spajaju moderna
fizika (kvantna mehanika) i crnomagijski okultizam (veštičarstvo).
Kada je iz komplikovane i snolike potke oljuštio sve ono
najoriginalnije (snove!), Gordon je ostatak nakitio sa još više klišea. Izbačeno
je ono najbolje: međudimenzionalna interkosmička putovanja i bizarne pre-LSD
kosmičke vizije i bleskovi neslućenih svetova koje niko pre Lavkrafta nije ni
sanjao – za razliku od veštica i banalnih žrtvovanja, opštih mesta žanra. E,
sad: kad se izbace skoro svi ti momenti vezani za modernu fiziku i stravu
kosmičkih razmera, i posveti se samo uprošćenoj i već viđenoj priči o veštici
koja bi da žrtvuje bebu na Crnom Sabatu – oseti se poveća rupa...
Film je pristojno odrađen (ako ne računamo apsurdnu masku Smeđeg
Dženkina), ali previše konvencionalno ne samo za Lavkrafta nego i za Gordona.
Lepo je to što beba strada na kraju (kao i u priči), ali to nije dovoljno: od
Gordona, naročito posle KING OF THE ANTS, imamo prava da očekujemo više edge-a,
više smelosti, najzad – više Lavkrafta...
U ovoj verziji SNOVA U VEŠTIČJOJ KUĆI, veštica i njena kuća
odneli su ogromnu prevagu, a od snova
– ni "s"... A šta je Lavkraft bez snova?
