Treće i ultimativno izdanje kultnog
horor romana NAŽIVO nalazi se u štampi. Evo najzad da i na blogu obznanim
koricu, čiji je autor David Tankosić,
uz malu pomoć Leonarda da Vinčija, i uz kreativnu asistenciju by Dr Ghoul. David je verna Orfelinova uzdanica; on je uradio i vrhunski profesionalan i oku dopadljiv prelom iznutrica ove knjige.
Malo je potrajalo dok smo došli do
finalnog rešenja, i znam da je bizarno raspisati pretplatu a da finalne korice
nema, ali sve oko ove knjige je netipično, neuobičajeno, ekscentrično i
nenormalno, pa je tako i ovo bilo u tom duhu.
 |
| Zadnja korica knjige |
Hvala svima koji su se pretplatili
na ovu knjigu ne znajući čak ni kako će ona izgledati: u knjizi se nalaze 73
imena onih koji su se javili na vreme, tj. do 1. juna. U međuvremenu je bilo
još pretplatnika, trenutna brojka je 85 pojedinaca, sa okruglo 100 primeraka
već plaćenih. Tiraž je samo 500, pa ne oklevajte predugo, naročito sad kad
vidite ovu ljepoticu!
Važno: ako do sada još niste sebi
poručili ovu obaveznu lektiru za svakoga ko se bar malo zanima za horor u
Srbiji, to još uvek možete učiniti po pretplatnim uslovima, koji važe do 20.
juna.
Dakle,
pišite mi na mejl dogstar666 at yahoo dot com radi dogovora, da vas ubeležim i
dam vam broj računa za uplatu.
Do
20. juna cena knjige, zajedno sa ptt-om, iznosi 800 din. Posle toga biće
neznatno veća.
Knjiga je u tvrdom povezu, ima tačno 302
strane, a format je isti kao za prva dva izdanja, pa ako ih imate oba, ili
bar jedno od njih, ona glatko staje kraj njih. A ako nemate nijedno – onda stvarno
nemate opravdanje da ne nabavite ovo. Svi detalji o knjizi već se nalaze OVDE,
pa da se ne ponavljam – kliknite ako do sad niste.
Knjiga je unutra ilustrovana klasičnim crtežima i
slikama koje sam smatrao prikladnim tematici, a pored redigovanog teksta romana
sadrži čak 85 strana dodataka!
Ako poželite da obezbedite sebe, svoje potomstvo,
bližu i dalju familiju i prijatelje, i hteli biste da kupite više primeraka romana NAŽIVO, cene za
to su sledeće (u sve cifre je ptt uračunat!): 2 primerka = 1.500, 3 primerka =
2.200, 4 primerka = 2.800...
Svi koji do sada još nisu kupili KULT
GULA, sada mogu tu knjigu dobiti zajedno sa III izdanjem NAŽIVO za
ukupno 1.600 din (ptt je uračunat u ovu cenu). Inače je sam KULT GULA 900 din +
ptt.
Posebna akcija: ovo izdanje NAŽIVOG
možete kupiti zajedno sa 2. izdanjem mog romana ZAVODNIK (takođe tvrd
povez; takođe korica by David Tankosić; Orfelinovo izdanje) po ukupnoj ceni od 1.600 din (sam ZAVODNIK je inače 850
din + ptt). Ova akcija je ograničenog dometa, jer imam samo 15 primeraka ZAVODNIKA,
tako da će prvih 15 koji se jave moći da dobiju oba moja romana u njihovim
ultimativnim, tvrdim, vrhunski dizajniranim izdanjima.
Pošto se ova opcija javila kasnije,
nakon raspisivanja pretplate, prednost imaju oni koji su se već pretplatili na
NAŽIVO. Znači, ako ste već platili NAŽIVO 3.0 a želeli biste extra i ovog
tvrdog ZAVODNIKA, samo treba da doplatite još 800 din i dobijate ih oba
zajedno.
Knjiga izlazi iz štampe 17. juna.
18.
juna sam u Beogradu, na njenoj promociji.
Dakle, svetska premijera ove knjige desiće se u utorak 18. juna u BEOGRADU (odakle je barem polovina svih
pretplatnika!), u kafe-galeriji POLET, u 18h. Beograđani najbolje da dođu naživo i preuzmu svoje primerke (s
potpisima i posvetama ko želi) – a svako ko se pojavi, a nije pretplatnik, moći
će i da kupi na licu mesta.
19.
juna učestvujem sa Slobodanom
Šijanom na večeri posvećenoj Hororu i fantastici u srpskom filmu,
u Galeriji Univerzitetske biblioteke u Beogradu. (Više detalja o ovome, uskoro)
Knjige pretplatnicima iz drugih
mesta, kao i Beograđanima koje mrzi ili ne mogu da se pojave naživo 18-og ili
19-og, šaljem poštom počev od 20. juna pa nadalje, redom kojim ste se prijavljivali.
Tokom leta i jeseni očekujte promocije u još nekim gradovima: Kragujevac, Vršac, Novi Sad, Niš, Vrnjačka Banja, Ljutomer... Stay tuned!
Ispod možete pročitati, ako dosad
niste, veliki intervju koji sam pre par nedelja dao sajtu ART-ANIMA
povodom romana, gde možete saznati mnoge nove stvari vezane za njega...
NAŽIVO INTERVJU:
O PREPOZNAVANJU ZLA I NJEGOVOJ
NEUNIŠTIVOSTI
Dejan Ognjanović, jedan od najznačajnijih domaćih
proučavalaca i kritičara filmskog i književnog horor stvaralaštva, nedavno je
obznanio da će sredinom juna 2019, nakon višegodišnje nedostupnosti čitaocima,
iz štampe izaći treće izdanje njegovog romana prvenca Naživo (2003,
2010).
Knjiga je privukla veliku pažnju već po
objavljivanju prvog izdanja, iako je izbor izdavača (niška Prosveta) doprineo
tome da se do knjige dolazilo mnogo teže nego što bi to bio slučaj u iole
normalnijim okolnostima. Ipak, možda je baš i taj detalj u vezi sa teškom
dostupnošću – pored same tekstualne građe uvijene u plašt okultnog i
inspirisane žanrovskim filmovima – doprineo naročitoj osobenosti ove knjige i
njenog daljeg života.
Roman donosi priču egzistencijalne strave, smeštenu
u vreme napetosti i krvavih ratnih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, u vreme
potpune dekadencije društva, dezorijentacije pojedinca i njegovog suočavanja sa
potpunim beznađem. Nakon što slučajno dođe u posed intrigantnog tajnog snimka
brutalnog ritualnog obreda na kome uspeva da uoči i nešto što drugima ne polazi
za rukom, radnik jednog opskurnog video kluba iz Niša kreće u svoju potragu za
životnom istinom, svesno ulazeći u svet krajnje bestijalnosti koji koegzistira
paralelno sa našim.
Povodom novog izdanja romana Naživo, sa
Ognjanovićem razgovaramo o životnoj priči te knjige, razlikama u odnosu na
prethodna izdanja, njenoj aktuelnosti šesnaest godina kasnije i andergraundu
kao sudbini.
- Kako je došlo do III izdanja romana
Naživo?
Polako, ali sigurno... (smeh) Ukratko rečeno, ovom
romanu nikad nije bilo suđeno da postane bestseler, iako je možda imao neke
pretpostavke za to, čak i veće od nekih koji su to postali. Prvo izdanje
objavio je 2003. godine niški izdavač koji je samo godinu ili dve potom
„privatizovan“, odnosno, u prevodu, propao. Distribucija je bila mala, reklama
praktično nikakva, tiraž skroman, a ja promocije namerno nisam hteo da radim.
Pustio sam ga da se sam bori, i izbori za kultni status, koji je i dobio, među
onima kojima je i namenjen: ljubiteljima horora, pre svega, ali i poklonicima
pomerene, ekscentrične književnosti, drugačije od onoga što se na ovim
prostorima inače nudi.
To izdanje se rasprodalo posle nekoliko godina a,
realno, dobar deo tiraža sam morao ja da otkupim od izdavača i sam da ga prodajem,
jer oni za to u svojim finalnim trzajima nisu imali snage ni umeća. Potom sam nastavio
da dobijam mejlove zainteresovanih, i onda odlučio da, u II izdanju, ne gubim
vreme sa „izdavačem“ čiji ću veći deo posla ja sam da obavljam, a on da ubire
veći deo zarade. I zato sam II izdanje objavio sam, kao samizdat, u još 300
primeraka. Bilo je to 2010. godine. Posle nekoliko godina i oni su „planuli“...
I tako, već pet godina unazad ja nemam primerke ovog
romana, a potencijalna publika me je neprestano opsedala, preko mejlova, poruka
na fejsbuku, pa i u susretima naživo: „Gde i kako nabaviti Naživo?“ Predugo vremena je odgovor glasio: nigde. Kad mi je
prekipelo više da čekam druge izdavače, i da zainteresovanima odgovaram da
knjige nema niti znam kad će je i gde biti – odlučio sam da je objavim sam.
- Zbog čega roman izlazi kao
samizdat?
Iskren da budem, dugo mi se činilo
da bi najprikladniji dom za taj roman bio Orfelin, s kojim već godinama odlično
sarađujem. Međutim, naposletku se ispostavilo da čak ni to nije tako, iz
nekoliko razloga: prvo, taj roman je ipak seksualno eksplicitniji, krvaviji,
žešći od svih drugih knjiga tog izdavača; drugo, kod Orfelina sam već objavio
II izdanje mog drugog romana, Zavodnik,
i bila bi preterana uzurpacija da on od domaće horor proze izdaje samo mene,
kao da nema drugih pisaca; treće, knjige domaćih autora slabije se prodaju kod
Orfelina, pa tako i moj Zavodnik i
dalje stoji u magacinu sa skoro trećinom tiraža (rađen je u 1.000 primeraka)
neprodatom. Ja nisam hit-mejker, moje se knjige ne prodaju u hiljadama, i ne
bih da nenamerno upropastim tog inače odličnog, ali ipak relativno malog izdavača...
Kad je postalo jasno da od izdanja
kod Orfelina nema ništa, kontaktirao sam samo još jednog prijateljskog
izdavača, koji je u načelu bio zainteresovan, ali je njegov izdavački plan za
ovu godinu bio prepun, i moj roman je mogao da dođe u obzir za izdavanje tek početkom
iduće godine. Shvatio sam da neću izdržati još godinu dana odgovaranja na
mejlove i poruke: „Nema knjige i ne znam kad će je biti.“ Pošto je moj nedavni
eksperiment u samizdatu, knjiga Kult Gula,
sasvim solidno prošao, odlučio sam da se još jednom bacim u rizik
samoizdavanja.
Zvučaće kao kiselo grožđe, ali možda
je za taj i takav roman, koji je i po sadržini i po temi i po stilu i pristupu
underground i kult, i najbolje da svoj život nastavi u pomalo opskurnim senkama
samizdata – gde će padati u šake isključivo onima koji znaju zašto, a ne i
slučajnim prolaznicima kraj knjižara. Po principu, „Ko zna, znaće; ko ne zna –
neznaće.“
- Ima li razlika u odnosu na
prethodna izdanja?
Već drugo izdanje je prilično
izmenjeno u odnosu na prvo, u smislu da sam izmenio početak, izbacio čitave
pasuse ovde-onde, i ispolirao neke stilske rogobatnosti iz debitantske verzije.
Istina je da je tom prvom izdanju falila jača i stroža urednička ruka, naročito
na mikro-planu, na nivou rečenice, izraza. Drugo izdanje je popravilo mnoge od
tih mladalačkih nedostataka. Treće je, sa dodatnih devet godina iskustva (i,
nadam se, zrelosti), još značajno ispolirano i sređeno, i dovedeno u oblik koji
smatram finalnim.
Ovog puta nema radikalnih izmena: nisam
menjao, tj. izbacivao ili dopisivao čitave strane ili pasuse, ali postoji
ogroman broj „sitnih“ izmena – praktično, na svakoj strani ih ima najmanje
dve-tri, a uglavnom i više. Negde se radi o zameni nekih reči i izraza
prikladnijima; drugde su čitave rečenice izbrisane – ili dopisane. Ubacio sam,
recimo, neke detalje kako bi se još čvršće ovaj roman povezao sa drugim mojim
delima iz tog sveta koji čine zajedničku, veliku priču, od čega je ponešto već
napisano i objavljeno, a ponešto, čime će ova priča biti zaokružena, tek treba da
bude napisano i objavljeno, uključujući tu i finalni roman – Prokletije. Ima i relativno sitnih, ali
bitnih detalja kao što je, recimo, referenca na zloglasni snimak „Škorpiona“
(pošto su mi neki ranije zamerali odsustvo pominjanja srpskih zlikovaca), i
tome slično.
Realno, kada u jednom romanu koji
ima negde oko 250 strana ubacite po 3-4 izmene na svaku stranu, to na kraju
uopšte nije malo: to je možda hiljadu, ili preko hiljadu promena čije zbirno
dejstvo nije zanemarljivo. Mislim da je intonacija romana tek sada sasvim
onakva kakva treba da bude, bez iskliznuća prisutnih u ranijim verzijama.
Osim toga, ovo izdanje sadrži i neke
dodatke kojih nije ranije bilo.
- Pomenuli ste dodatke – u čemu se
oni sastoje?
Naživo 3.0 je redigovana, doterana verzija teksta,
praćena ilustracijama (klasične gravire, crteži i slike) i nekolikim dodacima.
Ti dodaci su: 1) Početak prvog
izdanja romana Naživo, odnosno izbačena verzija početka romana, iz
njegovog I izdanja (koja je drastično promenjena u II izdanju); 2) Neke kraće izbačene deonice, tj. krupniji
delovi koji su izbačeni iz I izdanja i koje niste imali u II izdanju; 3) Recepcija romana Naživo, sadrži detaljan osvrt, uglavnom sa
citatima, o tome šta su o ovoj knjizi pisali ili usmeno govorili Jovica Aćin,
Ranko Munitić, Đorđe Kadijević, Goran Skrobonja, Vasa Pavković, Dimitrije
Vojnov i još brojni pisci, kritičari i izdavači. Takođe, tu su opširni odlomci
iz zvaničnih, objavljenih napisa o romanu: Znak sagite, Gradina, Blogov kolac, Dnevnik, Slava... 4) Nerealizovana filmska verzija Mladena Đorđevića, ili:
moj detaljan osvrt, po prvi put, detaljno i konkretno, na to kako i zašto nije
došlo do filmske verzije romana Naživo,
koju je hteo da radi Mladen Đorđević; tu ćete videti u čemu su se sastojala
„kreativna neslaganja“ između dveju vizija... 5) Recenzija Gorana Skrobonje, hvalospev pionira domaćeg savremenog
horora, sročen I izdanju ovog romana; 6)
Pogovor drugom izdanju, u kojem govorim o genezi zapleta, o mestu i ulozi koju
Priština kao važna lokacija u romanu ima, o autobiografskim momentima, o okultizmu i ezoteričnim stvarima opisanim u romanu, o tome kako i zašto
je došlo baš do ovog naslova... 7) Pogovor
trećem izdanju, u kojem, pored ostalog, govorim o svojim enciklopedističkim
ambicijama, nostalgično se osvrćem na vreme VHS-a u fin-de-siecle Srbiji, na Beograd kao odsutnu lokaciju romana (kroz odnos
provincija – prestonica u Naživom),
itd. 8) Izrazi zahvalnosti
prijateljima knjige i pretplatnicima (koji su poimence izlistani na kraju).
- Prošlo je 16 godina od izlaska I
izdanja; kako vam danas izgleda taj roman, i tematika kojom se bavi? Njegova
radnja smeštena je u 1995. godinu. Da li je on i dalje aktuelan u 2019. godini?
Suprotno popularnom mišljenju, ja
nemam običaj da ponovo iščitavam svoja pisanija jednom kad budu objavljena.
Tako sam i kroz Naživo poslednji put
prošao, gustim češljem, 2010. godine, prilikom redakcije teksta za II izdanje.
Pomalo sam strepeo sada, devet godina kasnije, vraćajući se tom tekstu, ali
moram reći da sam uglavnom bio prijatno iznenađen, i uopšteno gledano –
zadovoljan. Mislim da sam postigao više od 90% onoga što sam izvorno želeo. U
novoj redakciji pokušao sam da se još za koji procenat primaknem nedostižnom
skoru, i da to sve još malo popravim, ali u načelu – to je to. Stojim iza ovog romana sasvim, bez rezerve, i mislim da
mu nisu potrebna izvinjavanja tipa: „Bio sam mlad, početnik, nisam znao...“,
„Prvi mačići se bacaju u vodu“, i tsl.
Najkrupnija razlika između vremena
dešavanja iz ovog romana, i današnjice, nalazi se u dva ogromna tehnološka čuda
koja su stupila na globalnu scenu posle 1995. godine, a koja bi primetno
promenila način odvijanja njegovog zapleta, a to su: mobilni telefon i –
internet. Ali čak i to, suštinski, ne znači da se ovaj zaplet ne bi mogao
desiti danas, nego samo da bi u ponekim detaljima njegovo odvijanje izgledalo
malkice drugačije. Naravno, tu je i ogromna političko-državna promena, u tome
da je Kosovo u međuvremenu nasilno istrgnuto iz pravnog i upravljačkog sistema
države Srbije i prebačeno u nekakav kvazi-nezavisni, legalno sumnjivi Limbo.
Tematski i idejno, pitanja kojima se
ovaj roman bavi nisu zastarela, naprotiv, možda su još i aktuelnija danas:
pitanje odnosa pojedinca i društva, ekscentričnosti i konformizma, imanja svog
JA i nemanja nikakvog JA, lični naspram nacionalnog identiteta, duhovi
(građanskog) rata, smisao i uloga nasilja u medijima od TV i internet vesti pa
do igranih, dokumentarnih filmova i raznih klipova koji prikazuju ekstremnije
vrste pornografije, odnosno ubijanje i smrt... Pa onda razne teorije zavere,
sekte, zaleđina nedavnih balkanskih dešavanja i odjeci ratnih strahota... I
mnoge druge teme, da ih sad ne ogoljavam baš sve.
Na kraju krajeva, svedoci smo da smo i dalje,
danas, u 2019. godini, taoci onih zloduha koji su u politici bili aktivni 1995.
godine; zle i proklete „devedesete“, nažalost, nisu bile iskorenjene, njenim
nosiocima dopušteno je ne samo da biološki prežive nego i da politički opstanu,
da se vrate na državnu scenu i prave se kao da ništa to nije bilo, „puj-pike,
ne važi“, „Sto Muslimana za jednog Srbina“ se pretvorilo u kvazi-Evropejstvo,
itd. itd. a ogavne „devedesete“ vide se i na drugim poljima, ne samo u politici.
Eno ih, u muzici, na estradi, u javnom životu, evo ih u opštem beznađu, jer iako
formalno nismo sada pod sankcijama, mi svi jesmo ovde zatočeni, zarobljeni od
strane nekih drugih sumanutih diktatora i globalnih, nama nenaklonjenih sila;
nismo bombardovani iz vazduha, raketama i bombama, ali jesmo nekim drugim,
možda i smrtonosnijim đubretom...
Ukratko, bojim se da današnji čitalac koji, iz
svoje aktuelne stvarnosti, uđe u svet romana Naživo – neće doživeti „kulturni šok“, neće osetiti krupan prelaz,
a još manje će osećati da čita nekakav „istorijski roman“ u čije okruženje i
vrednosti ne može da uđe niti da sa njima korespondira. Naprotiv, dodatna jeza
koju će osetiti danas, a nije je mogao osetiti 2003. kad je prvo izdanje
objavljeno, sastoji se upravo u osećaju deža
vija, u prepoznavanju Zla i njegove neuništivosti, odnosno cikličnog
vaskrsavanja...
Ovo nikada nije bio eskapistički roman, ni tada
kada je nastao, a još manje danas. On vam on ne pruža mogućnost da sebi kažete:
„Dobro, ipak je to daleka prošlost, imam distancu prema ovim događajima, ovo
nema veze sa mnom, ovako nešto se ne može ponoviti...“ E, pa – može! Eno ga,
cvrči, kmeči, prenemaže se, slinavi i žvalavi gde god pogledate.
- Nedavno ste, takođe u sopstvenom
izdanju, objavili knjigu Kult Gula: prvih
10 godina, u kojoj ste odabrali najbolje tekstove sa vašeg bloga The Cult of Ghoul. Na kakav je odziv
naišlo to izdanje i da li ste zadovoljni?
Dobar odaziv na to izdanje ohrabrio
me je da se upustim u finansijski prilično rizičnu i teško predvidivu avanturu
zvanu samizdat. Više od polovine
tiraža Kulta već je otišlo čitaocima,
i kako izgleda, Kult Gula ima dobre
šanse da bude rasprodat do kraja ove godine, ili najkasnije do prve godišnjice
svog izdanja, u rano proleće 2020. Fidbek od čitalaca je takođe odličan, i to
mi veoma znači.
Mislim da će svi koji u ruke budu uzeli novo
izdanje Naživog takođe biti
zadovoljni, jer to što je knjiga samizdat ne znači da iza nje stoje neki
amateri i početnici i neznalice, naprotiv. Prelom i grafički dizajn,
uključujući ilustracije na koricama, radi David Tankosić, iskusni i višestruko
dokazani majstor iz Orfelinovih izdanja (Nekronomikon,
Više od istine, edicija „Poetika strave“...). On mi je mnogo pomogao
uradivši i prelom i unutrašnji dizajn Kulta
Gula, a pošto je već autor korice za drugo, Orfelinovo izdanje mog Zavodnika, činilo mi se više nego
smislenim da baš njega angažujem da sada oživotvori i Naživo. Biće ovo knjiga koja slobodno može da stoji na policama
(kućnim, nažalost ne i knjižarskim) na kojima stoje druga Orfelinova izdanja. I
nadam se da ćete joj se često vraćati.
